{"id":835,"date":"2011-10-16T15:02:27","date_gmt":"2011-10-16T13:02:27","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=835"},"modified":"2011-10-16T15:02:27","modified_gmt":"2011-10-16T13:02:27","slug":"kosovom-ne-bih-plaao-evropu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=835","title":{"rendered":"Kosovom ne bih pla\u0107ao Evropu!"},"content":{"rendered":"
\"<\/a><\/div>\n
\u00a0Milan BABOVI\u0106<\/span> | 15. oktobar 2011.<\/div>\n
Slavni reditelj za „Novosti“ o kosovskoj rani, diplomatiji \u0161amaranja, novom svetskom poretku, smi\u0161ljenom ignorisanju Andri\u0107a. Mi\u0161evi iz bolje Srbije su na obave\u0161tajnom zadatku <\/strong><\/div>\n
<\/p>\n

GDE smo mi u ovoj pri\u010di? Ovim pitanjem do\u010dekali smo Emira Kusturicu, nekoliko dana po\u0161to je napustio Trebinjsku \u0161umu i skinuo mona\u0161ku odoru, u kojoj je ovekove\u010den na filmu kratkog metra o pravoslavlju.<\/font><\/p>\n

Sa prili\u010dnim mirom, koji nosi njegova poslednja rola u Hercegovini, slavni reditelj nam odgovara da sigurno ne\u0107emo propasti. Interesuje nas njegova diplomatija \u0161amaranja, koju bi primenio u pregovorima o Kosovu, i da li najskupljoj srpskoj re\u010di polako pada cena:<\/font><\/p>\n

– Ideja da se u Evropu mora po svaku cenu je krajnje sumnjiva. Ako bismo morali Kosovom da platimo ulazak u EU, nikada tamo ne bih u\u0161ao. Ne mogu da shvatim za\u0161to je neizostavno biti deo Evrope da bismo bili Evropljani.<\/font><\/p>\n

* Mnogi iz Evrope smatraju da se taj status upravo sti\u010de tako \u0161to bismo neformalno priznali Kosovo. Jesmo li matirani?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Zbog takvih uslova sam i pominjao one \u0161amare za pregovar\u010dkim stolom. Sre\u0107om, pa ne pregovaram. Kona\u010dno re\u0161enje nije sada mogu\u0107e, jer je Kosovo svetski problem i centar geostrate\u0161ke podele sveta. Evroatlantstke integracije de\u0161avaju se na teritoriji evroazijskog kontinenta. Utoliko Kosovo nije samo srpski problem, ve\u0107 i sveta u kojem mo\u0107ni pospe\u0161uju male i poslu\u0161ne re\u017eime sumnjivog porekla. Veliki ne vode ra\u010duna ni o kulturi ni o tradiciji. Fokusirani su jedino na funkcionalnost. S druge strane, Srbija vidi Evropu kao ideju u kojoj re\u0161ava ve\u0107inu svojih problema, od obave\u0161tajnih do ekonomskih. Ali mislim da Evropa nije kadra to da re\u0161i. Primer Gr\u010dke govori da EU nema taj kapacitet, iako na\u0161a elita rado uzima Evropu kao izlaz iz ve\u010dne krize.<\/font><\/p>\n

AGENTIMA SMETA DODIK<\/strong> * Va\u0161i protivnici tvrde da ste vitez svih re\u017eima i da vam je sada Dodik omiljeni politi\u010dar, po\u0161to vam je potreban da biste zavr\u0161ili Andri\u0107grad. \u0160ta im poru\u010dujete?
– To je samo deo aktivnosti obave\u0161tajnih slu\u017ebi koje dugo marljivo rade na mom slu\u010daju. Ne poga\u0111aju me te njihove frljoke. Sa Miletom Dodikom sam prijatelj ve\u0107 \u010detvrt veka. Imam za njih najbolji odgovor: u okviru Andri\u0107grada bi\u0107e otvoren Andri\u0107ev institut kao jedno telo koje \u0107e pod svoj krov da primi najzna\u010dajnije pripadnike na\u0161eg i drugih naroda. To je ku\u0107a u koju \u017eelim da ugradim sve valjano \u0161to \u017eivi i stvara na Balkanu.<\/div>\n

