{"id":685,"date":"2011-01-21T15:10:43","date_gmt":"2011-01-21T14:10:43","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=685"},"modified":"2011-01-21T15:10:43","modified_gmt":"2011-01-21T14:10:43","slug":"ja-sam-zamiljen-a-vi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=685","title":{"rendered":"Ja sam zabrinut , a vi ?"},"content":{"rendered":"

\u00a0Intervju – Aleksandar Dund<\/strong>erin\u00a0\u00a0<\/strong> <\/em><\/strong> <\/p>\n

<\/a><\/p>\n

Pola veka \u010dekam da Srbi nau\u010de da budu potomci. I, evo jo\u0161 nisam do\u010dekao taj dan. Usitnjavaju nas i oduzimaju nam pravo na pro\u0161lost. Neute\u0161an sam. <\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

Nadam se da ne\u0107u do\u017eiveti dan kad \u0107e srpskoj pravoslavnoj crkvi biti ponu\u0111eno da bogoslu\u017ei u nekoliko regionalnih patrijar\u0161ija, u srpskim dr\u017eavicama bez identiteta.<\/strong><\/p>\n

Po\u0161tovani gospodine Crn\u010devi\u0107u, nadam se da niste razo\u010darani \u0161to sam umesto Va\u0161e velike obo\u017eavateljke Natalije Pani\u0107 na razgovor sa Vama do\u0161ao ja. Verujem da ste svesni da je na\u0161a Natalija po\u010dela \u010dudno da se pona\u0161a\u2026
<\/em><\/strong>Nisam iznena\u0111en. Natalija se, kao \u0161to znate, pojavila jedan jedini put u \u201ePe\u010datu\u201c. Objavila je intervju sa mnom za Va\u0161 nedeljnik. Ja sam verovao da je Nataliju na taj razgovor poslao gospodin Vu\u010deli\u0107, a on mi je docnije rekao da nema pojma ko je Natalija Pani\u0107.
Verovao je da gospo\u0111ica radi za mene.
Pre petnaestak dana jedan od stvarnih junaka moje knjige rekao mi je da je Natalija Pani\u0107 kidnapovana. Ubrizgali su joj ahneseri serum. Posle toga Natalija je po\u010dela \u010dudno da se pona\u0161<\/strong>a. Izvinjavala se islednicima zbog saradnje sa \u201ePe\u010datom\u201c. Pri\u010dala je ne\u0161to o Domanovi\u0107u i Steriji Popovi\u0107u, optu\u017eila je Steriju kao mogu\u0107eg Mladi\u0107evog jataka. Tvrdila je da me nikada nije videla. I kad je dejstvo seruma prestalo, zaposlila se u jednom velikom ameri\u010dkom gradu u Evropi. Tu se, ka\u017ee mi junak mog romana, skrasila. Udala se za sina nekog kongresmena. \u010cujem da je u drugom stanju. Eto, prebrinuli smo brigu o Nataliji. Rodi\u0107e Amerikanca.
Lepo.
Slu\u010daj Natalije Pani\u0107 potvr\u0111uje uspe\u0161nu politiku srpskih v. d. dr\u017eavnika koji Srbiju vode u negde projektovanu budu\u0107nost. Jasno je da \u0107e Srpkinje jednoga dana biti osposobljene da ra\u0111aju male Evropljane, a one najsposobnije ra\u0111a\u0107e direktno neuporedive Amere.
To je budu\u0107nost, sve ostalo je pro\u0161lost. <\/p>\n

