{"id":817,"date":"2011-09-16T07:07:52","date_gmt":"2011-09-16T05:07:52","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=817"},"modified":"2011-09-16T07:07:52","modified_gmt":"2011-09-16T05:07:52","slug":"zato-kako-i-ko-je-unitio-jugoslaviju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=817","title":{"rendered":"Za\u0161to , kako, i ko je uni\u0161tio Jugoslaviju"},"content":{"rendered":"

\u201ePe\u010dat\u201c <\/strong>\tseptembar 15, 2011
<\/p>\n

\u201ePe\u010dat\u201c ekskluzivno donosi odlomke iz \u0161okantnog intervjua slavnog francuskog generala koji \u0107e se uskoro pojaviti kao DVD\u2026<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

U ovom do sada neobjavljenom\u00a0 intervjuu, general Galoa otkriva i javnosti nepoznate\u00a0 detalje o tome za\u0161to je, kako, i ko je uni\u0161tio Jugoslaviju. On govori i o pojedinostima iz svojih susreta i dru\u017eenja, kao i tajnih razgovora\u00a0 sa generalom Ratkom Mladi\u0107em sa kojim se susretao\u00a0 u vremenu svoje\u00a0 tajne misije u Bosni\u2026<\/strong><\/p>\n

General Pjer Mari Galoa srpskoj javnosti je dobro poznat iz vremena\u00a0 ratnih doga\u0111anja i velikih lomova koji su obele\u017eili kraj minulog veka na Balkanu i posebno na eks -Ju prostoru.\u00a0 Kao iskusni geopoliti\u010dar, ali i poznavalac ekonomije,\u00a0 vojne doktrine, istorije i sociologije, poslednji \u017eivi De Golov saradnik i osvedo\u010deno veliki prijatelj Srba, tvrdio je da je srpski narod najve\u0107a \u017ertva globalne geopoliti\u010dke prekompozicije sveta. <\/p>\n

U va\u0161em \u010dlanku objavljenom 1994. godine\u00a0 u \u201eMondu\u201c pi\u0161ete o nadmo\u0107i Nema\u010dke u Evropi. Srbija je \u017ertvovana, dakle. Odlazite nekoliko puta u Srbiju i\u00a0 Bosnu. Sre\u0107ete se sa Milo\u0161evi\u0107em, Karad\u017ei\u0107em i Mladi\u0107em. Stvarate dobar odnos sa Mladi\u0107em i tada \u010dak\u00a0 dajete \u010dasove vojne nauke\u2026
<\/strong><\/em>Smatrao sam da je Jugoslavija koja nije \u010dlan Var\u0161avskog pakta, koju je na po\u010detku pomagala Rusija, i koja nije \u010dlanica NATO-a, relativno izolovana i da su joj strane neke koncepcije hladnog rata. S obzirom na to da sam dugo bio u NATO-u i poznavao njihovu strategiju\u00a0 mogao sam da im objasnim i da ih upoznam sa ruskom i ameri\u010dkom strategijom. Tako sam mogao da radim sa generalom Mladi\u0107em i tada\u0161njim ministrom odbrane RS. To je bio moj na\u010din da pru\u017eim uslugu zemlji saveznici i tako sam postao\u00a0 prijatelj sa Mladi\u0107em,\u00a0 a on mi je kasnije u\u010dinio ogromnu uslugu o kojoj \u0107emo govoriti.<\/p>\n

