{"id":806,"date":"2011-09-04T08:12:45","date_gmt":"2011-09-04T06:12:45","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=806"},"modified":"2011-09-04T08:12:45","modified_gmt":"2011-09-04T06:12:45","slug":"pola-veka-od-osnivanja-pokreta-nesvrstanih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=806","title":{"rendered":"Pola veka od osnivanja Pokreta nesvrstanih"},"content":{"rendered":"

\u00a0V. C. SPASOJEVI\u0106 – A. PALI\u0106<\/span> | 03. septembar 2011<\/p>\n

<\/div>\n
\"
<\/a><\/div>\n

U Beogradu po\u010dinje skup zemalja \u201eTre\u0107eg sveta\u201c, povodom pola veka od osnivanja organizacije. Mada ovaj pokret mnogi smatraju marginalnim, skup predstavlja veliku podr\u0161ku na\u0161oj zemlji<\/strong> <\/p>\n

<\/p>\n

BEOGRAD \u0107e naredna dva dana ponovo biti centar sveta. Jubilarna ministarska konferencija, koja se organizuje povodom pola veka Pokreta nesvrstanih, osta\u0107e upam\u0107ena zbog \u010dinjenice da u srpsku prestonicu dolazi \u010dak 100 delegacija, od Kube do Belorusije.<\/font><\/p>\n

Svi veliki prestoni\u010dki hoteli ve\u0107 su puni, a samo princ od Bruneja dolazi sa svitom od 25 ljudi, koja \u0107e zauzeti dva sprata u \u201eHajatu\u201c. Posle dugo vremena, svetla svetske pozornice, ovoga puta u pozitivnom kontekstu, bi\u0107e uperena u glavni grad Srbije.<\/font><\/p>\n

– Ovaj skup predstavlja veliku moralnu podr\u0161ku na\u0161oj zemlji. Pokaza\u0107emo da imamo prijatelje u svetu – ka\u017ee Predrag Simi\u0107, profesor me\u0111unarodne politike na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu.<\/font><\/p>\n

Mada ovaj pokret mnogi danas smatraju marginalnim, \u010dinjenica je da zemlje \u201etre\u0107eg sveta\u201c \u010dine oko dve tre\u0107ine \u010dlanica UN i imaju blizu dve milijarde stanovnika. U pokretu su neke od najbogatijih dr\u017eava, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i neke od najsiroma\u0161nijih afri\u010dkih zemalja, u kojima je prose\u010dni prihod po stanovniku manji od dolara dnevno.<\/font><\/p>\n

POSMATRA\u010cI<\/strong> Nijedna od bi\u0161ih jugoslovenskih republika, koje su u me\u0111uvremenu stekle nezavisnost, nije punopravni \u010dlan pokreta. One u\u010destvju u njegovom radu ili kao posmatra\u010di ili kao gosti. Predsednik Srbije Boris Tadi\u0107 je na 15. samitu pokreta, sredinom jula 2009, predlo\u017eio da se 50-godi\u0161njica obele\u017ei u gradu gde su mu udareni temelji. Tadi\u0107 je tada objasnio da \u0107e Srbija, iako te\u017ei da postane \u010dlan EU, nastaviti da podr\u017eava i glavne ciljeve Pokreta nesvrstanih zemalja, kao \u0161to je izgradnja pravednijeg sveta.<\/div>\n

Me\u0111u nesvrstanima nalazi se ve\u0107ina arapskih zemalja i skoro svi ostali veliki proizvo\u0111a\u010di i izvoznici nafte, gasa i minerala, va\u017eni ekonomski partneri SAD, Japana, Kanade i zapadne Evrope. Jedan od osniva\u010da, Indija, \u010dlanica je mo\u0107nog BRIK-a. Druge dve \u010dlanice, Kina i Brazil, posmatra\u010di su.<\/font><\/p>\n

Tako\u0111e, vi\u0161e \u010dlanica i posmatra\u010da nalazi se u Grupi 20 ekonomski najja\u010dih dr\u017eava sveta.<\/font><\/p>\n

– Kad smo mi u pitanju, veliki nesvrstani imaju zna\u010daj jer je zahvaljuju\u0107i njima usporen proces priznavanja nezavisnosti Kosova – nagla\u0161ava Simi\u0107. – Da nije bilo njih, danas bi mnogo ve\u0107i broj zemalja priznao zvani\u010dnu Pri\u0161tinu. \u0160to se ti\u010de ekonomske saradnje sa ovim zemljama, ta dimenzija je, ipak, prenagla\u0161ena.<\/font><\/p>\n

