![](\"http:\/\/static.politika.co.rs\/uploads\/rubrike\/202435\/i\/1\/Image0417.jpg\")
\t\t<\/p>\nDvadeset godina posle raspada ili razbijanja SFRJ jo\u0161 postoje dileme da li je sve moralo da se dogodi ba\u0161 tako krvavo i nesre\u0107no. Da li su narodi nekada\u0161nje Jugoslavije mogli da se razi\u0111u relativno pristojno, bez razaranja, da li je moralo da do\u0111e do ratova, da bi sada, posle svega, ti isti narodi opet morali da tra\u017ee puteve neke nove saradnje? Je li Jugoslavija, zapravo, bila paradigma veka na ovim prostorima?<\/p>\n
Admiral flote u penziji Branko Mamula jedan je od poslednjih \u017eivih najvi\u0161ih vojnih rukovodilaca biv\u0161e SFRJ, svedok relevantnih doga\u0111aja u politi\u010dkom i vojnom vrhu zemlje, \u010dovek koji zna \u0161ta se sve doga\u0111alo u predve\u010derje raspada nekada\u0161nje zajedni\u010dke dr\u017eave.<\/p>\n
Admiral Mamula bio je na\u010delnik General\u0161taba oru\u017eanih snaga SFRJ i savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno ministar odbrane, a na toj funkciji je penzionisan 1988. godine. U trenutku kada je oti\u0161ao u penziju JNA je imala pod oru\u017ejem 336.000 vojnika, podoficira i oficira. Danas \u017eivi u Tivtu i ima 90 godina.<\/p>\n
Admirale, kako danas gledate na tragediju Jugoslavije, da li smo se mogli druga\u010dije razi\u0107i?<\/strong><\/p>\n Jugoslavija se nije raspala, ona je razbijena. Vatre su potpaljene u ku\u0107i, a vatrogasci su, umesto da pomognu da se po\u017ear ugasi, sru\u0161ili ku\u0107u do kraja. Mi iz JNA hteli smo da se Jugoslavija sa\u010duva i reformi\u0161e u mirnim uslovima, jer smo procenjivali da sve drugo vodi u rat, ali mi nismo imali vlast u SFRJ. Vlast je bila u republikama, a na nivou savezne dr\u017eave vlast, ako je i postojala, bila je u rukama dvaju predsedni\u0161tava: dr\u017eave i partije, zapravo partije pre svega. Zato je i najve\u0107a odgovornost za sve ono tragi\u010dno \u0161to je proisteklo iz razbijanja Jugoslavije na onima koji su dr\u017eali vlast.<\/p>\n Kolika je odgovornost vrha JNA za tragi\u010dne posledice razbijanja dr\u017eave?<\/strong><\/p>\n Vojno rukovodstvo JNA snosi odgovornost \u0161to nije izvr\u0161ilo dr\u017eavni udar, \u0161to je dozvolilo da nacionalisti\u010dke vo\u0111e i separatisti\u010dko pona\u0161anje dveju zapadnih republika gurnu JNA u ruke srpskog nacionalizma, koji je JNA beskrupulozno iskoristio u me\u0111unacionalnom ratu i na kraju odbacio.<\/p>\n Va\u0161a li\u010dna odgovornost za sve to?<\/strong><\/p>\n Ima stvari koje sam morao da uradim, a nisam uradio, verovao sam da se retrogradne snage iz najtamnije pro\u0161losti na\u0161ih naroda, sa svojim nacionalisti\u010dkim ratnim zastavama, mogu i moraju zaustaviti i nije bilo razloga da JNA to ne u\u010dini. Verujem da bi u tome, da je to u\u010dinjeno na vreme, Armija imala i podr\u0161ku ve\u0107ine svih jugoslovenskih naroda. I da bi krajnji ishod bio neuporedivo bolji od onog \u0161to su gra\u0111ani Jugoslavije posle do\u017eiveli. Meni i mojoj generaciji ostaje da ponesemo odgovornost za sve ono \u0161to se moglo, a nije uradilo da ne do\u0111e do najtragi\u010dnijeg ishoda. JNA je morala da preuzme odgovornost kada su institucije dr\u017eave zatajile.