Mnogo ste zbunili \u010ditaoce va\u0161e nove knjige \u201e\u010cuvari pepela\u201c. U red veoma \u010dudnih oneobi\u010davanja teksta mo\u017ee da se ubroji i \u010dinjenica da se u Va\u0161em delu ne mo\u017ee prepoznati glavni junak, barem ne me\u0111u srpsko-ruskim likovima. Zlonamernici u tome vide Va\u0161u nameru da poka\u017eete kako u Srbiji glavnu re\u010d vode Ujedinjene vladarske porodice. Da li su u pravu?
<\/em><\/strong>Verovao sam, i jo\u0161 uvek verujem, da su na vrhu globalisti\u010dke piramide sveta Ujedinjene vladarske porodice. U takmi\u010denju ser Iksa ili Seriksa sa Bogom, navijam za Boga, ali ne mogu da se otmem utisku da je Seriks veoma uspe\u0161an \u0111avo.
Mo\u017eda je me\u0111u glavnim junacima \u201e\u010cuvara pepela\u201c te\u0161ko prepoznati najva\u017enije srpsko-ruske likove. Danas je u Srbiji srpsko-ruskim likovima odre\u0111ena sporedna uloga. Lak\u0161e je napisati savremeni roman u kojem se mogu prepoznati glavni junaci me\u0111u srpsko-angloameri\u010dkim likovima.
Sve \u0161to sam napisao i objavio pre \u201e\u010cuvara pepela\u201c, napisao sam jer sam hteo ba\u0161 to da napi\u0161em. Samo sam \u201e\u010cuvare pepela\u201c morao da napi\u0161em.
Odgovaraju\u0107i na Va\u0161a pitanja s mal\u010dice tuge prise\u0107am se jednog drugog, mnogo mla\u0111eg Brane Crn\u010devi\u0107a koji je svojevremeno napisao:
Sretao sam ljubavnike koji ne znaju \u0161ta je ljubav, razgovarao sam strasno o patnji sa ravnodu\u0161nim ljudima, brbljao o du\u0161i sa bezdu\u0161nicima, raspravljao sa glupacima kako je pamet neophodna, la\u017eljivci su me ube\u0111ivali da je istina nepobediva, lopovi su me suznih o\u010diju uveravali u svoju \u010destitost, s kurvama sam rado pri\u010dao o po\u0161tenju, debelima sam verovao da ni\u0161ta ne jedu, zaboravljeni su me ube\u0111ivali da ih se svi se\u0107aju, pijanci su mi se zaklinjali da im je to poslednja, sa ubicama sam se slagao da su \u017ertve krive, sa la\u017enim svedocima razgovarao o pravdi, kukavicama sam verovao da su bili heroji, ube\u0111ivao sam ru\u017ene devojke da su pametne, ali, niko me ne nervira kao pisci koji govore o svom delu.
<\/em>Za\u0161to, kao za\u0161ti\u0107enog svedoka u neza\u0161ti\u0107enu sudnicu, privodim gadljivost koju ose\u0107am uvek kad vidim da su nekog pisca, kao Vi mene sada, naveli na greh da obja\u0161njava smisao sopstvenog knji\u017eevnog dela? Mogu li, dakle, dokazati da sam \u201e\u010cuvare pepela\u201c morao da napi\u0161em?
Poku\u0161a\u0107u.
Posle svete petooktobarske, najkra\u0107e \u201erevolucije\u201c na svetu, a ona je prema svedo\u010denju najodva\u017enijih petooktobarskih revolucionara trajala samo jedan dan, nameravao sam da emigriram u bezazlenu literaturu za decu. To je vrt, to je ba\u0161ta, u pore\u0111enju sa knji\u017eevnom pra\u0161umom u kojoj ti se sva\u0161ta mo\u017ee dogoditi. Napisao sam nekoliko pesama za decu, ali ih nisam objavio. Zar da deca budu moji telohranitelji? Nastavio sam da \u017eivim po starom, re\u0161io sam da istrajem kao knji\u017eevna i politi\u010dka \u017eivotinja u srpskoj knji\u017eevnoj i politi\u010dkoj pra\u0161umi. Odnekud, iz Evrope i celog sveta, u srpsku politi\u010dku pra\u0161umu pristizale su nove, ugla\u0111ene politi\u010dke \u017eivotinje, zaularene ma\u0161nama sa velikim \u010dvorom. Vidim, dolaze u Srbiju ne bi li pripitomili srpske zveri pre nego \u0161to ih propuste u svoj sofisticirani zverinjak. Sve i da sam nameravao da se prilagodim i pripitomim, to mi ne\u00a0 bi po\u0161lo za rukom. Bio sam obele\u017een kao vi\u0111ena knji\u017eevna i politi\u010dka \u017eivotinja iz starog, Milo\u0161evi\u0107evog politi\u010dkog zverinjaka, a takve \u017eivotinje nemaju pravo da se ba\u0161kare u novom srpskom politi\u010dkom zverinjaku. Moje ime zapisano je me\u0111u imena onih ljudi koje valja lustrirati i kastrirati. Politi\u010dki darvinizam, \u0161ta li? Kastraciju bih mo\u017eda i prihvatio, ve\u0107 sam se razmno\u017eio. Lustracija mi je bila neprihvatljiva koliko i lustratori.
To je tek deli\u0107 obja\u0161njenja za\u0161to sam \u201e\u010cuvare pepela\u201c morao da napi\u0161em. Najva\u017eniji razlog svodi se na istinu da nisam u stanju da gledam silovanje Srbije, kao voajer. Ne podnosim da nam drugi prave decu.<\/p>\n

Da li pri\u010dom o srpskoj politi\u010dkoj pra\u0161umi opravdavate svoj anga\u017eman u Srpskoj naprednoj stranci i \u017eelju da pomognete Tomislavu Nikoli\u0107u ne bi li se odupro mo\u0107nicima iz Seriksovog \u0161taba. Postoje li u Srbiji politi\u010dke organizacije i li\u010dnosti koje se neustra\u0161ivo suprotstavljaju mo\u0107nicima iz Seriksovog \u0161taba? Budu\u0107i da ste istaknuti funkcioner Srpske napredne stranke, pretpostavljam da mislite da su upravo Tomislav Nikoli\u0107 i Aleksandar Vu\u010di\u0107 takve li\u010dnosti.
<\/em><\/strong>Seriks je, kao \u0161to Vi znate, izmi\u0161ljeno ime za glavara Ujedinjenih vladaju\u0107ih porodica. To isti\u010dem zbog onih Va\u0161ih \u010ditalaca koji nisu \u010ditali moju knjigu. Koliko se Tomislav Nikoli\u0107 i Aleksandar Vu\u010di\u0107 mogu suprotstaviti mo\u0107nicima iz Seriksovog \u0161taba ne\u0107emo nikada saznati ako SNS ne pobedi na izborima. Znam samo ono \u0161to znam. Ne verujem da iko mo\u017ee, dakle ni Tomislav Nikoli\u0107 i Aleksandar Vu\u010di\u0107, dobiti bitku protiv Seriksa i njegovih sledbenika. Mogu\u0107nost da Toma Nikoli\u0107 sredi srpsku politi\u010dku pra\u0161umu, i u\u010dini je manje divljom, ipak postoji. U na\u0161oj politi\u010dkoj pra\u0161umi doga\u0111a se sva\u0161ta, izme\u0111u ostalog i zbog toga, \u0161to je srpska vladaju\u0107a koalicija, ne bi li se umilila Seriksu, pristala na sve. A na sve se nikada ne sme pristati. Verujem da je Seriksu dojadila poslu\u0161nost srpske Vladaju\u0107e koalicije koja, udvaraju\u0107i mu se, \u010dini i ono \u0161to niko od nje ne tra\u017ei. Mo\u017eda \u0107e Seriks, \u010dak, prihvatiti ideju da srpsku politi\u010dku pra\u0161umu preuzmu ljudi koji imaju vi\u0161e samopo\u0161tovanja.<\/p>\n

