{"id":873,"date":"2011-12-27T08:52:10","date_gmt":"2011-12-27T07:52:10","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=873"},"modified":"2011-12-27T08:52:10","modified_gmt":"2011-12-27T07:52:10","slug":"miloevi-je-slomio-jna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=873","title":{"rendered":"Milo\u0161evi\u0107 je slomio JNA"},"content":{"rendered":"

Intervju: Branko Mamula, admiral flote u penziji (2)
Milo\u0161evi\u0107 je slomio JNA<\/strong><\/p>\n

Drugi deo ekskluzivnog intervjua s jednim od poslednjih \u017eivih najvi\u0161ih vojnih rukovodilaca biv\u0161e SFRJ<\/p>\n

<\/p>\n
Foto M. Lazanski<\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n

Sredinom osamdesetih godina pro\u0161log veka dolazi do zao\u0161travanja na unutra\u0161njoj politi\u010dkoj sceni u Jugoslaviji. JNA je imala detaljno razra\u0111en plan za dr\u017eavni udar jo\u0161 1986. godine, ali odnosi izme\u0111u Slovenije i Srbije posle Osme sednice CK SK Srbije kao da po\u010dinju da defini\u0161u ukupan politi\u010dki ambijent u zemlji<\/p>\n

Admirale, da li je sukob srpskih i slovena\u010dkih intelektualaca i prekid srpsko-slovena\u010dke politi\u010dke saradnje po\u010detak kraja Jugoslavije?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Do otvorenog politi\u010dkog sukoba dolazi posle Osme sednice CK SK u Srbiji, dva vi\u0111enja budu\u0107nosti Jugoslavije, Slovenija i Srbija postali su orijentiri, me\u0111usobno nepomirljivi. Ostali \u0107e se svrstavati na jednu ili drugu stranu, a SKJ nije vi\u0161e mogao da uspostavi ni prividno jedinstvo u jugoslovenskom dru\u0161tvu. Demokratizacija iz Slovenije i antibirokratska revolucija iz Srbije krenule su putem razbijanja SKJ i Jugoslavije kao zajedni\u010dke dr\u017eave. U jesen 1985. u Ljubljani je do\u0161lo do prvog susreta opozicionih intelektualaca Srbije i Slovenije o budu\u0107nosti Jugoslavije. Govorilo se o \u201etre\u0107oj\u201c Jugoslaviji kao konfederativnoj dr\u017eavi, a do\u0161lo je do rasprave o njenoj utemeljenosti, me\u0111usobnim iskori\u0161\u0107avanjima, nepoverenju i mr\u017enji i stvaranju samostalnih nacionalnih dr\u017eava. Dobrica \u0106osi\u0107 je rekao da se Jugoslavija odr\u017eava na antisrpskim osnovama, da je stvaranjem Jugoslavije srpski narod izgubio sve elemente normalnog nacionalnog, kulturnog i ekonomskog razvoja i na sebe, politikom Kominterne, KPJ, anga\u017eovanjem Kardelja i Tita, primio greh velikosrpske hegemonije koji ga je doveo u situaciju da nema svoju dr\u017eavu. Re\u0161enje za Kosovo video je u plebiscitu i novom razgrani\u010denju s Albanijom. Slovena\u010dki intelektualci su tada odgovorili da je jedino re\u0161enje za Srbe da se zala\u017eu za o\u010duvanje Jugoslavije i demokratske promene, jer podeljena na pokrajine i sa velikim brojem Srba izvan Srbije, Srbija se ne mo\u017ee izboriti za bolji status kao \u0161to to mo\u017ee homogena Slovenija. Zapravo, Slovenija i Srbija pokrenule su mehanizam razbijanja Jugoslavije, a problemi odnosa sa Slovenijom nisu le\u017eali u vojsci, problemi su bili u ure\u0111enju dr\u017eave, a JNA je postala poligon sudara razli\u010ditih koncepcija \u0161ta je jugoslovenska dr\u017eava, i kako je treba urediti.<\/p>\n

Osma sednica CK SK Srbije?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Nismo to u JNA posebno pratili, ali je bilo jasno da su nosioci priprema bili Milo\u0161evi\u0107 i Ljubi\u010di\u0107, a oni nisu bili s nama u bliskim odnosima. Milo\u0161evi\u0107 nam je kao li\u010dnost bio nepoznat, ali smo posle promocije na Kosovu uo\u010davali njegovo arogantno nametanje Srbiji i Jugoslaviji. U Srbiji su tada bile dve glavne li\u010dnosti, Milo\u0161evi\u0107 i Dragi\u0161a Pavlovi\u0107 kao predsednik Gradskog komiteta SK Beograda.<\/p>\n