Sada dolazimo do katastrofalne godine za Srbe zapadno od Drine, 1995. godine. Hrvatska koju finansijski, materijalno, vojno, medijski i politi\u010dki poma\u017ee Zapad\u00a0 ru\u0161i Republiku Srpsku Krajinu, a NATO zapo\u010dinje septembra 1995. godine bombardovanje Republike Srpske. Tokom tih operacija sru\u0161en je Mira\u017e iznad Pala, dva francuska pilota su isko\u010dila iz aviona i zarobila ih je vojska Republike Srpske. Francuska vlada koja vam u to vreme nije dozvoljavala da govorite na televiziji setila se vas i va\u0161ih dobrih odnosa sa Srbima, i \u0161alje vas na tajni zadatak kod generala Mladi\u0107a u cilju osloba\u0111anja dva pilota.
<\/em><\/strong>Vrlo je va\u017eno da nam ispri\u010date\u00a0 kako se sve to dogodilo jer su dve osobe, biv\u0161i prefekt \u017dan \u0160arl Bal\u010dijani i ruski\u00a0 oligarh Arkadi Gajdamak, koji je prebegao na Zapad i ve\u0107 tada imao sva \u010detiri paso\u0161a \u2013 francuski, kanadski, engleski i izraelski,\u00a0 godinama pri\u010dali svoju pri\u010du prema kojoj va\u0161a uloga nije va\u017ena, da je Mladi\u0107 predao pilote za novac, a prema filmu koji je nedavno prikazan na francuskoj televiziji novac koji je navodno tra\u017eio Mladi\u0107 je preba\u010den na ra\u010dune ove dve osobe.
Ono \u0161to znam, to je da sam petka 10. novembra 1995. godine, kada sam kretao na vikend u Normandiju, primio telefonski poziv. Nepoznat glas mi je rekao \u201eMoram odmah da vas vidim\u201c, odgovorio sam \u201eNe mogu, kre\u0107em na vikend\u201c, na \u0161ta mi je ta osoba odgovorila \u201eRadi se o dr\u017eavnoj stvari, moram da vas vidim\u201c. Pristao sam i sa\u010dekao sam ovde u stanu tog gospodina koji mi je rekao \u201ePoznato vam je da su dvojica va\u0161ih kolega taoci Srba. Ne znamo da li su \u017eivi ili mrtvi, strahujemo da ako su \u017eivi da \u0107e Amerikanci prvi uspeti da ih oslobode \u0161to bi za nas bilo poni\u017eenje. Znamo da poznajete generala Mladi\u0107a. Da li mo\u017eete da interveni\u0161ete kod njega?\u201c
Upitao sam ga \u201eKako znate da poznajem generala Mladi\u0107a\u201c, a on mi je odgovorio da poseduju obave\u0161tajne podatke. Rekao sam mu da je novembar mesec,\u00a0 da sam sr\u010dani bolesnik, da su Pale na planini i da u mom stanju nemam nameru da tamo\u00a0 putujem usred zime. On me je ube\u0111ivao re\u010dima da se radi o dr\u017eavnoj stvari, da moram da pomognem pilotima, da su u\u00a0 pitanju vazdu\u0161ne snage Francuske. Toliko je insistirao da sam na kraju pristao, telefonirao\u00a0 zajedni\u010dkom prijatelju Aleksandru Radovi\u0107u koji odli\u010dno govori francuski i upitao ga da li bi krenuo sa mnom i bio moj prevodilac. U sredu smo bili u Beogradu i prvo smo se sreli sa predsednikom \u0106osi\u0107em koji mi je rekao da ni\u0161ta ne zna o tome, me\u0111utim dao nam je kao pratnju policijska kola. Krenuli smo za Pale da vidimo Karad\u017ei\u0107a. Put je bio veoma dug jer su bila bombardovanja i put je bio o\u0161te\u0107en, bio je mrak. Posle \u0161est sati putovanja stigli smo u 22.00 \u010d na Pale. Primio nas je Karad\u017ei\u0107 koji mi je rekao da ne zna \u0161ta se dogodilo i da pretpostavlja da su pilote oteli\u00a0\u00a0 seljaci koji su besni jer su ih bombardovali. Rekao mi je da zna da nije bilo pucanja, ali da je najbolje da vidim generala Mladi\u0107a. \u201eOrganizova\u0107u vam da ga vidite sutra ujutru\u201c. Legao sam u 1.00 \u010d ujutru i spavali smo u hladnom i praznom hotelu na planini, na -10 stepeni Celzijusa. U 7.00 \u010d ujutru zazvonio je telefon i Karad\u017ei\u0107 mi je rekao da \u0107e Mladi\u0107 da nas primi. Kolima smo odvezeni do jedne ku\u0107e u planini gde smo se na\u0161li sa Mladi\u0107em pored koga je bilo jo\u0161 5-6 oficira. Mladi\u0107 mi je prvo govorio o izdaji Francuske i o tome kako se ose\u0107aju Srbi zbog toga, a zatim mi je rekao \u201eZnam za\u0161to ste do\u0161li, ali pre toga \u017eelim da vam poka\u017eem moje selo Kalinovik koje je general \u017danvije bombardovao samo zato \u0161to je moje rodno selo\u201c.