Vi sigurno znate da na\u0161a knji\u017eevna kritika \u017eivi jo\u0161 uvek u vremenu socrealizma, te smatra da politika ne sme da se me\u0161a u umetnost, ali ni umetnost u politiku. Ipak, i pored toga Vi se istovremeno bavite i politikom i umetno\u0161\u0107u. Knji\u017eevna kritika zgro\u017eena, \u0161ta \u0107e, mora da \u0107uti o Va\u0161im delima. Zar je mogu\u0107e da su Vam politi\u010dari dra\u017ei od knji\u017eevnih kriti\u010dara?
<\/em><\/strong>Socrealizam je preminuo, ali u me\u0111uvremenu ro\u0111ena je nova vrsta jednoumlja. Demokratorsko jednoumlje najni\u017ea je vrsta jednoumlja kojim je Srbija ikada bila zara\u017eena. Srpska umetni\u010dka scena je sterilizovana. Demokratorski lustratori budno paze da zdrava budu\u0107nost u koju bezrazlo\u017eno ali i bezrezervno veruju, ne bude zara\u017eena virusom pro\u0161losti. Lustratori se svojski trude da dresiraju svaku vrstu kritike, za\u0161to bi knji\u017eevna i pozori\u0161na kritika bile po\u0161te\u0111ene. Ali, priznajmo, i me\u0111u knji\u017eevnim kriti\u010darima i me\u0111u politi\u010darima postoje osobe koje nisu prihvatile dresuru. Lustratori se trude da pro\u0161lost proglase nekom vrstom kancera, to naravno smanjuje \u017eelju knji\u017eevnih kriti\u010dara i podjednako opreznih politi\u010dara da se bave piscima koji, jo\u0161, veruju da budu\u0107nost u kojoj ne stanuje pro\u0161lost nije zdrav i normalan projekat. Znam koliko sam bio umeljan u knji\u017eevnu i politi\u010dku pro\u0161lost Srbije. Povremeno mi dokazuju da sam biv\u0161i antikomunista i disident koji se priklonio Slobodanu Milo\u0161evi\u0107u, a to zna\u010di da su i moj antikomunizam i disidenstvo sumnjivog porekla. Zbog toga me, ka\u017eu, valja lustrirati i kastrirati. To je nepravedno. Tim pre \u0161to se lustriranjem i kastriranjem naj\u017ee\u0161\u0107e bave kastrirani lustratori. Kastrirani su negde u svetu, a lustracijom se bave u Srbiji. Seriks zna da svi ljudi imaju dva para muda, ona me\u0111u nogama i ona u glavi, poslu\u0161nim srpskim seriksovcima odrezali su va\u017eniji par muda, onaj u glavi. Naklonjen sam onim knji\u017eevnim kriti\u010darima i onim politi\u010darima koji su sa\u010duvali oba aparata, prvi za razmno\u017eavanje i drugi za slobodno mi\u0161ljenje. Pozdravljam ih, ako ih ima, ma gde bili.<\/p>\n

Va\u0161e humoristi\u010dno-satiri\u010dno delo izazvalo je pravu pometnju me\u0111u pripadnicima na\u0161e politi\u010dke elite. U jednim te istim li\u010dnostima mnogi su se prepoznali. Za\u0161to ne prekinete tu smutnju, i napokon ne ka\u017eete koji Vam je pripadnik srpske elite bio predlo\u017eak za glavne junake?
<\/em><\/strong>Nisam siguran da je moja knjiga izazvala pometnju me\u0111u pripadnicima na\u0161e politi\u010dke elite. Ne verujem da ta sekta \u010dita ono \u0161to pi\u0161em. Verujem da im ovla\u0161\u0107eni lustratori, tu i tamo, prepri\u010davaju ono \u0161to pi\u0161u meni sli\u010dni \u010duvari pepela, uvek izlo\u017eeni \u010dvrstom preziru demokratorske vladaju\u0107e ekipe. Elita se pobrinula da njeni kamerdineri preuzmu novine, televiziju i radio, i da ovla\u0161\u0107eni lustratori ne dozvole \u010duvarima pepela da zapa\u017eeno u\u010destvuju u knji\u017eevnom i politi\u010dkom \u017eivotu Srbije. Me\u0111u pripadnicima srpske politi\u010dke elite ima mnogo samouverenih ateista koji, kad im se to u\u010dini korisnim, svrate u crkvu, ne bi li ubedili vernike da po\u0161tuju pravoslavnu tradiciju. Smerno prisustvuju bogoslu\u017eenju, a onda pripuste poslugu da se obru\u0161i na pravoslavlje i Srpsku crkvu. Uvereni su da tek kad sru\u0161e sve staro mogu po\u010deti da grade sve novo! Ka\u017eete da su se u jednim te istim likovima mog romana mnogi prepoznali. Ako je tako, obradovali ste me. Logi\u010dno je da se u jednim te istim likovima prepoznaju. Svi su oni isti, premda se po polo\u017eaju koji zauzimaju, po mo\u0107i i po \u010dinovima, razlikuju.<\/p>\n