Prema re\u010dima Vladislava Jovanovi\u0107a, biv\u0161eg ministra inostranih poslova SR Jugoslavije, predstoje\u0107i samit \u0107e biti samo senka nekada\u0161njih.<\/font> <\/p>\n

– I sam pokret je daleko od onoga \u0161to je bio u periodu Hladnog rata, kada su nesvrstani mogli da se \u201eklackaju\u201c izme\u0111u Istoka i zapada, i tako ostvaruju svoje interese. Sa pobedom Zapadne Evrope i Amerike prestala je potreba za \u201etre\u0107ima\u201c, a ne treba zaboraviti ni da su mnoge \u010dlanice potpale pod direktan uticaj velikih sila – obja\u0161njava Jovanovi\u0107.<\/font><\/p>\n

On je jedan od onih koji smatraju da \u0107e ova manifestacija biti samo nostalgi\u010dno odavanje po\u010dasti nekada\u0161njoj uticajnoj organizaciji.<\/font><\/p>\n

Na samitu u Beogr<\/font>adu bi\u0107e i predstavnici zemalja koje su ve\u0107 priznale nezavisnost KiM. Oni su, ipak, manjina: od 118 pripadnika pokreta, 31 je priznao samostalnost Pri\u0161tine. Sredinom pro\u0161log meseca, u ovom gradu je saop\u0161teno da je nezavisno Kosovo priznalo jo\u0161 devet \u010dlanica, ali one do danas to nisu zvani\u010dno u\u010dinile.<\/font><\/div>\n

Osim zemalja iz Afrike, Azije i <\/font><\/p>\n

<\/font><\/div>\n

Latinske Amerike, samitu \u0107e prisustvovati i predstavnici biv\u0161ih jugoslovenskih republika. Razlog za to je, izme\u0111u ostalog, njihovo interesovanje za ekonomsku saradnju sa \u201etre\u0107im svetom\u201c.<\/font> <\/p>\n

\u0160to se ti\u010de ekonomske saradnje Srbije i nesvrstanih, ona je daleko ispod realnih mogu\u0107nosti, smatra Zorica Jeki\u0107 iz Privredne komore Srbije. Ali, kako isti\u010de, na\u0161a preduze\u0107a izvode investicione radove u nekoliko nesvrstanih zemalja, \u010dija se vrednost procenjuje na vi\u0161e stotina miliona dolara (\u201eHidrotehnika-Hidroenergetika\u201c u Tunisu i Al\u017eiru, \u201eEnergoprojekt\u201c u Nigeriji, Kataru, Ugandi, Gani, Peruu…, \u201ePlanum\u201c u Maroku i Angoli).<\/font><\/p>\n

Najve\u0107u robnu razmenu imamo sa Indijom, ali i najve\u0107i spoljnotrgovinski deficit.<\/font><\/p>\n

– \u0160to se ti\u010de ostalih, otvorili smo dosta oblasti za saradnju sa zemljama severne Afrike (Egipat, Al\u017eir), Azije (Iran, Irak, Kuvajt, Indija, Indonezija) i Latinske Amerike (Kuba, Peru), a u poslednje vreme intenzivirana je saradnja sa nekoliko zemalja subsaharske Afrike (JAR, Zambija, Gana, Nigerija, Angola, DR Kongo, Namibija, Etiopija…), gde o\u010dekujemo velike ugovore i za investicione radove i za plasman robe – ka\u017ee Jeki\u0107.<\/font><\/p>\n

Srbija u zemlje \u201etre\u0107eg sveta\u201c izvozi mahom proizvode crne i obojene metalurgije, \u017eitarice i raznovrsne prehrambene proizvode, kao i ambala\u017eu za njih, lekove i, u poslednje vreme, sve vi\u0161e proizvode IT sektora. Uvozimo sirovine za konditorsku, farmaceutsku i duvansku industriju, naftu i sirovine za petrohemiju, ne\u0161to ruda i proizvode tekstilne industrije.<\/font><\/p>\n

Nekada su Al\u017eir, Egipat i Indonezija bili zlatno tr\u017ei\u0161te za na\u0161e gra\u0111evince, a afri\u010dke zemlje za vojnu industriju. Al\u017eir je i danas u sredi\u0161tu napora PKS da tamo vrati doma\u0107e gra\u0111evinare, s obzirom da ova zemlja gradi vi\u0161e od milion socijalnih stanova. U okviru vojne industrije, u toku je realizacija zna\u010dajnih ugovora sa Irakom i Al\u017eirom, a na\u0161e firme poslove o\u010dekuju i u zemljama \u201ecrne Afrike\u201c i jugoisto\u010dne Azije.<\/font><\/p>\n