<\/p>\n Bili ste na poslednjem sastanku vrha JNA s Titom, 22. decembra 1979, u Kara\u0111or\u0111evu. \u0160ta je tada re\u010deno?<\/strong><\/p>\n Na Dan JNA Tito se lo\u0161e ose\u0107ao, sve se svelo na prigodan pozdrav generala Ljubi\u010di\u0107a i zajedni\u010dki ru\u010dak, ali dan ranije, na sednici Saveta narodne odbrane, na kojoj su bili prvi ljudi federacije, republika i pokrajina, JNA i TO, naravno i mar\u0161al, kao na\u010delnik General\u0161taba podneo sam referat o stanju u oru\u017eanim snagama. Stanje u dru\u0161tvu ocenio sam kao negativno, izneo sam to kao upozorenje na posledice, u opreznom kontekstu \u0161ta se sve mo\u017ee dogoditi u vremenima posle Tita. Naravno, to sam vrlo fino formulisao, ali Tito je sve pa\u017eljivo saslu\u0161ao. Bilo nam je va\u017eno da on o tome zauzme stav. Uglavnom, moje ocene niko odmah nije komentarisao, jer je predsednik SIV-a Veselin \u0110uranovi\u0107 nepredvi\u0111eno istupio odmah posle mog referata, zatra\u017eiv\u0161i devalvaciju dinara i novo zadu\u017eivanje zemlje kod MMF-a. Tito je odbio i jedno i drugo, \u0110uranovi\u0107 je ponudio ostavku, Tito se naljutio i zavr\u0161io sastanak. Situacija je bila neprijatna, poslednja prilika da pred svima i mar\u0161alom diskutujemo o tome kuda ide zemlja. To je pro\u0161lo, jer Tito je odmah zatim oti\u0161ao u Klini\u010dki centar u Ljubljani. No, Tito je u svakom susretu s nama iz JNA uvek nagla\u0161avao da se SFRJ mora o\u010duvati i odbraniti.<\/p>\n Posetili ste zatim Tita u vreme njegovog le\u010denja?<\/strong><\/p>\n Da, videlo se da prolazi svoj kri\u017eni put. U jednom trenutku se na\u0161alio: \u201eKako bi izgledalo da ja kao vrhovni komandant iza\u0111em pred Svetog Petra na jednoj nozi i raportiram da sam kona\u010dno stigao\u201c. Ona poznata njegova crna ko\u017ena torba stajala je uz uzglavlje, u torbi je bio i pi\u0161tolj. Admiral Kosti\u0107, njegov a\u0111utant, poku\u0161ao je tu torbu u vreme bolesti da skloni, ali Tito to nije dozvolio.<\/p>\n U to vreme na na\u0161im granicama Sovjeti su gomilali trupe.<\/strong><\/p>\n Da, imali smo iskustvo sa 1968. godinom kada su Sovjeti intervenisali u \u010cehoslova\u010dkoj, a nama je trebalo previ\u0161e vremena da se mobili\u0161emo za eventualnu odbranu od sovjetske invazije, prosto nismo tada bili trenutno spremni. U vreme Titove bolesti \u010dak sedam sovjetskih divizija bilo je u Ma\u0111arskoj i mi smo se tada, pou\u010deni iskustvom iz 1968, spremili za ozbiljnu odbranu. Negde u jesen 1980. bio nam je u poseti na\u010delnik General\u0161taba Ma\u0111arske general I\u0161tvan Olah. Razgovarali smo i o doga\u0111ajima od pre nekoliko meseci. Rekao mi je da nije bilo nemogu\u0107e da nas snage Var\u0161avskog ugovora tada napadnu iz Ma\u0111arske, pri \u010demu bi ma\u0111arska armija izvr\u0161avala svoje obaveze \u0161to ni on, niti ma\u0111arsko rukovodstvo ne bi mogli da zaustave. Ali me je uveravao da bi on, I\u0161tvan Olah, na\u0161ao na\u010dina da me na vreme obavesti o svemu. On je bio sjajan \u010dovek i oficir, nisam o tom razgovoru \u0161irio dalje, jer smo ve\u0107 bili izbu\u0161eni kao re\u0161eto i nisam hteo da upropastim iskrenog prijatelja.<\/p>\n Kako to mislite izbu\u0161eni kao re\u0161eto?