<\/em><\/strong><\/p>\n

<\/a><\/em><\/strong><\/em><\/strong><\/div>\n
\u00a0<\/div>\n

Odabranim junacima \u201e\u010cuvara pepela\u201c dali ste krst, odnosno veru, i pra\u0107ku, jedino preostalo oru\u017eje, da se bore protiv okupatora. Da li zaista verujete da \u0107e Srbin 21. veka, poput partizana iz Drugog svetskog rata goloruk srljati na neprijatelja da mu otme mitraljez?
<\/em><\/strong>Svako ko prati pozajmljenu politi\u010dku filosofiju na\u0161e tzv. politi\u010dke elite zna da, po sve\u017ee uvezenim demokratorskim pravilima koje nam nova srpska elita propisuje, Srbija posle svete petooktobarske ne mo\u017ee i ne sme da razmi\u0161lja i govori o svojim nacionalnim interesima. Uveravaju nas da je na\u0161 nacionalni interes da nemamo nikakvih nacionalnih interesa. Nude nam slobodu da se odreknemo slobode. To se ne doga\u0111a samo Srbiji, ista pravila va\u017ee u svim dr\u017eavama koje slobodu duguju okupatorima. Brane\u0107i se od organizovanog pokajanja nametnutog srpstvu, a taj se ritual mo\u017ee razumeti kao zamena za elektro\u0161okove kojima se smiruje izludeli pojedinac. Godine 2005. objavio sam roman \u201eZemlja nadimaka\u201c. To je bio moj prvi poku\u0161aj da napi\u0161em roman bez distance. Moj prijatelj i izdava\u010d Miroslav Toholj i ja verovali smo da nas ta knjiga mo\u017ee gurnuti u te\u0161ke ali slatke neprilike kojima se gordo hrani neprilagodljiva umetnost. Nije nam se posre\u0107ilo. O romanu \u201eZemlja nadimaka\u201c nije objavljena ni bele\u0161ka da postoji a nekmoli, makar i najprezriviji, kriti\u010darski osvrt. Elektro\u0161ok, \u0161ta li? Razumeo sam to kao kaznu \u0161to pripadam grupici goropadnih nepokajnika koji veruju da su Srbi neviniji od onih koji ih ka\u017enjavaju tvrde\u0107i da su Srbi sami sebi priredili ono \u0161to su im oni u\u010dinili.
Sudbina \u201eZemlje nadimaka\u201c, romana koji sam hteo da napi\u0161em, vodila me je prema romanu \u201e\u010cuvari pepela\u201c\u00a0 koji sam morao da napi\u0161em.
Ka\u017eete da sam odabranim junacima romana \u201e\u010cuvari pepela\u201c dao krst, odnosno veru, i pra\u0107ku, jedino preostalo oru\u017eje, da se bore protiv okupatora. Pitate da li zaista verujem da \u0107e Srbin 21. veka, poput partizana za vreme Drugog svetskog rata goloruk srljati na neprijatelja da mu otme mitraljez? Hvala vam. Va\u0161e pitanje uverava me da sam \u201e\u010cuvare pepela\u201c zaista morao da napi\u0161em.
Hajde da ovaj razgovor o literaturi, kao \u0161to je red, malo umeljamo u na\u0161u bljutavu, fuj, kaka i bljak, politi\u010dku svakodnevicu. Za\u0161to bi goloruki Srbin 21. veka srljao na neprijatelja da mu otme mitraljez? Razoru\u017eali smo se sami ne bi li dokazali mogu\u0107em neprijatelju koji zna koliko smo bezopasni da smo bezopasniji nego \u0161to nam je negde odre\u0111eno. Kezimo se dokazuju\u0107i da smo bezubi. Doma\u0107i misionari globalizma ponekad nam, onako uzgred, ka\u017eu da bi mogli ubrzati svoj ulazak u Evropu ulaskom u NATO. Dobro de, nismo vi\u0161e vojni\u010dka nacija, opredelili smo se da nas amaterski brani profesionalna vojska. U\u010de\u0161\u0107em na\u0161ih profesionalaca u avganistanskom ili nekom drugom ratu, brani\u0107emo promenljive granice Srbije od daljih promena dr\u017eavnih granica Srbije. Ako ovde budemo mirni, a ratujemo tamo, dokaza\u0107emo da smo razumeli o \u010demu se radi i bi\u0107emo po\u0161te\u0111eni. A onda nam na\u0161i novi prijatelji saop\u0161tavaju da je Hrvatska poslednja dr\u017eava koja \u0107e biti primljena u EU, posle toga evropska politi\u010dka \u0161koljka \u0107e se zatvoriti. Srbija \u0107e ostati u Srbiji, a dru\u0161tvo \u0107e joj praviti NATO. Deklaracija o Srebrenici je pokajni\u010dki akt, usvojena je sa 126\u00a0 ili \u010dak 127 glasova, ne se\u0107am se, ali prise\u0107am se da je tada u Skup\u0161tini palo obe\u0107anje gospo\u0111e S. \u0110. D. da \u0107e Skup\u0161tina, koliko sutra, najkasnije prekosutra, izglasati Deklaraciju o zlo\u010dinima u kojima su Srbi bili \u017ertve. To se nije dogodilo. Ta sve\u010danost je, ka\u017ee, odgo\u0111ena za oktobar. Deklaracija o zlo\u010dinima u kojima su Srbi bili \u017ertve odla\u017ee se, ba\u0161 kao i pri\u010da o Jasenovcu. Rezultati pokajni\u010dke i samoponi\u017eavaju\u0107e srpske politike zaista su ni\u0161tavni.
Da, svedeni smo na krst i pra\u0107ku. Krst je na\u0161a jedina nada, a pra\u0107ka poslednje oru\u017eje. Sve ostalo su negde dogovorena diplomatska sredstva. <\/p>\n

