{"id":6503,"date":"2015-06-19T09:28:48","date_gmt":"2015-06-19T07:28:48","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=6503"},"modified":"2015-06-19T09:28:48","modified_gmt":"2015-06-19T07:28:48","slug":"uloga-mmf-a-je-da-pljcka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=6503","title":{"rendered":"Uloga MMF-a je da plj\u010dka !"},"content":{"rendered":"

Razgovor vodio i preveo: Milan Star\u010devi\u0107<\/strong><\/p>\n

(Geopolitika br. 85, april 2015., Vaseljenska)<\/strong><\/p>\n

\"436567676767fg4\"<\/a><\/p>\n

Veliki brat sa Volstrita porobljava i plja\u010dka \u010ditav svet pomo\u0107u me\u0111unarodnih institucija, koji za naivne ljude tobo\u017ee rade na dobrobit svih naroda. Jedna od glavnih poluga globalista je Me\u0111unarodni monetarni fond (MMF), osnovan\u00a022. jula 1944.\u00a0godine na konferenciji u Berton Vudsu (SAD) , sa sada\u0161njim sedi\u0161tem u Va\u0161ingtonu. U svojoj do zadnjih korica uzbudljivoj knjizi, nema\u010dki novinar Ernest Volf opisuje dramati\u010dneposledice politike MMF-a za globalno dru\u0161tvo, i, kako autor navodi u predgovoru knjige, \u017eelja mu je pokrene javnu debatu o jednoj od najmo\u0107nijih finansijskih organizacija, koja je, po njegovom mi\u0161ljenju, odgovorna za te\u0161ke zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti. \u201eKreditiranje dr\u017eava od strane MMF-a, sprovo\u0111enje neoliberalnih reformi dovelo je do toga da sa jedne strane ova praksa promovi\u0161e glad, siroma\u0161tvo, bolesti i rat, a sa druge favorizuje malu grupu ultrabogatih, \u010dija se imovina prote\u017ee u nedogled \u2013 sve u ime stabilizacije finansijskog sistema\u201c, zaklju\u010duje na kraju uvoda knjige Volf. Sagovornik \u201eGeopolitike\u201c ro\u0111en je 1950. godine u jugoisto\u010dnoj Aziji, gde provodi detinjstvo. \u0160kolovao se u Nema\u010dkoj, a studirao u SAD. Radio je kao novinar, prevodilac i scenarista. Me\u0111uzavisnost ekonomije i politike, sa kojima je pune \u010detiri decenije bio u kontaktu, pokrenula je Volfom entuzijazam da se lati pera i napi\u0161e delo o finansijskoj instituciji, koja iza sebe ostavlja socijalno-dru\u0161tveni cunami. Volf je objavio na stotine tekstova i dao mnogo intervjua nema\u010dkim i stranim medijima. Stalni gledaoci tv-kanala \u201eRussia Today\u201c imali su mogu\u0107nost da gledaju njegova izlaganja.<\/p>\n

Uva\u017eeni gospodine Volf, prema podacima MMF-a, ova institucija je<\/strong>stvorena<\/strong>da uspostavi i oja\u010da zdrav globalni monetarni sistem, stabilizuje kurseve, kreditiranje, kao i za pra\u0107enje monetarne politike i tehni\u010dke pomo\u0107i. Da li je MMF bilo koji od postavljenih zadataka ispunio, ili je postavljeni cilj unapred bio u slu\u017ebi velikih interesa?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Posle Drugog svetskog rata Amerika je postala najja\u010da ekonomska i vojna sila. Me\u0111utim, oni su proizvodili vi\u0161e robe nego \u0161to su mogli da konzumiraju. Stoga, morali su da stvaraju nova tr\u017ei\u0161ta, iz tog razloga su 1944. sazvali konferenciju u Breton Vudsu, gde su uspostavili globalni monetarni sistem, stvoren isklju\u010divo za sopstvene interese, koji je vezao sve svetske valute na fiksnom kursu za ameri\u010dki dolar, i najzad dozvolio Americi da svetskom tr\u017ei\u0161tu nametne svoju robu i kapital. Uloga MMF-a zasnovala se na uvo\u0111enju ovog sistema u svet i na njegovoj stabilizaciji. MMF je tako od po\u010detka imao za cilj obezbe\u0111ivanje ekonomske, vojne i svetske finansijske dominacije SAD.<\/p>\n