* Ima li licemerja u tome \u0161to se od Srbije tra\u017ei da prihvati realnost, mada se ta realnost ignori\u0161e, recimo, u Kataloniji?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Realnost Srbije i svih drugih dr\u017eava je okupacija. Ako se pomiri\u0161 sa njom, pitanje je kako defini\u0161e\u0161 realnost. Da li je ona to \u0161to vidimo, \u0161to smo zatekli ili ono \u0161to projektujemo. Ako ne\u0161to projektuje\u0161, ne mo\u017ee\u0161 da ga projektuje\u0161 samo na golim \u010dinjenicama. Tu se jo\u0161 pita emocionalno pam\u0107enje i ideje o opstanku. Kada bismo bili realisti, morali bismo da zaboravimo i Andri\u0107a, koji je najve\u0107i evropski pisac uz Tomasa Mana. A o njemu se napadno \u0107uti iz sme\u0161ne namere da se bude politi\u010dki korektan. Zna se da je bio \u010dlan \u201eMlade Bosne\u201c i ne bi me iznenadilo da \u0107e neko sa zapada 2014. godine okrenuti ideju njegove pripadnosti tom pokretu.<\/font><\/p>\n

* Da li je njihov poduhvat da naprave Albancima dr\u017eavu samo pobedni\u010dki hir ili su u pitanju \u010dak i vrlo sitni interesi?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Kosovo kao centar stare srpske dr\u017eave danas je jedna mala dr\u017eavica koja prati ideje mo\u0107nih, a ne mo\u017ee da se pohvali dometima u istoriografiji i kulturi. Umesto kategori\u010dkog imeprativa kulture, ovog puta je heroin glavni obrtni izvor. \u010cujem i da su vlasnici \u201eTrep\u010de\u201c biznismeni koji su nam ovde dr\u017eali lekcije iz demokratije, a da je vlasnica \u201eTelekoma\u201c ona \u0161to nas je bombardovala.<\/font><\/p>\n

* To su produkti novog doba, u koje nikako da se uklopimo. Koliko je pametno da se u veku koji cepa sve tapije na posebnost igra na mit?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Mitolo\u0161ka dimenzija Kosova je najzna\u010dajniji deo bi\u0107a na\u0161eg naroda. Ne mo\u017ee Tesla da funkcioni\u0161e bez tog mita, ne mo\u017ee \u0160umanovi\u0107 da stvara, da se pravi formula \u201eNa Drini \u0107uprije\u201c bez zidanja Skadra na Bojani, odnosno priklanjanja najva\u017enijoj tekovini negda\u0161njeg razbijenog carstva, a to je autonomija politi\u010dkog i individualnog bi\u0107a. To drugi narodi nemaju toliko izra\u017eeno kao \u0161to imamo mi.<\/font><\/p>\n

KANT FALIO FUDBALERIMA<\/strong> * \u0160ta je falilo na\u0161im fudbalerima da odu na Evropsko prvenstvo: srce, motiv ili bolji trener?
– Fudbal je ozbiljna simulacija rata, kroz koju se izra\u017eava i stanje duha nacije. Motivacija je najzna\u010dajnija kategorija u ljudskom \u017eivotu. Recimo, kod Nema\u010dke reprezentacije svakog igra\u010da, od golmana do \u0161piceva, generi\u0161e Kantova ideja kategori\u010dkog imperativa. A na\u0161i moraju da dobiju \u0161est \u0161amara u svla\u010dionici. Ako neki na\u0161i fudbaleri uzimaju i po deset miliona, a Pi\u017eon radi za 30.000 evra, on ga se te\u0161ko se\u0107a na terenu.<\/div>\n

* Ima i onih koji na tragu tog uro\u0111enog individualizma predla\u017eu da se okrenemo sebi. Da li je to izlaz iz ove kolektivne op\u010dinjenosti EU?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Ne znam da li bih to tako brutalno nazvao. Ali i sa Evropom i bez nje mora da postoji \u010dvrst nacionalni recept. Nikada ne treba da se odreknemo prosvetiteljskih ciljeva Evrope. Ona je dobra zbog fondova, ali nije neizostavan politi\u010dki recept. Nije problem u tome da li Srbija mo\u017ee da re\u0161i svoje zagonetke kroz EU, ve\u0107 je muka \u0161to je i sama EU u velikoj krizi. To je jedan privremeni ekonomski entitet i pre svega katoli\u010dki projekat. Bilo je poku\u0161aja i ranije da se Evropa ujedini. Ali ona se uvek \u0161irila sa zapada na istok. Nije Moskva samo jednom trebalo da bude zauzeta.<\/font><\/p>\n

