![\"ELKA-PORTRET-1-GROS-(2).png](\"http:\/\/www.intermagazin.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/06\/ELKA-PORTRET-1-GROS-2.png-324.jpg\")
<\/a><\/p>\nElka Njagolova, poznata bugarska pesnikinja i romanopisac, predsednik<\/p>\n
Akademije slovenskih knji\u017eevnosti i umetnosti, jedan je od osniva\u010da uglednog Me\u0111unarodnog festivala poezije \u201eSlovenski zagrljaj\u201d koji se krajem maja, svake godine, odr\u017eava u Varni. Direktor je Me\u0111unarodne asocijacije pisaca i publicista Balkana i direktor je i glavni i odgovorni urednik izdava\u010dke ku\u0107e \u010diji je osniva\u010d Akademija slovenskih knji\u017eevnosti i umetnosti, te glavni urednik \u010dasopisa \u201eZnaci\u201d. Redovni je \u010dlan Akademije ruske slovesnosti, \u010diji je osniva\u010d Ekaterina Velika, a po\u010dasni predsednik patrijarh Moskve i cele Rusije \u2013 gospodin Kiril. Autor je dvadesetak pesni\u010dkih knjiga i jednog romana. Njene pesni\u010dke knjige su prevo\u0111ene na ruski, ukrajinski, engleski, nema\u010dki, makedonski, francuski, poljski, rumunski, gr\u010dki i srpski, a delovi njene poezije i na mnoge druge jezike.<\/p>\n
Jedan ste od osniva\u010da Me\u0111unarodnog festivala poezije \u201eSlovenski zagrljaj\u201d. Kakav je cilj ovog festivala?<\/b><\/p>\n
To je me\u0111unarodni festival poezije, \u010diji je cilj da okupi slovenski \u201earhipelag\u201d rasut diljem sveta. Svake godine uo\u010di 24. maja \u2013 Dana presvete bra\u0107e \u0106irila i Metodija, u Varnu dolaze vode\u0107i pesnici iz oko dvadeset zemalja. Dolaze uz njih dramski i filmski umetnici, muzi\u010dari, prevodioci, likovni umetnici\u2026 Ali, kao \u0161to se ka\u017ee \u201eNa po\u010detku be\u0161e re\u010d\u201d, ispred svih su pesnici. U bogatom programu tragamo za blisko\u0161\u0107u, za bratskim i sestrinskim ramenom, poku\u0161avamo da prona\u0111emo ono \u0161to nas okuplja i spaja. Zato smo i na\u0161 festival nazvali \u201eSlovenski zagrljaj\u201d.<\/p>\n
Predsednik ste Akademije slovenskih knji\u017eevnosti i umetnosti. Ko su <\/b>\u010dlanovi <\/b>A<\/b>kademije?<\/b><\/p>\n
Mo\u017eda treba najpre da ka\u017eem da na\u0161a akademija ima izgra\u0111ene strukture i filijale u 19 dr\u017eava. Svaka zemlja ima glavnog koordinatora, koji sprovodi osnovnu liniju Akademije, preporu\u010duje dela za prevod, okuplja oko programa zanimljive i zna\u010dajne autore, priprema recenzije i predla\u017ee za prijem nove \u010dlanove, nominuje kandidate za me\u0111unarodne nagrade koje Akademija svake godine dodeljuje\u2026 Na primer, za sve srpskojezi\u010dne dr\u017eave, glavni koordinator je akademik Risto Vasilevski. Koristim priliku da mu u ovom intervjuu zahvalim za odano, sr\u010dano i visokoprofesionalno delovanje u zbli\u017eavanju slovenskih pisaca i umetnika! Na\u0161i redovni \u010dlanovi su ina\u010de najistaknutiji stvaraoci iz svih slovenskih zemalja kao i iz zemalja u kojima \u017eive i na slovenskim jezicima stvaraju pripadnici slovenskih naroda. Na\u0161i \u010dlanovi iz Srbije su: Radomir Andri\u0107, Srba Ignjatovi\u0107, Petar Paji\u0107, Ranko Risojevi\u0107, Mi\u0107o Cvijeti\u0107, Predrag Bjelo\u0161evi\u0107, Radomir Uljarevi\u0107\u2026<\/p>\n
Ko su najprevo\u0111eniji i najpoznatiji srpski pisci u Bugarskoj?<\/b><\/p>\n
Te\u0161ko mogu da ka\u017eem koji su najpoznatiji i najprevo\u0111eniji\u2026 Ne znam ni da li je pravljena neka takva analiza. Sada mnogi izdava\u010di okre\u0107u pogled ka srpskoj knji\u017eevnosti. Mogla bih da ka\u017eem \u0161ta smo uradili mi iz Slovenske akademije. Preveli smo i izdali posebne knjige stihova Rista Vasilevskog, Srbe Ignjatovi\u0107a, Mi\u0107e Cvijeti\u0107a\u2026 Vi\u0161e puta smo prevodili i u raznim izdanjima objavljivali stihove: Miodraga Pavlovi\u0107a, Petra Paji\u0107a, Radomira Andri\u0107a, Adama Pusloji\u0107a, Milana Orli\u0107a, Gorana \u0110or\u0111evi\u0107a, Viktora B. \u0160e\u0107erovskog, Milice Jeftimijevi\u0107-Lili\u0107, Miljurka Vukadinovi\u0107a, Milana Mihajlovi\u0107a, Ljiljane Steji\u0107, kao i vode\u0107ih pesnika iz Republike Srpske i Crne Gore\u2026<\/p>\n