Vidovdan je dan poslednje odbrane. Ovaj 2010. godine upravo je zavr\u0161en. Da li smo se odbranili ili je potrebno da mo\u017eda sa\u010dekamo 7. jul?
<\/em><\/strong>Imao sam tu\u017enu \u010dast da uo\u010di Vidovdana nekim poslom odem do Gra\u010danice. Morao sam da pro\u0111em kroz policijsku i carinsku kontrolu ispod table na kojoj pi\u0161e Republika Kosovo. Pogodak u \u010delo: razumeo sam da, ba\u0161 kao \u0161to se ludilo grani\u010di samo sa ludilom, i Srbija suludo grani\u010di sama sa sobom. Teoreti\u010dare koji raspravljaju o dve Srbije, one moderne i one primitivne, valja upozoriti i na postojanje tre\u0107e, najtu\u017enije Srbije, koju ve\u0107 nazivaju republikom Kosovo. Svetski mo\u0107nici upozoravaju svoje politi\u010dke vazale u Srbiji da od Srbije ne o\u010dekuju da prizna Kosovo, ali da je ta pri\u010da zavr\u0161ena. Te\u0161ko je verovati u mo\u0107 7. jula. Spolja organizovana, a iznutra prihva\u0107ena ravnodu\u0161nost kazuje nam da moderna Srbija ne\u0107e i ne mo\u017ee biti \u017ertva ustanaka, odre\u0111eno joj je da bude \u017ertva pristanaka. \u010ceka nas, sva je prilika, dug poslu\u0161ni\u010dki muk. To je ono \u0161to posebno boli. Istorijska istina bi\u0107e udavljena u prljavoj baru\u0161tini neistorijskih la\u017ei. Voleo bih kad bih mogao da verujem da je negde pritajen neki budu\u0107i Milorad Ekme\u010di\u0107 koji \u0107e napisati uzbudljivu i istorijski ta\u010dnu knjigu o Kosovu. Ali, bojim se da takva knjiga, bude li napisana, ne\u0107e biti objavljena. Bude li, nekim \u010dudom, istinoljubiva knjiga ipak napisana i objavljena, bi\u0107e zvani\u010dno pre\u0107utana i omalova\u017eena. Tragi\u010dna sudbina Kosova ne dopisuje se valjano sa umetno\u0161\u0107u i istorijom nesre\u0107ne Srbije. Zar bi ina\u010de nema\u010dki pisac Peter Handke bio prisiljen da brani Srbe i Srbiju od belosvetskih Seriksovih zlobnika kojima terciraju si\u0107u\u0161ni zlodusi kakvi su biv\u0161i beogradski pisci Bora \u0106osi\u0107 ili Mirko Kova\u010d i drugi srbomrza\u010dki voza\u010di politi\u010dke formule 1 koji neustra\u0161ivo voze pistom kruga dvojke, o\u010dekuju\u0107i svakojaka soro\u0161ovska priznanja, poneku Legiju \u010dasti, a oni najambiciozniji me\u0111u njima o\u010dekuju Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost, ili, \u0161to da ne, za mir ili ekonomiju.<\/p>\n

Od Boja na Kosovu do hap\u0161enja Slobodna Milo\u0161evi\u0107a bezbroj je primera da se upravo na Vidovdan pojavi nesloga koja ima katastrofalne posledice po srpski narod. Da li \u0107e \u010duvari tradicije i duhovnosti u Srbiji 21. veka uspeti da sa\u010duvaju prah pro\u0161losti od praha budu\u0107nosti?
<\/em><\/strong>Laska mi saznanje da ste pa\u017eljivo pro\u010ditali moju najnoviju knjigu. Junaci knjige \u201e\u010cuvari pepela\u201c Boris Jegorovi\u010d Fakhmljenikov i njegov duhovni vo\u0111a pesnik \u0110ura Bezvoljica zaista strahuju od mogu\u0107nosti da oni koji ne po\u0161tuju pepeo pro\u0161losti vode Srbe i Srbiju pravo u pepeo budu\u0107nosti. Verujem da je od Boja na Kosovu do hap\u0161enja Slobodana Milo\u0161evi\u0107a bezbroj primera da se upravo na Vidovdan pojavi nesloga koja ima katastrofalne posledice po srpski narod. Primeri nesloge u srpstvu do hap\u0161enja Slobodana Milo\u0161evi\u0107a na Vidovdan, opevani su i oplakani. Primeri srpske nesloge posle hap\u0161enja Slobodana Milo\u0161evi\u0107a ve\u0107i su i neopisiviji od svake ranije srpske nesloge. Borave\u0107i u Gra\u010danici obuzela me je jeza od pomisli da poslednji put dolazim u Gra\u010danicu u koliko-toliko podno\u0161ljivom statusu koji ima ova srpska svetinja. Slutim mrak. U Crnoj Gori politi\u010dka elita najavljuje da bi Srpska pravoslavna crkva mogla biti preimenovana u Crnogorsku pravoslavnu crkvu, to dakako dokazuje da su Crnogorci pravoslavci koji nisu Srbi. Mu\u010di me slutnja da \u0107e u skoroj budu\u0107nosti, jer pri\u010da o Kosovu je ka\u017eu zavr\u0161ena, Seriksove pristalice predlo\u017eiti da se Srpska pravoslavna crkva na Kosovu preimenuje u pravoslavnu crkvu Kosova. Jereti\u010dka misao da \u0107e to biti preduslov da srpske svetinje na Kosovu budu sa\u010duvane i bezbedne napada me, evo, u Gra\u010danici. Visoka cena, Boga mi! Srbinu \u0107e mo\u017eda jednoga dana biti su\u0111eno da opremljen urednom vizom, putuje iz Srbije u had\u017eiluk na Kosovo, kao hri\u0161\u0107ani u Jerusalim. Nekada srpskom pravoslavlju bi\u0107e umesto jednog ponu\u0111ena tri patrijarha i tri crkve. Tamjan u Gra\u010danici nije me smirio, u\u010dinilo mi se da ose\u0107am miris tri budu\u0107a regionalna pravoslavlja.<\/p>\n