* Verujete li u krah EU?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Evidentno je da se evropski ili prozapadni recept u vreme tehnolo\u0161ke revolucije menja u novi globalizam, gde je srednja klasa manjih evropskih zemalja i Amerike ugro\u017eena \u010dinjenicom da se profit stvara u Aziji, a ne u toj klasi, koja je formirala rokenrol i film. Utoliko je svet postao manje bezbedno mesto, a evropski recept manje siguran od nekog novog recepta.<\/font><\/p>\n

* Brisel za nas ima oproban recept. Predali smo Milo\u0161evi\u0107a, Karad\u017ei\u0107a i Mladi\u0107a, a sada \u010dujemo da i Litvanija mo\u017ee da nas zako\u010di i to zbog piva. Kako vidite ovaj nadrealni niz ucena?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Prili\u010dno sam siguran da standardizaciju koju nam name\u0107e katoli\u010dka Evropa nikada ne\u0107emo mo\u0107i da sprovedemo do kraja. Ne znam da li je neko izra\u010dunao \u0161ta Srbiji donosi Evropa. Ne znam \u0161ta je donela Rumuniji, ali znam \u0161ta je donela Gr\u010dkoj. Ona je u nju ugradila jednu monumentalnu scenografiju za jedan filmski spektakl koji ko\u0161ta 350 milijardi evra. Da li su Grci sre\u0107niji sada ili pre, ne mo\u017eemo re\u0107i. Zna se samo da grcaju u dugovima.<\/font><\/p>\n

<\/strong><\/font><\/div>\n

* Sabijeni smo i izme\u0111u Putinovog koncepta nove kolektivne bezbednosti i \u0161titova NATO. Kuda da krenemo?<\/strong><\/font><\/p>\n

– \u017diveo sam pod Titom. Kad bi bio NATO, morao bih da se nau\u010dim da \u017eivim i pod njim. Nisam spreman da potro\u0161im \u017eivot u borbi protiv ne\u010deg \u0161to elita name\u0107e. Pitanje \u010dlanstva u NATO je stvar procene onih koji nam odre\u0111uju budu\u0107nost. Su\u0161tinsko pitanje je: da li je bolje da imamo avione \u201ef-16\u201c ili \u201esuhoje\u201c. Pamtim da je Putin bez uvijanja poru\u010dio na\u0161im polti\u010darima: \u201eAko u\u0111ete u <\/font><\/p>\n

NATO, okrenu\u0107emo rakete i na vas, ukoliko bude trebalo\u201c. Slu\u0161amo i takozvane slobodoumne ljude iz NVO sektora u Srbiji koji su protiv vojne neutralnosti. Ti slepi borci za civilizovanje Srba idu onim najkontraproduktivnijim hipi putem. Oni se bune \u0161to Srbija odavno nije u\u0161la u NATO. Slepo verovanje vojnom savezu je izneveravanje osnovnih principa humanosti. Mo\u017eda bi oni koji ve\u0107 jesu u NATO bili prema nama milosrdniji, ako u\u0111emo. Ali \u0161ta imamo od toga? Nama vi\u0161e fale dve-tri milijarde evra investicija da stanemo na noge.<\/font><\/p>\n

* Mo\u017ee li okretanje Moskvi da nam bude uteha ili novi strate\u0161ki kurs?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Titoisti\u010dka teorija da mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 dobar i sa jednima i sa drugima je neodr\u017eiva. To je pro\u0161lo vreme. Pitanje odnosa prema Rusiji, pored ljubavi i iste krvi, mora da bude konkretno. Ali ne kao poku\u0161aj da se u\u0111e u EU, pa kad te oni ne\u0107e da ide\u0161 u zagrljaj Rusima. Za to ne bih glasao. I sada tamo ima nekih koji zovu Napoleona da ih izvu\u010de iz zaostalosti, samo \u0161to se odnos snaga promenio. Rusi prvi put od vremena carizma vladaju svojim resursima.<\/font><\/p>\n

<\/strong><\/font><\/div>\n

* Koliko je u pravu Konuzin kada prebrojava Srbe na skupovima? Da li je to <\/strong><\/font><\/p>\n

samo smi\u0161ljena poza emisara velike sile ili \u0161ok terapija?<\/strong><\/font><\/p>\n

– To nije bio izve\u0161ta\u010den nastup, ve\u0107 poku\u0161aj da aktivira dinami\u010dan odnos prema tragediji Srba na Kosovu. On ima pravo da se tako izra\u017eava. Oni koji su mu odgovarali na toj tribini \u010dinili su to sa nekog evropskog stanovi\u0161ta, koje opet nije verifikovano, jer Evropa tra\u017ei da priznamo Kosovo. Mislim da u Rusiji ne postoji nijedna partija koja nije za Srbiju.<\/font><\/p>\n