<\/strong><\/p>\n U julu 1976. Tito me je pozvao u U\u017ei\u010dku. Tra\u017eio je da mu predlo\u017eim novog a\u0111utanta, predlo\u017eio sam mu admirala Vilovi\u0107a, prihvatio je. Onda me je iznenada upitao: \u201eRecite, Mamula, ima li izdaje u vrhu Armije?\u201c Dobro sam zapamtio svaku njegovu re\u010d. I bio sam iznena\u0111en. Kao na filmskoj traci prevrteo sam u mislima sve doga\u0111aje u Armiji koji bi mogli biti razlog da se Tito zabrine. Mar\u0161al je osetio da se mu\u010dim, pro\u0161etao je po kabinetu i onda seo za radni sto. Poku\u0161ao sam da ponovim neke ocene koje su generali Ljubi\u010di\u0107 i \u0160arac izneli dr\u017eavnom vrhu u martu te godine. Tito me je prekinuo pitanjem: \u201eU vrhu Armije?\u201c Rekao sam da ne verujem da bi neko iz vrha Vojske mogao da po\u010dini izdaju. Nije bio zadovoljan odgovorom i zatra\u017eio je da o tome nikome ne pri\u010dam. Slu\u010daj generala \u0110oke Jovani\u0107a jo\u0161 nije izbio, ali ni njemu se ni\u010dim nije moglo dokazati da je spremao vojni udar, a posebno ne da je u sve to bila upletena i Jovanka Broz. Sve \u0161to je Jovani\u0107 uradio bila je konsultacija najvi\u0161ih generala u SSNO-u i G\u0160 o mogu\u0107em kandidatu za ministra odbrane, budu\u0107i da je Ljubi\u010di\u0107 zavr\u0161avao svoj tre\u0107i mandat. General Stane Poto\u010dar je bio uveren da se radi o podvali Jovani\u0107u i Jovanki Broz, dok je Jovani\u0107 mislio da mu je \u201esmestio\u201c njegov zemljak general Dane \u0106ui\u0107, \u0161to nije istina. Pitao sam se za\u0161to mar\u0161al ne tra\u017ei odgovore od generala Ljubi\u010di\u0107a i na\u010delnika vojne bezbednosti generala Brane Joksovi\u0107a. \u010cinjenica da je mar\u0161al na predlog Bakari\u0107a prihvatio \u010detvrti mandat generala Ljubi\u010di\u0107a i da \u0107e ovaj, posle Dolanca, postati \u010dovek broj dva u Jugoslaviji, nije dovodila u pitanje Titovo poverenje u Ljubi\u010di\u0107a.<\/p>\n Od kada po\u010dinju va\u0161i nesporazumi s generalom Ljubi\u010di\u0107em?<\/strong><\/p>\n Nekoliko meseci posle mar\u0161alove smrti, jednog jutra, zatekao sam na stolu informaciju da je republi\u010dki \u0161tab TO Slovenije izvestio rukovodstvo Slovenije, a ono Predsedni\u0161tvo SFRJ, da je tokom no\u0107i primljeno nare\u0111enje General\u0161taba o podizanju pripravnosti JNA i TO \u010dija sadr\u017eina nare\u0111enja uznemirava, a pravi cilj je sumnjiv. Ni\u0161ta nisam znao o tome, pozvao sam generala Milana Bjelogrli\u0107a, na\u010delnika Operativne uprave. On me je izvestio da je tokom no\u0107i poslao nare\u0111enje svim komandama armija i \u0161tabovima TO. Nare\u0111enje je Ljubi\u010di\u0107 sam sastavio i rekao mu da nikoga o tome ne obave\u0161tava. Taj \u201eniko\u201c bio sam, naravno, ja kao na\u010delnik General\u0161taba. \u0160ta je hteo general Ljubi\u010di\u0107 tim nare\u0111enjem?