\u00a0 Oti\u0161li smo u Kalinovik koji je bio u ru\u0161evinama, bilo je 80 mrtvih u tom bombardovanju\u2026bilo je tu\u017eno. Posle toga smo oti\u0161li u neko drugo mesto gde je Mladi\u0107 ostao sam sa mnom, Radovi\u0107em i jo\u0161 jednim prevodiocem. Tada mi je rekao \u201eMrzim ovaj rat. On je ubio moju \u0107erku. Ubila se jer nije mogla da izdr\u017ei la\u017ei izgovorene na moj ra\u010dun.\u00a0 Me\u0111utim, moram da vodim ovaj rat jer napadaju moj narod i teraju ga sa njegovih teritorija da bi ih dali onima koji nisu nikada bili ustavotvorni narod. Moj zadatak je da ga vodim\u201c. Pitao sam ga za dva pilota, a on mi je rekao da je prekinuo potragu onoga dana kada je \u017danvije bombardovao njegovo selo. Pitao sam ga \u0161ta treba da u\u010dinim ili \u0161ta Francuska treba da u\u010dini kako bi se nastavila potraga za pilotima. Posle kra\u0107eg razmi\u0161ljanja rekao mi je\u00a0 \u201eVrlo jednostavno. Dovoljno je da jedan va\u0161 visoki oficir do\u0111e ovde gde \u0107e ga moji vojnici zvani\u010dno do\u010dekati i pozdraviti, a nas dvojica \u0107emo se rukovati i zaboraviti tu\u017ean francusko-srpski spor\u201c. Ja sam tada rekao \u201eNe \u017eelite valjda da dovedem tog oficira, a da mu vi predate dva kov\u010dega\u201c, na \u0161ta mi je Mladi\u0107 odgovorio \u201eNe brinite. \u017divi su i zdravi i znam gde se nalaze\u201c. Rekao sam da se vra\u0107am za Pariz da podnesem izve\u0161taj, a on mi je ponudio svoj helikopter naglasiv\u0161i da mora jako nisko da leti jer general \u017danvije, komandant francuskih vazdu\u0161nih snaga, uporno poku\u0161ava da\u00a0 ga obori. Tako smo se u Beograd vratili za samo 50\u00a0 minuta. Tu smo oti\u0161li kod predsednika \u0106osi\u0107a koji nas je odveo na aerodrom gde je za pola sata trebalo da se ukrcamo u avion \u201eAir France\u201c, ali se pojavila Milo\u0161evi\u0107eva policija koja je htela da nas pretresa, jer su se pitali \u0161ta mi je to Mladi\u0107 poverio. Pretresli su nas i pored \u0106osi\u0107evog negodovanja. Na kraju smo ipak otputovali i stigli u Pariz.
U 20.00 \u010d sam se javio \u010doveku koji me je poslao, on je radio za DST (Obave\u0161tajnu slu\u017ebu) i odmah je do\u0161ao. Rekao sam mu da su piloti \u017eivi i \u0161ta treba da se uradi za njihovo osloba\u0111anje. Pitao me da li mo\u017ee da obavesti porodice i rekao \u201eUradili ste svoj posao, sada je na vladi da uradi svoj\u201c.
Me\u0111utim, na moje veliko iznena\u0111enje \u010ditavih mesec dana ni\u0161ta nije ura\u0111eno. Dve nedelje kasnije, 7. decembra, porodice dva pilota jo\u0161 uvek ni\u0161ta nisu znale. Ni\u0161ta im nije re\u010deno i oti\u0161le su kod g. Mijoa, ministra odbrane, koji im je rekao da ni\u0161ta ne zna, ali ih je zato pozvao na ru\u010dak, na \u0161ta su se oni okrenuli i oti\u0161li. Zatim je usledila ti\u0161ina i tek 12. decembra kada su se potpisnici Dejtona okupili u Parizu predsednik Republike je navodno postavio ultimatum generalu Mladi\u0107u i poslao, kao \u0161to je bilo dogovoreno, francusku vojsku da preuzme pilote. Po meni to je bio \u010ditav manevar uo\u010di potpisivanja Dejtonskog sporazuma kako bi vlast prisvojila sebi\u00a0 zna\u010daj njihovog osloba\u0111anja.
To me se nije ticalo, ali mi se nije dopalo \u0161to je francuska \u0161tampa dobila tada instrukcije pa je u svim listovima \u2013 \u201eFigarou\u201c, \u201eLiberasionu\u201c i ostalima pisalo kako je Mladi\u0107 ovakav i onakav, kako je tra\u017eio zauzvrat oru\u017eje, novac, da ne bude ka\u017enjen, a jedan novinar \u201eFigaroa\u201c je imao toliko smelosti da napi\u0161e da sam mu li\u010dno rekao da su zahtevi Mladi\u0107a neprihvatljivi. A tog novinara u \u017eivotu nisam sreo! Sve je to bilo izmi\u0161ljeno da bi se ocrnio Mladi\u0107. To je sve bilo tako odvratno, i sve da bi se diskreditovao Mladi\u0107.<\/p>\n