* Govorite \u010desto i da ovde ima mnogo onih koji nisu za Srbiju. Ko su ti \u201edemonteri srpstva\u201c?<\/strong><\/font><\/p>\n

– To su svi oni koji pogre\u0161no percipiraju zapad. Svetom drma faraonska svetska elita koja proizvodi profit i stvara fondove koji finansiraju ljude, koji menjaju javno mnjenje u Srbiji. Ti u\u010de nas da budemo protiv rata i da budemo miroljubivi, a njih finansiraju oni koju seju bombe \u0161irom sveta. E, vala ne pristajem da mi predavanja o demokratiji dr\u017ee takvi tipovi. Jer, njihov spektar slobode reguli\u0161u izmi\u0161ljeni sudovi i poluge svetske vlasti, a moja sloboda ide preko toga.<\/font><\/p>\n

<\/strong><\/font><\/div>\n

* Postoje li dve Srbije?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Ta druga \u201epametna\u201c i evropska Srbija sa Evropom i velikim svetom nema ravnopravnu razmenu. Kao \u010dovek koji je vi\u0161e od dvadeset godina \u017eiveo na Zapadu i koji s njim komunicira na poslovnom i emotivnom planu, znam da su ti iz \u201ebolje Srbije\u201c mi\u0161evi koji su na obave\u0161tajnom zadatku. I to sve pod firmom humanizma. Preko raznih finansijskih institucija stvore se male grupe nezadovoljnika i kvaziintelektualaca koji zadatu platformu pretvaraju u \u201ejedinu istinu\u201c: da mi ne valjamo, da je, svakako, trebalo da se kosovski Albanci otcepe…<\/font><\/p>\n

* Pla\u0161i li vas ova zapanjuju\u0107a sli\u010dnost sa predigrom uo\u010di Drugog svetskog rata? Nama uzimaju Kosovo kao nekada \u010cesima Sudete, napadaju Libiju kao onda Etiopiju. Sve li\u010di na uvod u novu klanicu…<\/strong><\/font><\/p>\n

– Klanica nikada nije ni prestajala da radi, po\u0161to se stalno vode limitirani ratovi. Se\u0107am se da je na otira\u010du ispred glavnog hotela u Bagdadu svojevremeno bila Bu\u0161ova slika. Kada sam pitao biv\u0161eg francuskog premijera za\u0161to je do\u0161lo do drugog rata u Iraku, on mi je odgovorio: \u201eZato \u0161to smo se mi i Rusi suvi\u0161e pribli\u017eili naftnim izvorima\u201c. Eto, a ljudi misle da su poslali avione zbog onog otira\u010da. Tako se i danas tuku za crno zlato u Libiji, a ne za bolji \u017eivot Libijaca, po\u0161to su oni svakako dobro \u017eiveli.<\/font><\/p>\n

<\/strong><\/font><\/div>\n

* I sad im posle Gadafija preti podela dr\u017eave na plemena. Ima li odbrane od te slobode koja vas vra\u0107a u tribalnu zajednicu?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Korporativni kapitalizam kontroli\u0161e svet preko NATO i UN, koje su oslabile raspadom SSSR. Zato se i svet usitnjava preko svake mere da bi ta kontrola bila \u0161to lak\u0161a. Konkretno, na\u0161 identitet mo\u017eemo sa\u010duvati idejom da liberalni kapitalizam nikada u Srbiji ne sme biti usvojen kao jedini jezik. Kada ovde preko korporacija zavladaju pojedinci, od nas ne\u0107e ostati ni\u0161ta. Jer, ropstvo je lako, a sloboda je te\u0161ka. Ne mo\u017ee biti da su uslovi u kojima je na\u0161 narod \u017eiveo dali lako Milankovi\u0107a, Teslu, Andri\u0107a, \u0110okovi\u0107a…<\/font><\/p>\n

* Ko bi na globalnom planu mogao da bude alter ego va\u0161eg druga i knji\u017eevnog junaka Pa\u0161e, dobro\u0107udnog grmalja koji uvek \u0161titi slabije?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Mo\u017eda tog potencijala ima u Aziji. Ona apsorbuje najve\u0107u koli\u010dinu novca i proizvodnju. Ima osnovno oru\u017eje kapitalizma – jeftinu radnu snagu koju zapad nema. Stvara vi\u0161kove koje zapad vi\u0161e nije u stanju da stvori.<\/font><\/p>\n