U pesmi \u201eKupi\u0107u kartu u jednom pravcu\u201d, \u017eelite da pobegnete s voljenom osobom. Ljubav ima veliku pokreta\u010dku snagu?<\/b><\/p>\n
Da. Ljubav je so zemlje. Bez nje \u017eivot ne bi imao ukus, bio bi prazan. Ljubav je velika sila. Ona je smisao na\u0161eg la\u017enog i kratkog \u017eivota\u2026 Re\u010deno je \u201eBog je ljubav\u201d. I sve na ovom svetu, \u0161to nije ispunjeno ljubavlju, ogrnuto je ni\u0161tavilom. Da je u istoriji bilo dovoljno ljubavi, ne bi bilo Vavilona, na primer. Svaki nesporazum po\u010dinje manjkom ljubavi\u2026 Tako je s pojedincima, tako je s narodima\u2026<\/p>\n
Otvoreno govorite o svom li\u010dnom \u017eivotu, o svojim ose\u0107anjima, svojim \u017eeljama?<\/b><\/p>\n
Zato \u0161to sam pesnik, a ne glumac. Glumac obi\u010dno izra\u017eava tu\u0111a ose\u0107anja i misli\u2026 O \u010demu bi pesnik govorio, ako ne o svojoj du\u0161i?! Jedna na\u0161a pesnikinja, koja je nedavno napustila ovaj svet, rekla je da je poezija disekcija \u2013 boli, ali se\u010de\u0161. S tom razlikom: \u0161to se\u010de\u0161 samog sebe\u2026 Tako mislim i ja: pesnik treba da bude otkriven pred narodom, \u010dak i onda kad je to za njega veoma neprijatno. Licemerje ima druge glasnogovornike \u2013 tamo glavne uloge igraju politi\u010dari.<\/p>\n
Na isti na\u010din, hrabro, kriti\u010dki, bez dlake na jeziku, govorite i o politi\u010dkim prilikama, na\u0161oj svakodnevici?<\/b><\/p>\n
A \u0161ta bi trebalo \u2013 da ne govorim? Toliko se la\u017ei nagomilalo u ovom svetu \u2013 la\u017ei i neprekidnog i prljavog \u0107utanja\u2026 Ugro\u017eene su sve vrednosti civilizacije. Jedna poznata prekookeanska zemlja prisvojila je sebi za pravo da deli pravdu, obara i \u201ebira\u201d vlade, pokre\u0107e ratove, otima tu\u0111a blaga, izaziva biblijske konflikte, sukobljava bra\u0107u i da sve to naziva demokratijom. Gde zgaze njeni naoru\u017eani izaslanici, trava vi\u0161e ne ni\u010de. Nadam se da \u0107e se Evropa najzad opametiti, jer joj ne prili\u010di uloga vazala, jer je Evropa sa starom kulturom i istorijom, s mudro\u0161\u0107u sticanom vekovima. Evropski lideri, ukoliko ih ima, ne smeju da dopuste podelu izme\u0111u Istoka i Zapada. To je kao da odse\u010de\u0161 ruku nekom \u010doveku \u2013 levu ili desnu, isto boli! A sada\u0161nja doga\u0111anja povodom obele\u017eavanja 70-godi\u0161njice pobede nad fa\u0161izmom su sramna! Zar je tako brzo izga\u017eena i okrvavljena Evropa zaboravila fa\u0161isti\u010dku kugu!? A milioni \u017ertava? \u017drtve Rusije, koja je u stvari verna miru na kontinentu? Smatram da je ova godi\u0161njica test za civilizovanost i \u010dast.<\/p>\n
Svet posmatrate kosmopolitski \u2013 kao jedinstvenu zajednicu. Da li je to danas realno, ili je re\u010d samo o pesni\u010dkoj \u017eelji?<\/b><\/p>\n
Ne znam koliko je to realno. Ali znam da mo\u017ee da bude. I to nije sanjarenje pesnika, ve\u0107 zdravo promi\u0161ljanje, koje proizilazi iz onog kratkog \u201eBog je ljubav\u201d! Dostojevski je jo\u0161 govorio \u2013 sveljudskost i sveljubav. To nije te\u0161ko posti\u0107i, ako tra\u017eimo sli\u010dnosti, a ne razlike me\u0111u nama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Politika – 03.06.2015 Elka Njagolova, poznata bugarska pesnikinja i romanopisac, predsednik Akademije slovenskih knji\u017eevnosti i umetnosti, jedan je od osniva\u010da uglednog Me\u0111unarodnog festivala poezije \u201eSlovenski zagrljaj\u201d koji se krajem maja, svake godine, odr\u017eava u Varni. Direktor je Me\u0111unarodne asocijacije pisaca i publicista Balkana i direktor je i glavni i odgovorni urednik izdava\u010dke ku\u0107e \u010diji je […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6303"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6303"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6303\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6304,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6303\/revisions\/6304"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6303"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6303"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6303"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}