![\"7088000\"](\"http:\/\/www.intermagazin.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/06\/7088000.jpg\")
<\/a><\/p>\nAutor: Milo\u0161 Zdravkovi\u0107 – 09.06.2015<\/p>\n
Proces pridru\u017eivanja zemalja Zapadnog Balkana ve\u0107 predugo traje, tako da lagano sazreva svest o tome da u toj igri \u201e\u0161tapa i \u0161argarepe\u201c \u2013 \u0161argarepe za balkanske zemlje ima sve manje i manje, a zahteva EU sve vi\u0161e. \u010cinjenica je da su nedavni sukobi u Makedoniji podigli nivo tenzija na Balkanu, gde se etni\u010dke i dr\u017eavne granice ne poklapaju, iako je verovatno da se nedavno nasilje u bliskoj budu\u0107nosti ne\u0107e preliti u druge zemlje. Srbija je podigla svoj status pripravnosti, a Bugarska je poslala trupe da oja\u010da granicu. Ovde \u0107emo razmotriti neke od aspekta koji uti\u010du na pozicioniranje zemalja Zapadnog Balkana u svetlu geopoliti\u010dih manevara velikih sila.<\/p>\n
Od 1999. godine i zavr\u0161etka NATO bombardovanja i sticanja fakti\u010dke nezavisnosti Kosova, zapadne vlade rade na stabilizaciji Kosova, pre svega kroz prisustvo mirovnih snaga i permanentnih pritisaka na Srbiju da \u201enormalizuje\u201c biletaralne odnose kao preduslov pribli\u017eavanju EU. Porast ektremizma du\u017e granice Kosova i Makedonije ugrozi\u0107e ionako krhki mir pre svega u Makedoniji, ali \u0107e izazvati veliku zabrinutost u regionu.<\/p>\n
\u010cinjenica je da je Zapad mnogo gre\u0161io \u2013 ali je \u010dinjenica, bez obzira na prisustvo mirovnih snaga, da mir i stabilnost zavise pre svega od prisustva jake, stabilne vlasti. Ipak, balkanske vlade su izuzetno slabe.<\/p>\n
U Bugarskoj, koja je i \u010dlanica EU, socijalni nemiri 2013. prisilili su vladu da podnese ostavku. Od tada je zemlju vodilo nekoliko slaba\u0161nih i kratkotrajnih vlada, punih unutra\u0161njih sporova. U Bosni i Hercegovini je standardna etni\u010dka podeljenost, trajno paralisala dr\u017eavnu administraciju. Sve ovo omogu\u0107ava stranim silama da imaju sna\u017ean uticaj na politi\u010dka de\u0161avanja u regionu, te balkanske vlade li\u0161avaju mogu\u0107nosti biranja neutralnosti.<\/p>\n
Na prvi pogled izgleda mogu\u0107a strategija balansiranja koja omogu\u0107ava vladama da biraju i zaklju\u010duju povoljne ekonomske sporazume, pakete finansijske i svake druge pomo\u0107i i politi\u010dku podr\u0161ku iz vi\u0161e centara mo\u0107i. Ali geopoliti\u010dka rivalstva guraju male dr\u017eave i narode u sukobe i ratove, jer strane sile koriste ovaj prostor za takmi\u010denje, pokazivanje mi\u0161i\u0107a , koriste\u0107i svoj ekonomski uticaj, vojnu saradnju i politi\u010dku podr\u0161ku da bi opravdali svoje ciljeve. Pokazna ve\u017eba, pre svih Zapada (NATO), da nikakav ozbiljan dogovor balkanskih zemalja sa Kinom i Rusijom nije mogu\u0107 bez njihove saglasnosti je nasilje u Makedoniji.<\/p>\n
Nasilje u Makedoniji<\/strong><\/p>\n U teroristi\u010dkim napadima albanskih ekstremista u Kumanovu u Makedoniji poginulo je osam policajaca, a ranjeno je trideset. U isto vreme ubijeno je \u010detrnaest terorista i uhap\u0161eno vi\u0161e od \u010detrdeset. Podaci o civilnim \u017ertvama su nedostupni. Zvu\u010di neverovatno, ali opozicija je optu\u017eila vladu Makedonije da je jedva \u010dekala da Albanci daju povod (teroristo\u010dki napad), kako bi skrenula pa\u017enju sa afera prislu\u0161kivanja. Desetak dana kasnije dogodile su se anti-vladine demonstracije u centru Skoplja, a kasnije i pro-vladini mitinzi. Sve ovo je zna\u010dajno oslabilo vladu u Skoplju koja je deklarativno za evro atlantske integracije, ali je u praksi \u017eelela da iskoristi povla\u010denje aktuelne vlade Bugarske (na pritisak iz Va\u0161ingtona i Brisela) iz projekta \u201eJu\u017eni tok\u201c i pristupi novom ruskom gasnom projektu \u201eTurski tok\u201c. Ali kakav scenario je onda usledio! Ovakva nestabilna politi\u010dka situacija spre\u010dava zemlju da postane \u010dvrst saveznik Zapada, ili pouzdan partner za Rusiju.<\/p>\n Turski interesi<\/strong><\/p>\n Turska ima svoje kulturne veze i ekonomske interese na Balkanu, ali trenutno nema ni resurse, ni vojnu mo\u0107 da konkuri\u0161e Rusiji ili Zapadu. Strate\u0161ki interes Turske je naravno da odr\u017ei, a ako je mogu\u0107e pove\u0107a svoj uticaj u akvatoriju Crnog mora i u Bosni i Hercegovini. Etni\u010dki afinitet Muslimana\/Bo\u0161njaka prema Turskoj rezultirao je velikim ulaganjima Turske u BiH. Turska ne mo\u017ee da parira finansijskim ulaganjima Zapadnih zemalja i Rusiji pre svega u oblasti energetike i infrastrukture, ali je kao \u010dlanica NATO vrlo bitan igra\u010d (pre svega za Ameriku) na Crnom moru. Tako\u0111e, vlada u Ankari ulo\u017eila je u Bosnu preko milijardu evra u poslednjoj deceniji, \u0161to je za BiH veliki novac. Tako\u0111e treba napomenuti da je uticaj Turske u Srbiji neznatan, osim u Sand\u017eaku, gde \u017eivi oko 200 000 Bo\u0161njaka (Srbija ima 7,2 miliona stanovnika).