Zna\u010di da je francuska vlada bila sau\u010desnik u tome?
<\/em><\/strong>To ne znam, ali znam da je postojala\u00a0 \u201eindustrije taoca\u201c, kako sam to nazvao. Neki ljudi su mislili da tu mogu zaraditi novac, pa su nudili da izvuku navodno taoce uz odre\u0111enu svotu novca koja naravno nikada nije stigla u d\u017eepove Mladi\u0107a, ve\u0107 je nestala.\u00a0 To zovem industrija taoca koja sada postoji sve vi\u0161e i to je na\u010din da se zaradi novac na jadnim taocima. Pri\u010dalo se i da su\u00a0 taoci oslobo\u0111eni zahvaljuju\u0107i pritisku Rusa, a ruski ministar spoljnih poslova je rekao 11. decembra \u201eSrbi treba da vrate taoce ukoliko su jo\u0161 \u017eivi\u201c, \u0161to zna\u010di da mesec dana posle mog odlaska na Pale oni nisu znali ni da li su \u017eivi. Tako da je ta osoba sve to izmislila. Sve je bila prevara.<\/p>\n

Sada prelazimo na rat na Kosovu. Suprotno onome \u0161to su govorili na Zapadu \u2013 Klinton, Bler, \u0160irak i \u0160reder,\u00a0 da je sve u\u010dinjeno da se prona\u0111e miroljubivo re\u0161enje za krizu na Kosovu , sve je u\u010dinjeno, posebno od strane Madlen Olbrajt, da se sabotira i\u00a0 propadne mirno re\u0161enje te krize. Da li su Srbi mogli da postupe druga\u010dije nego \u0161to jesu?
<\/em><\/strong>Prilikom razgovora u Rambujeu\u00a0 1999. godine, kada se ispostavilo da je te\u0161ko osuditi srpski stav izmi\u0161ljen je posebni aneks na sporazumu\u00a0 u kojem se zahtevalo da Srbija, kao da je pobe\u0111ena u ratu, pristane na potpunu okupaciju svojih teritorija i pru\u017ei okupatoru sve olak\u0161ice, aerodrome, pruge, puteve i sve to besplatno, kako bi se na\u0161la u polo\u017eaju pobe\u0111ene, poni\u017eene zemlje, u potpunosti u rukama okupatora. I naravno nijedan\u00a0 rukovodilac nije mogao da prihvati takav tekst. Sre\u0107om po dostojanstvo Srbije, Milo\u0161evi\u0107 je odbio taj aneks. Tada je re\u010deno \u201eVi sabotirate sporazum i zato \u0107emo vas bombardovati\u201c. Tako je po\u010delo bombardovanje, na sre\u0107u veoma lo\u0161e jer je srpska odbrana bila gotovo netaknuta, me\u0111utim civilno stanovni\u0161tvo je veoma propatilo. Ne znam da li je to bilo smi\u0161ljeno ili se radilo o strate\u0161koj nespretnosti.<\/p>\n