– Nesvrstani danas imaju istaknuto mesto u globalnoj ekonomiji. Kod svih imamo otvorena vrata upravo za one proizvode i usluge kojima smo kod njih ranije stekli odli\u010dne reference – ka\u017ee Jeki\u0107.<\/font><\/p>\n

<\/p>\n

KO SU SVE \u010cLANICE<\/strong><\/font><\/p>\n

\u010clanice pokreta nesvrstanih: Avganistan, Al\u017eir, Angola, Antigva i Barbuda, Bahami, Bahrein, Banglade\u0161, Barbados, Belize, Benin, Belorusija, Bocvana, Bolivija, Brunej, Burkina Faso, Burundi, Butan, \u010cad, \u010cile, DR Kongo, Dominika, Dominikanska Republika, D\u017eibuti, Egipat, Ekvador, Ekvatorska Gvineja, Eritreja, Etiopija, Filipini, Gabon, Gambija, Gana, Grenada, Gvajana, Gvatemala, Gvineja, Gvineja Bisao, Haiti, Honduras, Indija, Indonezija, Irak, Iran, Isto\u010dni Timor, Jamajka, Jemen, Jordan, Ju\u017ena Afrika, Kambod\u017ea, Kamerun, Zelenortska Ostrva, Katar, Kenija, Kolumbija, Komori, Republika Kongo, Kuba, Kuvajt, Laos, Lesoto, Liban, Liberija, Libija, Madagaskar, Malavi, Maldivi, Malezija, Mali, Maroko, Mauricijus, Mauritanija, Mjanmar, Mongolija, Mozambik, Namibija, Nepal, Nikaragva, Niger, Nigerija, Obala Slonova\u010de, Oman, Pakistan, Palestina, Panama, Nova Gvineja, Peru, Ruanda, Srednjoafri\u010dka Republika, Saudijska Arabija, Sej\u0161eli, Senegal, Sirija, Sijera Leone, Singapur, Severna Koreja, Somalija, Sudan, Surinam, Svazilend, Sveta Lucija, Sveti Kristofor i Nevis, Sveti Toma i Principe, Sveti Vinsent i Grenadini, Sri Lanka, Tajland, Tanzanija, Togo, Trinidad i Tobago, Tunis, Turkmenistan, Uganda, Ujedinjeni Arapski Emirati, Uzbekistan, Vanuatu, Venecuela, Vijetnam, Zambija, Zimbabve.<\/font><\/p>\n

<\/strong><\/font><\/div>\n


SPOMEN-PLO\u010cA U GROCKOJ<\/strong><\/font> <\/p>\n

Izme\u0111u \u010dokota vinove loze i neugledne \u010desme u dvori\u0161tu porodice Do\u0161ljak u Grockoj nadomak Beograda, smestio se neobi\u010dan ukras. Bronzana tabla sa natpisom \u201eBeogradska konferencija 1961\u201c. i portretima osniva\u010da Pokreta nesvrstanih.<\/font><\/p>\n

Spomenik je, valjda u nekom od ideolo\u0161kih \u201e\u010di\u0161\u0107enja\u201c grada, zavr\u0161io u podrumu njihove ku\u0107e u Grockoj.<\/font><\/p>\n

– Ku\u0107u smo 2001. godine kupili od penzionisanog generala JNA, danas pokojnog – obja\u0161njava Zoran Do\u0161ljak. – Dok je sre\u0111ivao podrum, moj otac je prona\u0161ao pra\u0161inom prekrivenu spomen-plo\u010du. Obrisao je i odlu\u010dio da je postavi u sopstvenom dvori\u0161tu.<\/font><\/p>\n

Za\u0161to je to u\u010dinio, Zoran ne zna da objasni. Valjda je osetio da spomenicima nije mesto u podrumima. A kako to obi\u010dno biva, ponovo je do\u0161lo vreme da se sa Pokreta nesvrstanih obri\u0161e pra\u0161ina i da ih kao pre \u0161ezdeset godina u punom sjaju do\u010dekamo u prestonici. <\/span><\/font>(<\/span><\/font>V. M.<\/span><\/font>)<\/span><\/font><\/p>\n

Kako se Beograd pre 50 godina spremao za do\u010dek u\u010desnika prvog samita, a kako se priprema ovih dana<\/strong><\/span><\/font>:<\/strong><\/span><\/font><\/p>\n