MMF trenutno broji 188 zemalja \u010dlanica \u010dije je pravo glasa na osnovu u\u010de\u0161\u0107a kapitala. Dr\u017eava sa najve\u0107im udelom glasova od 16,75% je Amerika, koja samom tom \u010dinjenicom vodi glavnu re\u010d. Kako je uop\u0161te MMF organizovan?<\/strong><\/p>\n

\u2013 MMF je konstruisan istokao i druge finansijske organizacije. U njemu radi oko 2600 zaposlenih, Upravni odbor i Odbor guvernera. SAD poseduju pravo uvo\u0111enja veta, i, prema tome, nijedna odluka ne mo\u017ee biti doneta bez njihove saglasnosti. Najva\u017eniji faktor za superiornost Amerike jeste globalna dominacija ameri\u010dkog dolara. Sve centralne banke sveta dr\u017ee veliki deo svojih deviznih rezervi u dolarima. Ceo svet je na taj na\u010din zavisan od dolara, ali jedina zemlja koja mo\u017ee da ga \u0161tampa je Amerika, pa tako ona tim putem kontroli\u0161e finansijske tokove u celom svetu.<\/p>\n

MMF je sestrinska organizacija Svetske banke. Kako ta saradnja izgleda u svakodnevnom \u017eivotu?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Svetska banka je prvenstveno odgovorna za finansiranje velikih investicionih projekata, kao \u0161to su \u017eeleznica, luka ili brane. Glavni zadatak MMF-a je uloga \u201ezajmodavca u krajnjoj instanci\u201c, da interveni\u0161e kad god zemlja u\u0111e u finansijske te\u0161ko\u0107e, da joj ponudi kredit,a da jevezuje za surovim uslovima koji ograni\u010davaju suverenitet zemlje i da je podredi interesima me\u0111unarodnog finansijskog kapitala. MMF u osnovi deluje kao zalagaoni\u010dar koji eksploati\u0161e patnju svojih ulaga\u010da, da bi ih u\u010dinio poslu\u0161nim, i da se preko njih obogati.<\/p>\n

Re\u010d koja se \u010desto koristi u vezi sa MMF-om jeste strukturno prilago\u0111avanje programa. \u0160ta je implementacija takvog projekta?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Projekat je sistematizovao pristup krajem sedamdesetih godina pro\u0161log veka na osnovu neolibelarizma. Najva\u017eniji temelji ovih programa su liberalizacija, deregulacija i privatizacija. Liberalizacija uklju\u010duje, izme\u0111u ostalog, ukidanje uvoznih ograni\u010denja, \u010diji je rezultat da doma\u0107a, uglavnom srednja preduze\u0107a, moraju da se takmi\u010de sa velikim transnacionalnim korporacijama. Tako su, na primer, mnoge afri\u010dke zemlje, koje su ranije same sebi obezbe\u0111ivale hranu, postale zavisne od me\u0111unarodnih prehrambenih kompanija. Deregulacija zna\u010di da se uklanjaju sva ograni\u010denja za strane investicije, to jest doma\u0107i investitori moraju da se takmi\u010de sa gigantima Volstrita, koja ih bukvalno gaze. Privatizacija se sprovodi takoda prethodno subvencionisana dobra, kao \u0161to su voda ili energija, nakon \u0161to bivaju kupljena od stranih preduze\u0107a, postaju veoma skupa i delimi\u010dno nedostupna za gra\u0111ane sa ni\u017eim prihodima.<\/p>\n

Koju ulogu zapravo igraju Pariski i Londonski \u201eklubovi\u201c u celoj organizaciji MMF-a?<\/strong><\/p>\n

\u2013 \u201ePariski klub\u201c je dobar primer koliko MMF izbegava da bude u centru pa\u017enje. U ovom \u201eklubu\u201c decenijama unazad, bez prisustva javnosti, donose se veoma va\u017ene ekonomske odluke koje uti\u010du na sudbinu miliona ljudi. Stvaranje \u201ePariskog kluba\u201c datira iz 1956. godine. U tom periodu sastali se predstavnici Argentine, koja je imala probleme u otplati kredita, i predstavnici MMF-a u francuskom ministarstvu inostranih poslova u Parizu, kako bi prona\u0161li re\u0161enje za reprogramiranje duga zemlje. Od ovog sastanka razvili su se redovni sastanci izme\u0111u MMF-a i zemalja du\u017enika. Do 2012. sklopljeni su krediti u iznosu od 573 milijarde ameri\u010dkih dolara, a da pritom ne postoje spiskovi u\u010desnika sa ovog sastanka, niti protokoli, samo se rezultati evidentiraju. \u201eLondonski klub\u201c \u00a0postoji od 1976, to je gremijum od sto privatnih banaka poverilaca, koji se uglavnom paralelno sastaje sa \u201ePariskim klubom\u201c, i na \u010dije odluke veoma \u010desto uti\u010de. U su\u0161tini oba \u201ekluba\u201c su isturene poluge MMF-a.<\/p>\n