\u201ePoslednja si moja sinagoga moj poslednji Petrovgrad i Rim. S Tobom, mo\u017eda, mogu i bez Boga, a bez Tebe ne mogu ni s Njim\u201c. U ovim stihovima Vi Srbiju pretpostavljate Tvorcu. Zna\u010di, ili ste ateista, ili blasfemik, ili jeretik? Mora li umetnik da bude u sva\u0111i sa Bogom, ili je to privilegija samo onih koje je oprljilo stvarala\u010dko ludilo?
<\/em><\/strong>Pesmu koju ste, ta\u010dno i u celini, hvala Vam, citirali, napisao sam sredinom \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka. Doga\u0111a se da pesnici u prognoziranju i naslu\u0107ivanju zla preduhitre istori\u010dare, prozne pisce i filosofe. Kad sam objavio citiranu pesmu crkva je bila odvojena od dr\u017eave, a Broz je ve\u0107 obele\u017eio osumnji\u010deni deo svog jugoslovenskog pa\u0161njaka pod imenom Srbija, stavljaju\u0107i u neugodan polo\u017eaj srpske komuniste, ideolo\u0161ke \u010duvare srpskog stada, a uz njih i srpske pravoslavne pastire. Ne bi li sa\u010duvao svoje stado, i brane\u0107i se od lukavoga Njegova Svetost, patrijarh srpski gospodin German, nevoljno je \u010dastio Broza, jednim bolnim raskolom u Srpskoj crkvi. Bila je to automutilacija velikog srpskog Patrijarha gospodina Germana, samoranjavanjem je ubla\u017eio poja\u010danje najavljenog terora bezbo\u017enika nad pravoslavljem. Njegova je rana docnije zaceljena. Stihovima koje ste citirali nisam poku\u0161ao da Srbiju pretpostavim Tvorcu. Moglo bi se re\u0107i da me je \u201eoprljilo stvarala\u010dko ludilo\u201c, ali nisam bio u sva\u0111i sa Bogom. Mo\u017eda sam uobrazio da sam Njegov insajder, danas verujem da su ti stihovi poku\u0161aj da obavestim Svevi\u0161njeg o potrebi da obrati pa\u017enju na propadanje Srbije koja je stvorena s Njegovim blagoslovom, a bez Njegovog odobrenja\u00a0 postala plen lukavoga.
Po\u0161to me Va\u0161e pitanje vra\u0107a u literarne vode koristim priliku da stihovima iz pesme \u201eKletva\u201c napisane sredinom devedesetih godina doka\u017eem da, kao svaki izludeli Srbin, spadam u vrstu onih o\u010dajnika koji ponekad pani\u010dno telefoniraju Bogu, i insajderski ga obave\u0161tavaju \u0161ta o\u010dekuju od Njega.
Nije te\u0161ko razumeti stihove:

Kao \u010dovek ranjena je freska
iz starog groblja be\u017ei mrtvih tma
Trojeru\u010dice Sveta i Carice Nebeska
u zlo nas gurni i ne izbavljaj iz zla<\/em>

Gospode Blagi ti nas sotoni predaj
neka nam prika\u010di i kopita i rep
oslepi vo\u0111e i razuma im ne daj
nek slepi narod vodi vo\u0111a slep<\/em><\/p>\n

Od lukavoga ne izbavljaj nas Sveti
zaslu\u017eili smo pokoru i zlo
polovinom svojom smo raspeti
a druga pola ne mari za to<\/em><\/p>\n

\u017divot, i ja li\u010dno, osporavamo proro\u010dansku vrednost ove, moglo bi se re\u0107i iskreno religiozne, pesme. Optimisti\u010dna je. Pi\u0161u\u0107i ovu pesmu verovao sam da smo polovinom svojom raspeti, a druga pola ne mari za to. Polovinu koja krajem devedesetih godina nije marila \u0161to je druga polovina raspeta, inogospodari danas nagovaraju da izborom proverenih vazala koji na sve pristaju, u\u010destvuje u raspe\u0107u sopstvenog naroda i dr\u017eave. S ga\u0111enjem gledam i slu\u0161am demokratorske brbljivce koji se pona\u0161aju kao vidovnjaci i ovla\u0161\u0107eni tuma\u010di budu\u0107nosti.
Te\u0161ko bih se usudio da molim Boga da im oprosti, jer oni znaju \u0161ta \u010dine!<\/p>\n