Postojalo je ose\u0107anje poni\u017eenja unutar NATO-a jer se radilo o vojnom porazu.
<\/em><\/strong>To je bio poraz posle Dejtona, jer su zemlje kao \u0161to su Francuska, Nema\u010dka, Velika Britanija i SAD, koje su govorile da su za multietni\u010dnost, kao prvo uni\u0161tile Jugoslaviju, etni\u010dki o\u010distile od Srba Hrvatsku, o\u010distile Kosovo od Srba i razdvojile narode u Bosni na\u010diniv\u0161i male dr\u017eave etni\u010dki \u010diste. Sve to je u potpunoj suprotnosti sa njihovim tezama.<\/p>\n

Jedino Srbija nije etni\u010dki \u010dista\u2026
<\/em><\/strong>Jeste jedino je Srbija bila i ostala multietni\u010dka sa nekoliko veroispovesti. Primila je Hrvate, muslimane, i sve ostale\u2026<\/p>\n

Sada \u0107emo pre\u0107i na pitanje koje je krucijalno za sudbinu \u010dove\u010danstva \u2013 Zapad ili preciznije SAD i Rusija. Od pada berlinskog zida prisustvujemo upornoj zaveri protiv Rusije, a od pre dve godine ru\u0161enjem re\u017eima u Gruziji, Ukrajini, Kirgiziji i posle poku\u0161aja ru\u0161enja re\u017eima u Uzbekistanu, svi ti postupci protiv Rusije dobijaju novu dinamiku tako da mo\u017eemo re\u0107i da se gotovo vodi rat protiv Rusije. Dokle mogu i\u0107i SAD bez da izazovu reakciju samoodbrane Rusije ili je mo\u017eda ve\u0107 isuvi\u0161e kasno za Rusiju? Postoji li nada za Rusiju pred tim opkoljenjem Rusije \u010diji smo svedoci?
<\/em><\/strong>Od po\u010detka devedesetih godina i raspada Sovjetskog saveza, SAD su postale jedina svetska supersila i one to nameravaju da ostanu. Po koju cenu? Po svaku cenu. Za to je potrebno ulagati velike unutra\u0161nje napore \u2013 nau\u010dne, politi\u010dke, vojne i druge, ali je potrebno i kontrolisati fosilno gorivo, snabdeti se istim radi sopstvenog razvoja i istovremeno spre\u010diti da ta energija pre\u0111e u ruke rivalskih zemalja \u2013 \u0161to zna\u010di prevashodno u ruke Rusije i Kine. Ta ideja je dovela u SAD na vlast naftnu vladu, Bu\u0161ovu vladu,\u00a0 koja je 1991. godine pokrenula prvi rat u Zalivu, \u010diji je cilj bio da njihovi tada\u0161nji prijatelji i saveznici, Saudijci, preuzmu ira\u010dke proizvo\u0111a\u010dke kvote. Irak je bio muslimanska zemlja, ali napredna koju nisu mnogo volele druge muslimanske zemlje jer je bila lai\u010dka. Nepredvi\u0111ena posledica tog prvog rata bilo je razme\u0161tanje u Saudijskoj Arabiji vi\u0161e stotina hiljada ameri\u010dkih i evropskih vojnika \u2013 snaga koalicije,\u00a0 \u0161to je izazvalo \u0161ok civilizacije. Stanovni\u0161tvo je lo\u0161e prihvatilo prisustvo zapadnih baza, \u0161to je od njega napravilo Osamu bin\u00a0 Ladena. Do\u0161lo je do stra\u0161nih atentata u Americi, u Saudijskoj Arabiji, u isto\u010dnoj Africi, zatim na brodu Kol u Jemenu. Amerikanci su izvesno vreme to tolerisali, a kada je do\u0161lo do afere 11. septembra 2001. godine, koja je prevr\u0161ila \u010da\u0161u, bilo je jasno da je Saudijska Arabija igrala dvostruku igru i da se u nju ne mo\u017ee imati poverenja. Amerika je promenila politiku i