U Va\u0161oj knjizi pi\u0161ete o istorijskom<\/strong>razvoju MMF-a u \u010detiri faze, gde uporedo pratite ratove, prevrate i finansijske kolapse zemalja. Tok doga\u0111aja po\u010dinje Latinskoj Americi, odnosno u \u010cileu. Koje je sve neda\u0107e MMF doneo ovom kontinentu?<\/strong><\/p>\n

-Fa\u0161isti\u010dki udar u \u010cileu 1973. bio je prekretnica u razvoju MMF-a. Nakon \u0161to je diktator Pino\u010de preuzeo vlast, naru\u010dio je grupu ekonomista, slu\u017ebenika Chicago School of Economics<\/em>, pod Miltonom Fridmanom, kako bi reorganizovao ekonomiju svoje zemlje. Ova grupa ljudi poznata pod imenom Chicago Boys<\/em> sastojala se od pristalica neoliberalizma. Cilj neoliberalizma je da dr\u017eave nemaju uticaja na ekonomsku politiku, prepu\u0161taju\u0107i je tr\u017ei\u0161nim silama. Po\u0161to tr\u017ei\u0161tem dominira finansijska industrija i nekoliko transnacionalnih konglomerata, neoliberalizam zastupa interese me\u0111unarodnog velikog biznisa. Sa prihvatanjem ove vrste finansijske filozofije, zapo\u010det je u \u010cileu krsta\u0161ki pohod MMF-a, koji je nastavljen u Argentini, i kasnije ulatinoameri\u010dkojkrizi osamdesetih godina 20. veka doveo do osiroma\u0161enja miliona ljudi \u0161irom Ju\u017ene Amerike.<\/p>\n

MMF aktivno radi u 142 dr\u017eave. <\/strong>Ekonomsko uni\u0161tenje dr\u017eava ova organizacija ne bi mogla izvesti bez odobrenja politi\u010dara, odnosno vlada dr\u017eava. \u0160ta je to \u0161to tera rukovodioce dr\u017eava da celokupnu makroekonomiju predaju u ruke MMF-a?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Svet nekoliko decenija unazad u potpunosti kontroli\u0161e finansijska industrija. Nijedna vlada sveta ne mo\u017ee dugo opstati ukoliko se ne preda vlasti globalnih finansijskih institucija. U ve\u0107ini slu\u010dajeva politi\u010dare na izborima finansiraju odre\u0111eni donatori. Zbog velike zavisnosti od velikog novca, u politiku ulaze posebnooportunisti i karijeristi, koji su za MMF idealni partneri, jer su potkupljivi i nemaju savest.<\/p>\n

Ni velika zemlja poput Sovjetskog Saveza nije bila po\u0161te\u0111ena ekonomskih mera MMF-a. S kojim argumentima i posledicama je MMF delovao u ovoj tada\u0161njoj komunisti\u010dkoj zemlji?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Raspad Sovjetskog Saveza doveo je do toga da je prvi put u istoriji planska ekonomija ukinuta i zamenjena ponovo kapitalisti\u010dkim sistemom. MMF je brzo prepoznao mogu\u0107nost koje su ponudile zapadne banke i korporacije, pa su organizovali privatizaciju privrede zajedno sa biv\u0161imzvani\u010dnicima i \u010dlanovima partije. Takav vid saradnje doveo je do ogromne plja\u010dke vlasni\u0161tva imovine sovjetskih gra\u0111ana i proizveo sloj oligarha, koji su veliki deo svojih sredstava stavili u zapadne banke. Iako je MMF na po\u010detku svoje misije gra\u0111anima Sovjetskog Saveza obe\u0107ao bolju budu\u0107nost, uvo\u0111enje tr\u017ei\u0161ne privrede zna\u010dilo je za zaposlene katastrofalni socijalni pad. \u010cak i danas, \u017eivotni standard jedne tre\u0107ine ljudi na teritoriji biv\u0161eg Sovjetskog Saveza ispod je nivoa na kom je bio za vreme planske ekonomije.<\/p>\n