JOVANKA BROZ SA SESTRAMA D\u017dONA KENEDIJA<\/strong><\/font><\/p>\n

<\/font><\/div>\n

Kada se Beograd, pre ta\u010dno pola veka, pripremao za prvi samit, za dva meseca renovirano je 350 ugostiteljskih objekata, me\u0111u kojima i svi tada\u0161nji hoteli. Poru\u0161eno je vi\u0161e nehigijenskih naselja u vidokrugu u\u010desnika konferencije, a njihovi \u017eitelji sme\u0161teni su u nove stanove na Banovom brdu. Izgra\u0111eno je 40 novih ulica, rekonstruisani vodovod i kanalizacija, kao i uli\u010dno osvetljenje.<\/font> <\/p>\n

Na Terazijama i drugim trgovima pojavile su se prve svetle\u0107e reklame. Ulica kneza Milo\u0161a ukra\u0161ena je grbovima zemalja u\u010desnica. I Kalemegdan je bio no\u0107u osvetljen, kako bi gosti u potpunosti u\u017eivali u siluetama drevne beogradske tvr\u0111ave. Ceo projekt vodio je li\u010dno gradona\u010delnik Beograda Branko Pe\u0161i\u0107.<\/font><\/p>\n

Uvodnog dana Konferencije gra\u0111ani su stajali u \u0161paliru dugom nekoliko kilometara, a prostor preko puta zgrade Savezne narodne skup\u0161tine bio je ispunjen.<\/font><\/p>\n

Prva dama Jovanka Broz \u201edru\u017eila\u201c se sa suprugama u\u010desnika konferencije, a na dan njenog po\u010detka primila je i sestre predsednika SAD D\u017eona Kenedija, koje su u to vreme, kao turisti, boravile u Jugoslaviji.<\/font><\/p>\n

Konferenciju je pratilo vi\u0161e od 850 doma\u0107ih i stranih novinara.
<\/font><\/p>\n

HOTELI <\/strong>Samo najluksuzniji beogradski hoteli dobili su priliku da ugoste delegacije zemalja Pokreta nesvrstanih. Ve\u0107ina gostiju bi\u0107e sme\u0161tena u \u201eKontinentalu\u201c. Od oko 100 delagacija, 50 \u0107e biti sme\u0161teno u ovom novobeogradskom hotelu. Kako ka\u017eu u \u201eKontinentalu\u201c, gosti predstoje\u0107eg skupa nisu imali nikakve posebne zahteve u odnosu na aktuelnu ponudu.<\/div>\n

<\/p>\n

ISTORIJA: OD BEOGRADA DO BEOGRADA<\/strong><\/font><\/p>\n

Pokret nesvrstanih osnovan je pre 50 godina u Beogradu, kao front \u201etre\u0107eg sveta\u201c protiv dominacije dva vojna bloka: zapadnog NATO i isto\u010dnog Var\u0161avskog ugovora. Osniva\u010dka konferencija odr\u017eana je od 1. do 6. septembra 1961. u zgradi Narodne skup\u0161tine, koja je za tu priliku bila posebno preure\u0111ena.<\/font><\/p>\n

Na samitu su u\u010destvovali \u0161efovi dr\u017eava i vlada 25 vanblokovskih zemalja, ve\u0107ina iz Afrike i Azije i dve evropske: Avganistan, Al\u017eir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambod\u017ea, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis i Ujedinjena Arapska Republika, koju su tada \u010dinili Egipat i Sirija.<\/font><\/p>\n

Na samitu je u centru pa\u017enje bila \u201evelika \u010detvorka\u201c: predsednici Indije D\u017eavaharlal Nehru, Gane Kvame Nkrumah, Egipta Gamal Abdel Naser Indonezije Ahmed Sukarno, i Jugoslavije Josip Broz Tito.<\/font><\/p>\n

Jugoslavija je bila doma\u0107in samita Pokreta nesvrstanih i po\u010detkom septembra 1989. godine, u Beogradu. Pokret je, bez sumnje, odigrao odre\u0111enu ulogu u oslobo\u0111anju pojedinih zemalja od kolonijalnih sila. Prve pukotine u njemu pojavile su se kada su neke \u010dlanice po\u010dele da se priklanjaju Sovjetskom Savezu, a druge Americi. <\/font><\/p>\n

\t\t <\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0V. C. SPASOJEVI\u0106 – A. PALI\u0106 | 03. septembar 2011 U Beogradu po\u010dinje skup zemalja \u201eTre\u0107eg sveta\u201c, povodom pola veka od osnivanja organizacije. Mada ovaj pokret mnogi smatraju marginalnim, skup predstavlja veliku podr\u0161ku na\u0161oj zemlji<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/806"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=806"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/806\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=806"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=806"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=806"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}