rekla \u201eeksploatisa\u0107emo sami naftu tamo gde je ima. Jedina zemlja gde to mo\u017eemo lako da radimo je Irak \u2013 jer ima naftu, jer smo je uni\u0161tili 1991. godine i oslabili je u svakom pogledu\u201c. Tako je do\u0161lo do drugog rata u Zalivu, a pre toga do napada na re\u017eim talibana u Avganistanu,\u00a0 \u0161to je omogu\u0107ilo Amerikancima da se stacioniraju u Avganistanu. I samo porazi, svuda. U\u00a0 Avganistanu gde se pobuna nastavlja, u Iraku gde svakog dana ima tridesetak mrtvih i Amerikanci shvataju da je njihov arapsko-nafta\u0161ki krsta\u0161ki pohod bio neuspeh i da imaju mnogo lak\u0161e operacije –\u00a0 Rusiju, odnosno ostatke Sovjetskog Saveza, jer ih ne privla\u010di da zagovaraju demokratiju u arapskim zemljama kojima je dovoljan Kuran, kojima ne treba ni\u00a0 parlament, ni razgovori, i kojima je sasvim dovoljno da samo \u010ditaju Kuran koji predstavlja istovremeno na\u010din \u017eivljenja i na\u010din verskog i duhovnog obrazovanja. Dok u Rusiji stanovni\u0161tvo ima samo dva izbora \u2013 autokratiju ili demokratiju i Amerikanci shvataju da tamo treba da \u0161ire demokratiju, \u0161to \u0107e i\u0107i sporo, ali je mogu\u0107e. Treba i\u0107i po etapama. Zahvaljuju\u0107i EU koja je naoru\u017eala NATO, NATO se pro\u0161irio na balti\u010dke zemlje do granice sa Rusijom. Sada treba zadobiti nove teritorije i sti\u0107i do Kaspijskog mora preko Gruzije, oterati \u0160evardnadzea, izvr\u0161iti pritisak na predsednika Azerbejd\u017eana, poku\u0161ati odvojiti Ukrajinu od Rusije. Tako smo imali narand\u017eastu revoluciju u Ukrajini i ru\u017ei\u010dastu revoluciju u Gruziji,\u00a0 a nedavno kada je Bu\u0161 i\u0161ao na proslavu 60. godi\u0161njice pobede pozvan je u Moskvu, ali umesto toga on je prvo oti\u0161ao u balti\u010dke zemlje, u Rigu, da bi objasnio da je to njegova teritorija i to na samoj granici sa Rusijom. U Rigi je odr\u017eao govor u kojem je objasnio da Rusi ne treba da ometaju razvoj demokratije. Bio je na vojnoj paradi u Moskvi, oti\u0161ao je u Gruziju gde su ga trijumfalno do\u010dekali i tamo rekao isto, a pre toga je gospo\u0111a Rajs\u00a0 bila u Vilniusu, u Letoniji,\u00a0 i pri\u010dala to isto, \u010dak pozvala protivnike re\u017eima u Belorusiji da bi ih ohrabrila da ga sru\u0161e jer je bio proruski. Velika ideja bila je da se stvori od\u00a0 Baltika do Crnog mora tampon zona u kojoj bi bile balti\u010dke zemlje, Belorusija, Poljska,\u00a0 Ukrajina, Gruzija i Azerbejd\u017ean, pa bi Balti\u010dko more bilo ameri\u010dko more kao i Crno more, tako da Rusija ne bi imala izlaz na topla mora ve\u0107 samo na ledeno Severno more. Rat u Avganistanu omogu\u0107io je Amerikancima da naprave vazdu\u0161ne baze u Uzbekistanu, Tad\u017eikistanu i Kirgiziji. Interesantno, gvozdena zavesa koja je nekada prolazila posred Berlina je pomerena 5.000 km na istok u obliku isturene demokratske zavese koja prolazi granicom sa Kinom.
Opkoljavaju\u0107i Rusiju Amerikanci bi jednoga dana mogli da se suprotstave Kini.<\/p>\n