<\/p>\n Ako se realizuje ruski projekat \u201eTurski tok\u201c, Turska \u0107e kao klju\u010dna tranzitna zemlja (Bugarska je od takvog polo\u017eaja odustala posle pritisaka iz Brisela i Va\u0161ingtona) dobiti priliku da pove\u0107a svoj uticaj na ceo Zapadni Balkan. Ipak iznad svega turske ambicije na Balkanu su limitirane \u010dinjenicom da ve\u0107insko pravoslavno stanovni\u0161tvo na Zapadnom Balkanu Tursku vidi kao srednjovekovnog okupatora ovih prostora.<\/p>\n Ruski interes<\/strong><\/p>\n Sa svoje strane, Rusija je koristila svoj uticaj na Balkanu, gde ima bliske istorijske i kulturne veze sa pravoslavnim dr\u017eavama kao \u0161to su Srbija, Bugarska i Gr\u010dka, da limitira aspiracije Zapadnih zemalja. Kao posledica pogor\u0161avanja odnosa izme\u0111u Moskve i Va\u0161ingtona, Rusija je poja\u010dala intezitet ulaganja i zainteresovanosti za Zapadni Balkan pre svega kako bi uspela da realizuje svoje strate\u0161ke energetske projekte i odbaci zapadnu vojnu infrastrukturu \u0161to dalje od svojih granica i zona uticaja. Iako Zapad ima ve\u0107e resurse da investira na Balkanu, Rusija poseduje nekoliko klju\u010dnih energetskih sredstava (privatizacija Naftne industrije Srbije, veliki paket akcija ma\u0111arskog Mola koji vlasnik Hrvatske INE, rafinerije u BiH\/Republici Srpskoj), infrastrukturne kredite koje su uzele balkanske vlade od ruskih banaka i dobre odnose sa ve\u0107inom lokalnih tajkuna, naro\u010dito u Bugarskoj.<\/p>\n Posle odustajanja Bugarske od projekta \u201eJu\u017eni tok\u201c, Rusija je prona\u0161la ja\u010du alternativu u Turskoj i sada svim snagama gura realizaciju \u201eTurskog toka\u201c. Gas bi u ovoj varijatni dolazio u Evropu preko Turske, Gr\u010dke, Makedonije, Srbije i Ma\u0111arske. To bi trebao sa postojanjem \u201eSevernog toka\u201c \u201ezacementiralo\u201c poziciju Rusije i Gazproma u Evropi. Odgovor Va\u0161ingtona i Brisela verovatno ne\u0107emo dugo \u010dekati!<\/p>\n Zapadni interesi<\/strong><\/p>\n Zapad ima dva interesa na Balkanu: 1) da pove\u0107a svoje tr\u017ei\u0161te (samo je Srbija napravila spoljno trgovinski deficit sa EU od 2001. do danas 75 milijardi evra \u2013 izvor NIN); 2) da umanji ruski uticaj. Od Dejtonskog mirovnog sporazuma zapadne snage bezbednosti su konstantno u ovom regionu. Ve\u0107ina dr\u017eava je postala \u010dlanice NATO, ili su u Partnerstvu za mir.<\/p>\n Od izbijanja ukrajinske krize EU je intezivirala (mada je realizacija po\u010dela mnogo ranije) svoje energetske projekte, pre svega projekat \u201cJu\u017eni koridor\u201c za transfer prirodnog zemnog gasa \u2013 na\u010din da se zaobi\u0111e Rusija i ruski energetski gigant Gazprom na evropskom tr\u017ei\u0161tu energije.<\/p>\n Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n Rusija, Zapad (EU i Amerika), Turska su tri sile, a imaju jedan cilj \u2013 kontrolu Zapadnog Balkana. Sme\u0161ten na raskr\u0161\u0107u tri \u201ecarstva\u201c, ovaj prostor koji se u najnovijoj eufemisti\u010dkoj terminologiji naziva Zapadni Balkan, nalazi se izme\u0111u Mediterana i Crnog mora, konstantno je u fokusu velikih sila. Sada se \u010dini da ovu arenu poku\u0161avaju da podele Rusija i Zapad, ali iz prikrajka svoju priliku \u010deka Turska. Obe strane se bore, kupuju\u0107i uticaj investicijama i energetskim projektima. Slabe i korumpirane lokalne politi\u010dke elite i jaz me\u0111u podeljenim narodima im to omogu\u0107avaju!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Autor: Milo\u0161 Zdravkovi\u0107 – 09.06.2015 Proces pridru\u017eivanja zemalja Zapadnog Balkana ve\u0107 predugo traje, tako da lagano sazreva svest o tome da u toj igri \u201e\u0161tapa i \u0161argarepe\u201c \u2013 \u0161argarepe za balkanske zemlje ima sve manje i manje, a zahteva EU sve vi\u0161e. \u010cinjenica je da su nedavni sukobi u Makedoniji podigli nivo tenzija na […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6373"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6373"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6373\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6374,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6373\/revisions\/6374"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6373"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6373"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6373"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}