* Ali zato je uspe\u0161an proizvod pre\u017evakana i instant informacija, koja je postala zamena za razmi\u0161ljanje. Verujete li u neku novu renesansu?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Informacija i signal se danas \u0161ire br\u017ee od svetlosti. Ta brzina direktno je proporcionalna promeni svesti ljudi. Danas je svet, na\u017ealost, izdizajniran da i portir, koji je na televiziji nau\u010dio da mora da bude politi\u010dki korektan, treba da ima karijeru koja nije kontroverzna. Sve slu\u017ei svrsi globalnog koncepta u kojem se sve svodi kako ne\u0161to da proda\u0161 i da taj koji kupuje ne pita ni\u0161ta.<\/font><\/p>\n

<\/strong><\/font><\/div>\n

* Jedan ste od retkih koji tvrde da je Beograd istinska metropola, iako se istupila njegova prepoznatljiva avangardna o\u0161trica. Da li je on za vas kurtoazno evropski Njujork?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Beograd je najve\u0107i grad izvan zapadne Evrope i stvarno me jedini podse\u0107a na Njujork. Ta\u010dno je da ho\u0107e da bude isti kao pre rata, a to je nemogu\u0107e. Ne mo\u017ee biti ni\u0161ta isto ako su se okolnosti promenile. Velika gre\u0161ka Beograda je \u0161to svoju velikodu\u0161nost izra\u017eava prema onima koji su uskogrudi prema nama. On se istinski pretvara u veliku svetsku metropolu, koja je najmanje srpska. A to je luksuz koji jedan mali narod te\u0161ko sebi mo\u017ee da priu\u0161ti.<\/font><\/p>\n

* Danas mnogi ne mogu sebi da priu\u0161te \u010dak ni osmeh. Va\u0161 omiljeni pisac \u010cehov nam savetuje: \u201eAko nemate nadu, nau\u010dite da \u017eivite sa svojim \u017eivotom\u201c. Nekako nam ne ide ta lekcija…<\/strong><\/font><\/p>\n

– Realisti ovde nemaju nadu. Kad odredimo iz \u010dega se stvara nada, onda mo\u017eemo da pri\u010damo o tome. Nada se stvara iz pam\u0107enja. Ako se izbri\u0161e pam\u0107enje, nje nema. Ovde bi mnogi da operi\u0161u pam\u0107enje i da ostane samo nada. Neodr\u017eiv je koncept realnosti u kojem zaboravi\u0161 Kosovo. To je isto kada bi Amerikancima izvadio Holivud iz srca, koji je njihov mitolo\u0161ki postament. Mitolo\u0161ki \u010dovek je jedini \u010dovek koji postoji. I zato nama nema propasti. Ima samo seoba. <\/font><\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

MALj ZA \u0106OSI\u0106A<\/font><\/strong><\/p>\n

* Kako ste do\u017eiveli onu internet podvalu sa Dobricom \u0106osi\u0107em i Nobelovom nagradom?<\/strong><\/font><\/p>\n

– Kao \u010dist lapot. Hteli su da mu stave poga\u010du na glavu i da ga puknu maljem. To je maslo malih obave\u0161tajnih centara koji obavljaju ne\u010diji prljavi zadatak. Ili su mo\u017eda samo nadahnuti mr\u017enjom prema nekom ko je njihovog roda i ko je doprineo i knji\u017eevnosti i kulturi ovog naroda. Zato ga i konotiraju negativno.<\/font><\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

<\/p>\n

POTURAJU MI I LIMONOVA<\/font><\/strong><\/p>\n

* Neki krugovi u Sarajevu napadaju va\u0161u ideju da gradite Rusko selo na Trebevi\u0107u. Za njih je, izgleda, to podjednako bolno kao i onaj \u010duveni Limonovljev hitac ka gradu sa istog mesta…<\/strong><\/font><\/p>\n

– Kakve veze imam sa Limonovom i sa snajperima? Gradnja ruskog sela je odraz moje \u017eelje da \u0161irim multikulturni recept, koji su oni tamo, na\u017ealost, zaturili. Sarajevo je multietni\u010dki grad u kojem \u017eivi svega 1,2 odsto Srba.<\/font><\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0Milan BABOVI\u0106 | 15. oktobar 2011. Slavni reditelj za „Novosti“ o kosovskoj rani, diplomatiji \u0161amaranja, novom svetskom poretku, smi\u0161ljenom ignorisanju Andri\u0107a. Mi\u0161evi iz bolje Srbije su na obave\u0161tajnom zadatku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/835"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=835"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/835\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=835"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=835"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=835"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}