Da li \u0107e Amerikanci uspeti?
<\/em><\/strong>Oni bi mogli da uspeju, ali smeta\u0107e im jedna stvar \u2013 prosperitet Kine jer \u0107e kineska proizvodnja\u00a0 revolucionisati svetsku ekonomiju, pa i ameri\u010dku. Kinezi \u0107e polako preuzimati \u010ditave sektore proizvodnje ukidaju\u0107i proizvodnju drugih zemalja, i sve to mirno. Amerikanci moraju da ratuju da bi ostali supersila, a Kina postaje supersila u miru.<\/p>\n

Da li je Rusija ugro\u017eena?
<\/em><\/strong>Rusija ima izuzetan adut, a to je Sibir, jedinu svetsku rezervu koja nije u potpunosti eksploatisana. Stanovni\u0161tvo Kine zavisi u potpunosti od rezervi koje se nalaze u Sibiru, zna\u010di Rusija je arbitar spora koji \u0107e postojati\u00a0 izme\u0111u Amerike i Kine.<\/p>\n

Za kraj ne\u0161to o Evropi o kojoj se ba\u0161 danas glasa na referendumu. Da li je\u00a0 Evropa neka vrsta kule osu\u0111ene da se kad-tad sru\u0161i?
<\/em><\/strong>Zapravo Evropa je ideja, ali ne mo\u017ee da postane stvarnost. Toj ideji smo \u017ertvovali pola veka na\u0161ih aktivnosti. Rezultat te polovine veka je jasan. \u017divotni standard je generalno pao, Evropa je polako iza\u0161la iz istorije i nije vi\u0161e va\u017ena jer da bi bila va\u017ena morala je postojati suverenost. Me\u0111utim kada je stvarana ta Evropa, dogovoreno je da nigde ne bude suverenosti. Postoji samo Brisel koji je delimi\u010dna vlast.
U izgradnji Evrope kako ju je osmislio \u017diskar D\u2019Esten ustanovljene su potpuno apsurdne institucije, ni federalne, ni autoritarne. One su rezultat razli\u010ditih kompromisa. Kako da se upravlja Evropom u takvim okolnostima? Na primer, ministar inostranih poslova Evrope bi trebalo da vodi ra\u010duna o mi\u0161ljenju 35 razli\u010ditih ministara spoljnih poslova. To ne ide.
Moje mi\u0161ljenje je da \u0107e taj Ustav kada bude izglasan biti toliko sme\u0161an i slab da \u0107emo se automatski vratiti\u00a0 federalnom sistemu koji u svemu li\u010di na ameri\u010dki i u kojem \u0107e evropske dr\u017eave postati provincije, a Francuska kao Luizijana, ne\u0107e imati nikakav autoritet, ni suverenost. Predstavlja\u0107e 8 do 10 odsto te celine, a to je skoro ni\u0161ta.<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201ePe\u010dat\u201c septembar 15, 2011 \u201ePe\u010dat\u201c ekskluzivno donosi odlomke iz \u0161okantnog intervjua slavnog francuskog generala koji \u0107e se uskoro pojaviti kao DVD\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/817"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=817"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/817\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=817"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=817"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=817"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}