Po\u010detkom 1990-ih Jugoslavija je bila slede\u0107a meta MMF-a. Jedno poglavlje Va\u0161e knjige bavi se ovim pitanjem, sa stavom da je MMF pripremio put ratu koji je ubrzo usledio. Na koji na\u010din, i u \u010dije ime?<\/strong><\/p>\n

\u2013 MMF je svesno doprineo destabilizaciji jugoslovenske dr\u017eave, jer je prekinuo protok kapitala izme\u0111u srpskog dela zemlje i ostalih republika i pokrajina, i tako sistematski promovisao nacionalisti\u010dke tendencije. Pozadinastrategije MMF-a u Jugoslaviji bio je interes SAD da zameni nesvrstani re\u017eim novim re\u017eimom koji \u0107e biti poslu\u0161an Zapadu. Pored toga, MMF je sara\u0111ivao sa Evropskom unijom, koja je \u017eelela da priklju\u010di biv\u0161e delove Jugoslavije. Doga\u0111aji u Jugoslaviji, kao i doga\u0111aji u Ukrajini, pokazujuda finansijska institucija poput MMF-a mo\u017ee upravljati ekonomskim i finansijskim merama tako da sistematski celu zemlju uvu\u010de u rat.<\/p>\n

Srbija je najbolji primer da je, ukoliko jednu dr\u017eavu \u017eelite ekonomski da porobite, potrebno samo pozvati MMF. Od 2000. godine naovamo MMF je protagonista katastrofalne fiskalne politike zemlje, a njegov uticaj je u tolikoj meri drasti\u010dan da on srpskoj vladi propisuje koliko \u0107e struja poskupeti, koliko \u0107e radnika u dr\u017eavnim ustanovama biti otpu\u0161teno, koliko \u0107e plate i penzije biti umanjene, itd. Dakle, svima se jasno stavlja na znanjeda je MMF instrument dominacije u slu\u017ebi me\u0111unarodnog finansijskog kapitala. Da li MMF prema Srbiji ima druga\u010diji tretman od ostalih zemalja?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Pove\u0107anjem cene struje i smanjenjem plata i penzija MMF jo\u0161 vi\u0161e optere\u0107uje narod u Srbiji, koji i ovako nema nimalo ugodan \u017eivot. Mere \u0161tednje MMF-a u Srbiji se ne razlikuje u odnosu na bilo kojoj drugu zemlju na svetu. Nikada te mere ne poga\u0111aju superbogata\u0161e, ali uvek radni\u010dku klasu i najugro\u017eeniji sloj dru\u0161tva. MMF poma\u017ee svetsku finansijsku elitu da se obogati na ra\u010dun ostatka \u010dove\u010danstva. On aktivno promovi\u0161e najgori mogu\u0107i razvoj na planeti \u2013 eksploziju socijalne nejednakosti. Razlika izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih nikada u istoriji \u010dove\u010danstva nije bila tako velika kao \u0161to je danas.<\/p>\n

Kakva je uloga MMF-a u svetskoj finansijskoj krizi\u00a0 2007\u20132008. godine? Vi\u0161e od500 milijardi evra su zemlje \u010dlanice EU i MMF pozajmili Gr\u010dkoj, Irskoj, Portugalu i Kipru, da bi odr\u017eali njihovu likvidnost. \u0160ta je stvarna pozadina ove pomo\u0107i?<\/strong><\/p>\n

\u2013 MMF nije bio uzrok krize, ali kada je po\u010dela kriza,on jezajedno sa Evropskom centralnom bankom i Evropskom komisijom formirao tzv. \u201eTrojku\u201c, koja je intervenisala punom snagom. Uzrokkrize su beskrupulozne spekulacije u finansijskoj industriji. MMF je uvek negirao ovu \u010dinjenicu, tvrde\u0107i da su zemlje u krizi \u017eivele iznad svojih mogu\u0107nosti, i da \u0107e zbog toga morati da primene mere \u0161tednje. Uloga MMF-a sastoji se u tome da prave krivce, bankare, uzme u za\u0161titu, da njihovu neprincipijelnu politiku u formi \u0161tednje prebaci na teret radnih ljudi. MMF je na taj na\u010din znatno doprineo najve\u0107oj preraspodeli imovine koja se ikada dogodila na evropskom tlu.<\/p>\n