<\/strong><\/p>\n Ne verujem da je planirao nekakav vojni udar, nije on imao li\u010dne predispozicije za tako ne\u0161to. Iako su kasnije kru\u017eile pri\u010de, kada je Ljubi\u010di\u0107 ve\u0107 oti\u0161ao iz JNA, da je ne\u0161to nameravao, ali se nije usudio. Naime, ostala je misterija oko izgradnje i opreme ku\u0107e na vojnoj ekonomiji u Sur\u010dinu. Ura\u0111ena je kao su\u017eeno komandno mesto, imala je odli\u010dan sistem veze, \u0161tapsku opremu, protivatomsko skloni\u0161te, sobe za odmor i spavanje, kuhinju i velike zalihe hrane. Ku\u0107a je dovr\u0161ena 1976. a da o njoj ni\u0161ta nisu znali vojni gra\u0111evinski organi, pa \u010dak ni organi bezbednosti. General Ilija Radakovi\u0107, pomo\u0107nik ministra za pozadinu, na moje direktno pitanje o \u010demu se tu radi, odgovorio je da u toj ku\u0107i nije ni on bio. Ku\u0107a je bila na dva do tri kilometra od aerodroma u Sur\u010dinu, gde se u slu\u010daju agresije sa Istoka o\u010dekivao vazdu\u0161ni desant velikih razmera u strategijskoj vojnoj operaciji preko Ba\u010dke i Srema prema Beogradu. Ali, s tim objektom, tom ku\u0107om, nije se u\u0161lo u normalan sistem komandovanja oru\u017eanim snagama. Nisam hteo da otvaram po tom pitanju sukob s Ljubi\u010di\u0107em, on je ve\u0107 bio na \u010delu Srbije, i to bi Armiji tada samo \u0161tetilo. Ali ostala je zagonetka \u0161ta je hteo.<\/p>\n \u017dito za NATO<\/strong><\/p>\n U vreme posle Rezolucije Informbiroa, u vode Visa stigla je u slu\u017ebenu posetu grupa brodova ameri\u010dke ratne mornarice kojom je komandovao admiral D\u017eon Kasadi, na nosa\u010du aviona \u201eKoral si\u201c. Zajedno s Titom obi\u0161li smo nosa\u010d aviona, gde nas je admiral Kasadi pozdravio. U svom izlaganju admiral je naglasio da su oni, Amerikanci, sada eto u vodama Visa, odakle mogu da ga\u0111aju sovjetske ciljeve u Ukrajini. Tito se malo namr\u0161tio, a kada je admiral nastavio u istom stilu, Tito ga je prekinuo i rekao mu da s teritorije Jugoslavije niko i nikada ne\u0107e ga\u0111ati Sovjetski Savez. Godinu dana kasnije mi smo u Va\u0161ingtonu tra\u017eili da nam SAD isporu\u010de \u017eito. Pregovara\u010d sa ameri\u010dke strane bio je ve\u0107 penzionisani admiral Kasadi. Doslovno nam je rekao: \u201eMo\u017ee \u017eito, ali morate u NATO\u201c. Beograd je obave\u0161ten o uslovu. Tito je Amerikancima poru\u010dio da se s Jugoslavijom tako ne mo\u017ee razgovarati i pregovori su prekinuti. Ipak, kasnije, Ajzenhauer nam je isporu\u010dio \u017eito. A nismo u\u0161li u NATO.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
Ina\u010de, nare\u0111enje je bilo konfuzno, sro\u010deno \u010dudno i verujem da ga niko u komandama i \u0161tabovima i nije shvatio jer iz njega nije proizlazilo ni\u0161ta posebno. No, \u010dinjenica je da je slovena\u010dko rukovodstvo reagovalo i to je bio vi\u0161e indikator ose\u0107anja i o\u010dekivanja u Ljubljani nego Ljubi\u010di\u0107eva namera.
Malo sam ukorio Bjelogrli\u0107a, skrenuv\u0161i mu pa\u017enju da se ne\u0161to sli\u010dno vi\u0161e ne ponovi, bez obzira na to ko od njega to zatra\u017ei. Ljubi\u010di\u0107 je stigao u kancelariju ne\u0161to kasnije i nije znao da su iz Slovenije ve\u0107 reagovali. Izvestio sam ga i predlo\u017eio mu da objasni Predsedni\u0161tvu SFRJ \u0161ta je hteo s tim nare\u0111enjem. Ujedno sam ga zamolio da nas ubudu\u0107e ne dovodi u neugodnu situaciju nesuvislim nare\u0111enjima bez pravog cilja. Rekao sam mu da se sa mnom mo\u017ee sara\u0111ivati ili razi\u0107i, tre\u0107eg izbora nema. Ne znam kako je sve to kasnije objasnio Predsedni\u0161tvu SFRJ, ali se pra\u0161ina slegla.<\/p>\n