Pitali ste svojevremeno koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika. Kada danas gledate kako redom odlaze Kosovo, Vojvodina, Ra\u0161ka oblast, da li Vam je odgovor na ovo pitanje bli\u017ei?
<\/em><\/strong>Odgovor sam slutio, danas ga znam. Nadam se da ne\u0107u do\u017eiveti da idem na had\u017eiluk na Kosovo, o Vojvodini i Ra\u0161koj oblasti da ne govorimo.
Po\u0161tovali ste Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, bili \u010dlan Srpske radikalne stranke Vojislava \u0160e\u0161elja, sada podr\u017eavate SNS Tomislava Nikoli\u0107a, istovremeno redovno isti\u010du\u0107i intelektualno po\u0161tenje i politi\u010dku doslednost Vojislava Ko\u0161tunice. Mnoge bi stavljanje ovih li\u010dnosti pod isti imenitelj dovelo danas do \u0161izofrenije\u2026
Utvrdili smo da iz literature povremeno emigriram u srpsku politi\u010dku mo\u010dvaru i da se iz srpskog politi\u010dkog zverinjaka uvek vra\u0107am u srpsku knji\u017eevnu pra\u0161umu. Povremeno me biv\u0161i prijatelji opisuju kao zanimljiv psihijatrijski slu\u010daj. Jedni mi zameraju \u0161to sam svoju \u010distu knji\u017eevnu delatnost odveo u politi\u010dki mulj, u taj \u017eivi pesak; drugi me prekorevaju \u0161to, slu\u017ee\u0107i se literarnim zanatom, poku\u0161avam da opravdam svoje izlete u politiku. Postoje dakle dva Brane Crn\u010devi\u0107a, obojica su u nezavidnom polo\u017eaju. Biv\u0161i prijatelji, glumci i druga umetni\u010dka bratija, \u017eale \u0161to sam se umeljao u politiku, a preziru me \u0161to sam, bave\u0107i se politikom, izabrao pogre\u0161nu stranu. Pitaju se, i pitaju me, \u0161ta \u0107u ja sa Slobodanom Milo\u0161evi\u0107em, kog su oni, \u010dim su ga \u010duli i videli, \u017eestoko omrzli. Jedva su, ka\u017eu, pre\u017eiveli tiraniju tog \u010doveka. Me\u0111u biv\u0161im prijateljima, umetnicima, piscima, glumcima, muzi\u010darima i salonskim antikomunistima, koji su uvek vi\u0161e verovali u grand kafu i koka-kolu, i svaku drugu soro\u0161ijadu, nego u Milo\u0161evi\u0107a i \u201enakaznu\u201c Srbiju koju je on vodio, postoje ljudi koji su me nagovarali da, budu\u0107i da sam bio blizak tom tiraninu, toj zveri, napi\u0161em knjigu u kojoj \u0107u opisati tu zver, tog tiranina. To je bio preduslov da mi oni, grand kafa i koka-kola pro\u010ditav\u0161i moju ispovest, oproste grehe i odustanu od javnog i tajnog prezira u kojem su, kao moji biv\u0161i prijatelji, prisiljeni da u\u010destvuju.
Nisam napisao razornu knjigu o Slobodanu Milo\u0161evi\u0107u rizikuju\u0107i da me oni koji veruju u grand kafu i koka-kolu, nevladinke i nevladince, izlo\u017ee svom dubokom, ali povr\u0161nom preziru, zbog dru\u017eenja sa Milo\u0161evi\u0107em o kom ne znaju mnogo, ali se pona\u0161aju kao da o njemu znaju sve. Pokazali su koliko ga, in re\u010deno, transparentno preziru, dok je iz Haga ispra\u0107an u Beograd, a iz Beograda u Po\u017earevac.
Verujem da im smeta to \u0161to Milo\u0161evi\u0107 nigde, posebno u Hagu, nije izgubio samopo\u0161tovanje, i \u0161to je preminuo kao \u010dvrst Srbin, i ozbiljan dr\u017eavnik.
Ne odri\u010dem se, dakle, prijateljstva sa Milo\u0161evi\u0107em, ne odri\u010dem se \u010dak ni svoje politi\u010dko-literarne dosetke da je Milo\u0161evi\u0107 bio dr\u017eavnik sa gre\u0161kama, a da su ljudi koji danas goropadno i nespretno vladaju Srbijom, gre\u0161ka bez dr\u017eavnika.
Ka\u017eete da sam bio \u010dlan Srpske radikalne stranke Vojislava \u0160e\u0161elja, da sada podr\u017eavam SNS Tomislava Nikoli\u0107a istovremeno redovno isti\u010du\u0107i intelektualno po\u0161tenje i politi\u010dku doslednost Vojislava Ko\u0161tunica, dodajete, uz to, da bi mnoge stavljanje svih ovih li\u010dnosti pod isti imenitelj, dovelo danas do \u0161izofrenije\u2026
Na vi\u0161e mesta, i \u010desto, obja\u0161njavam kako me je iz za\u0161to Aleksandar Vu\u010di\u0107 prebacio iz simpatizera SRS u \u010dlanstvo te stranke. Verujem da je to poznato i \u010ditaocima \u201ePe\u010data\u201c.
Zanimljiviji deo Va\u0161eg pitanja odnosi se na istinu da uprkos povremenim nesporazumima izme\u0111u DSS i SNS redovno isti\u010dem intelektualno po\u0161tenje i politi\u010dku doslednost Vojislava Ko\u0161tunice. U\u010dini\u0107u to i ovoga puta. Biv\u0161i lideri petooktobarske, posebno gospodin \u010canak, zapenu\u0161ano svedo\u010de da je Vojislav Ko\u0161tunica, ako je uop\u0161te prihvatio odluku da predsednik Milo\u0161evi\u0107 bude isporu\u010den Hagu, u\u010dinio to pod pritiskom petooktobarskih revolucionara. \u010canak ne propu\u0161ta da istakne svoju li\u010dnu ulogu u pritisku na Ko\u0161tunicu. Intelektualno po\u0161tenje i politi\u010dka doslednost nisu pretvorili gospodina Ko\u0161tunicu u najva\u017enijeg lidera petooktobarske. Danas ponekad, sasvim bez razloga, koalicija na vlasti isti\u010de da je u vreme Ko\u0161tuni\u010dine vladavine saradnja sa Hagom bila veoma efikasna. Sve i da je tako ostaje istina da u predve\u010derje svete petooktobarske Vojislav Ko\u0161tunica nije obe\u0107ao budu\u0107im oslobodiocima i okupatorima da \u0107e isporu\u010diti biv\u0161eg predsednika biv\u0161e Srbije i biv\u0161e Jugoslavije. Znao je da \u0107e se takva odluka pretvoriti u istorijsku gre\u0161ku. I za Ko\u0161tunicu kao i za Milo\u0161evi\u0107a mogao bih re\u0107i da su dr\u017eavnici sa gre\u0161kama, a da su savremeni v. d. srpskih dr\u017eavnika, gre\u0161ka bez dr\u017eavnika.
Nisam tra\u017eio odobrenje od vrha SNS da se, ve\u0107 kao \u010dlan Predsedni\u0161tva SNS, sretnem sa Ko\u0161tunicom. Nisam propustio priliku da na taj sastanak povedem i knji\u017eevnika Branu Crn\u010devi\u0107a, ne bi li kad tome i ako tome do\u0111e vreme, pisac posvedo\u010dio o \u010demu smo razgovarali. Ni Ko\u0161tunica ni ja nismo nikada, i nigde, rekli o \u010demu smo razgovarali. I evo, spreman sam da jo\u0161 jednom istaknem intelektualno po\u0161tenje i politi\u010dku doslednost Vojislava Ko\u0161tunice.<\/p>\n