Sa takvom opse\u017enom racijom dr\u017eava, trebalo bi da postoji krivci. Kako se oni zovu?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Krivcisu beskrupulozni bankari, koji su neobuzdano, i bez obzira na dru\u0161tvene posledice, spekulisali na finansijskom tr\u017ei\u0161tu. Zatim su tu banke poslu\u0161nih politi\u010dara, koje posledice neuspele spekulacije prenose na radno aktivno stanovni\u0161tvo. Najzad, u ovom krugu su i vode\u0107i \u010dlanovi organizacija, kao \u0161to je MMF, koji u re\u017eiji politi\u010dara organizuju plja\u010dku radnog stanovni\u0161tva do sitnih detalja. U osnovi, sve tri grupe treba da snose odgovornost za svoja te\u0161ka kr\u0161enja ljudskih prava i da budu izvedene pred lice pravde.<\/p>\n

Amerika je jedna od najzadu\u017eenijih dr\u017eava. Da li \u0107e na kraju MMF i nju oboriti na kolena?<\/strong><\/p>\n

\u2013 MMF je produ\u017eena ruka Volstrita i Bele ku\u0107e, zato on nikada ne\u0107e dovesti Ameriku pred svr\u0161en \u010din, nego \u0107e sve u\u010diniti da zadr\u017ei mo\u0107 vlade u Va\u0161ingtonu. Po\u0161to dolar sve vi\u0161e slabi i Kina kao ekonomska sila sve vi\u0161e ja\u010da, MMF trenutno poku\u0161ava da se pripremi za put posle dominacije dolara. Takokineski juan treba uklju\u010diti u zajedni\u010dku korpu valuta, to jest u jednu celinu, \u0161to u osnovi slu\u017ei me\u0111unarodnoj obra\u010dunskoj jedinici (eng.Special Drawing Rights<\/em>), koju je utvrdio i definisao MMF. Alisvi ti napori \u0107e propasti, jer postoje\u0107i finansijski sistem ne mo\u017ee biti spasen.<\/p>\n

Postoji li izlaz iz trenutne svetske ekonomske krize? Rusija i Kina predvode zemlje iz bloka BRIKS, koje planiraju osnivanje sopstvene razvojne banke i uvo\u0111enje rezervne valute, da ne bi ekonomski zavisile od zapadnih dr\u017eava. Kakvo je Va\u0161e mi\u0161ljenje o ciljevima ovog saveza i dokle \u0107e on u svojim namerama sti\u0107i?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Postoje\u0107i globalni finansijski sistem je pred kolapsom, dr\u017eave i banke se dave u dugovima. Nakon krize 2007\u20132008. spasene su banke, a 2015. bi morale biti spasene mnoge dr\u017eave kako bi se sistem odr\u017eao u \u017eivotu, ali se lavina duga ne mo\u017ee zaustaviti. Poku\u0161aj zemalja BRIKS da uspostave svoj MMF ne\u0107e uspeti, jer su ove zemlje u suvi\u0161e bliskim finansijskim vezama sa ostatkom sveta. Kolaps SAD i evrozone \u0107e neminovno za posledicu imati kolaps kineske i ruske privrede. Ono \u0161to vidimo u ovom trenutku jesu takti\u010dki politi\u010dke igre. One ne\u0107e spre\u010diti da se u doglednom vremenu dogodi najve\u0107i finansijski kolaps otkako je sveta, a \u0161ta \u0107e se posle zbiti \u2013 to niko ne mo\u017ee da predvidi.<\/p>\n

Razgovor vodio i preveo: Milan Star\u010devi\u0107<\/strong><\/p>\n

(Geopolitika br. 85, april 2015., Vaseljenska)<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razgovor vodio i preveo: Milan Star\u010devi\u0107 (Geopolitika br. 85, april 2015., Vaseljenska) Veliki brat sa Volstrita porobljava i plja\u010dka \u010ditav svet pomo\u0107u me\u0111unarodnih institucija, koji za naivne ljude tobo\u017ee rade na dobrobit svih naroda. Jedna od glavnih poluga globalista je Me\u0111unarodni monetarni fond (MMF), osnovan\u00a022. jula 1944.\u00a0godine na konferenciji u Berton Vudsu (SAD) , sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6503"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6503"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6503\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6504,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6503\/revisions\/6504"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6503"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6503"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6503"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}