Li\u010dno navijam za obojicu Crn\u010devi\u0107a s kojima sam razgovarao. Hajde da na kraju razgovora damo prednost piscu. Izaberite neki odlomak iz svog novog romana ili neku pesmu, neka ipak pisac poentira kraj ovog razgovora.
<\/em><\/strong>Lepo od vas. Bez mnogo razmi\u0161ljanja opredeljujem se za pesmu \u201eSokolovi\u201c objavljenu polovinom \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka.
Evo te pesme: <\/em><\/p>\n

Gde su moji preci sokolovi
zar ih nije bilo zar su bili snovi<\/em><\/p>\n

Zar prstima moram da poskidam dane
koji su pokrili Visoke De\u010dane<\/em><\/p>\n

Zar je pro\u0161lost bila dim magla i para
i zar sanjam carstvo kad se se\u0107am cara<\/em><\/p>\n

Zar Du\u0161ana Silnog da \u010detkaju \u010detke
i zar je postojim ako nemam pretke<\/em><\/p>\n

Farisejtvo la\u017ei gluposti groteske
moje srce tra\u017ei oca ispod freske<\/em><\/p>\n

Svi mi dugujemo sebe nekoj deci
Budimo potomci da bi bili preci<\/em><\/p>\n

<\/em>Pola veka \u010dekam da Srbi nau\u010de da budu potomci. I, evo jo\u0161 nisam do\u010dekao taj dan. Usitnjavaju nas i oduzimaju nam pravo na pro\u0161lost. Neute\u0161an sam. Nadam se da ne\u0107u do\u017eiveti dan kad \u0107e Srpskoj pravoslavnoj crkvi biti ponu\u0111eno da bogoslu\u017ei u nekoliko regionalnih patrijar\u0161ija, u srpskim dr\u017eavicama bez identiteta.
<\/strong><\/span><\/p>\n

__________________<\/strong><\/span><\/p>\n

Crn\u010devi\u0107u krst kneza Lazara
<\/strong><\/span><\/p>\n

<\/a><\/p>\n

Na jednom mestu tokom razgovora Brana Crn\u010devi\u0107 je rekao da je \u201eimao tu\u017enu \u010dast da uo\u010di Vidovdana nekim poslom ode do Gra\u010danice\u201c. U pitanju je bila dodela nagrade \u201eZlatni krst kneza Lazara\u201c, kao najvi\u0161eg priznanja manifestacije Vidovdansko pesni\u010dko pri\u010de\u0161\u0107e, koja je ove godine pripala Brani Crn\u010devi\u0107u za ukupno stvarala\u0161tvo i doprinos na tragu vidovdanskog opredeljenja i kosovskog etosa. Bio je to mali znak pa\u017enje za veliki trud na\u0161eg zna\u010dajnog knji\u017eevnika.<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0Intervju – Aleksandar Dunderin\u00a0\u00a0 Pola veka \u010dekam da Srbi nau\u010de da budu potomci. I, evo jo\u0161 nisam do\u010dekao taj dan. Usitnjavaju nas i oduzimaju nam pravo na pro\u0161lost. Neute\u0161an sam.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/685"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=685"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/685\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=685"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=685"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=685"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}