Stamboli\u0107i su ve\u0107 bili politi\u010dki istro\u0161eni u Srbiji, Ivana su smatrali odgovornim za prodor nacionalizma na srpsku politi\u010dku scenu, posle odlaska Tita, ali bili smo spremni da mu pru\u017eimo podr\u0161ku kao legalno izabranom predsedniku. Pavlovi\u0107a smo cenili kao modernog, otvorenog i obrazovanog politi\u010dara. Stamboli\u0107eva grupa je izgubila zbog njegove naivnosti i nespretnosti, ceh je platio Pavlovi\u0107. U Armiji je bilo 60 odsto stare\u0161ina srpske nacionalnosti, a dolazak Milo\u0161evi\u0107a i najavu da \u0107e uspostaviti red podr\u017eala je ve\u0107ina srpskog naroda. Antibirokratska revolucija se poistove\u0107ivala sa reformama koje je tra\u017eilo \u010dlanstvo SKJ. Pu\u010disti\u010dke metode sa Osme sednice nisu izazvale neki otpor, ali li\u010dno sam savetovao Ivanu Stamboli\u0107u da ne predaje du\u017enost predsednika Predsedni\u0161tva SR Srbije dok ga ne primoraju. O\u010dekivao sam da se stvari mogu razviti na na\u010din da \u0107e JNA morati da interveni\u0161e i da \u0107e nam on biti potreban. No, zba\u010deno rukovodstvo Srbije bilo je iznena\u0111eno i upla\u0161eno, osim \u010dasnih izuzetaka, sekretar unutra\u0161njih poslova Lalevi\u0107, general \u0110or\u0111evi\u0107 i naravno Pavlovi\u0107.<\/p>\n

Kako je rezultat Osme sednice do\u010dekan u drugim republikama?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Manje-vi\u0161e svi su se slo\u017eili sa na\u0161im ocenama, ali od toga nije bilo nikakve koristi. Niko se nije hteo izlo\u017eiti i rizikovati. Slovenci su bili najjasniji. Rekli su: \u201eImamo svojih problema i ne \u017eelimo se me\u0161ati u tu\u0111e\u201c. Znali su da se otvaranjem pitanja Srbije name\u0107e i problem Slovenije u kontekstu opstanka Jugoslavije. General Jovi\u010di\u0107, predsednik SKJ u JNA pokrenuo je na sednici Predsedni\u0161tva CK SKJ 16. novembra 1987. pitanje \u201ekompletne informacije o Osmoj sednici CK SK Srbije\u201c. Niko ga nije podr\u017eao. Onda je godinu dana kasnije usledio onaj prst Vinka Hafnera prema Milo\u0161evi\u0107u, kada je zatra\u017eio njegovu odgovornost.<\/p>\n

Sti\u017eu ratovi u Sloveniji i u Hrvatskoj?<\/strong><\/p>\n

\u2013 I pre toga Armiju su stalno politi\u010dki i medijski napadali zbog pu\u010disti\u010dkih namera, posebno je to medijski bilo prisutno u Sloveniji i Hrvatskoj, dok su nas u Srbiji medijski satanizovali zbog slu\u010daja Para\u0107in i ubistva vojnika na spavanju, \u0161to je uradio vojnik Albanac. Mi smo nastojali da JNA zadr\u017ei svoj op\u0161tejugoslovenski karakter, jer svaka asimetrija prema nekoj republici i narodu zna\u010dila bi prihvatanje razbijanja zemlje. U Srbiji je narod uvek imao po\u0161tovanje prema JNA i to se nije promenilo ni posle dolaska na vlast Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n

Mislite li da do doga\u0111aja u Hrvatskoj 1990. i 1991. ne bi do\u0161lo da nije bilo Milo\u0161evi\u0107a u Srbiji?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ne, nacionalizam je postojao u Hrvatskoj i pre Milo\u0161evi\u0107a, ali je eksplodirao posle mitinga\u0161enja i poku\u0161aja njegovog prekrajanja Jugoslavije. Pri tome ne sporim da je Srbija imala legitimna prava da uredi svoje odnose sa pokrajinama tako da ne \u0161tete Srbiji kao celini. Nije ni sporno da su komunisti u Hrvatskoj predali vlast nacionalistima, kao \u0161to su to uradili i komunisti u Sloveniji. Zapravo za raspad Jugoslavije najvi\u0161e su krivi komunisti, koji se nisu na vreme reformisali.<\/p>\n

I Vi ste bili \u010dlan te partije.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Da, ali pogledajte moj govor na 14. kongresu SKJ, to je bio povod neposrednom sukobu sa Kadijevi\u0107em i dogmatskim stavovima iza kojih je bila delegacija Srbije. Odbiti 458 amandmana na Deklaraciju dobrodo\u0161li su onima koji su ve\u0107 odabrali put napu\u0161tanja Jugoslavije.<\/p>\n

Za\u0161to JNA nije razoru\u017eala sve paravojne formacije u Hrvatskoj uo\u010di sukob<\/strong>a<\/strong>.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Uo\u010di mog odlaska sa funkcije ministra odbrane, Kadijevi\u0107 koga sam ja predlo\u017eio za novog ministra, rekao mi je: \u201eNi\u0161ta se krupnog u Armiji i dr\u017eavi ne\u0107e u\u010diniti bez tebe\u201c. Mislim da je u tom \u010dasu bio iskren, ali on nije bio general odluke, ve\u0107 izvr\u0161avanja. Nije verovao u sposobnost JNA da izvr\u0161i svoju ulogu i smatrao je nepotrebnim da se u Jugoslaviji zadr\u017eavaju oni narodi koji to ne \u017eele. Na\u017ealost, kada sam to spoznao \u2013 bilo je kasno. Moj je stav bio da je ustavni zadatak JNA bio za\u0161tita teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, sve dok se narodi u Jugoslaviji druga\u010dije ne dogovore. Bez ula\u017eenja u raspravu ko ho\u0107e napolje, a ko ho\u0107e da ostane u Jugoslaviji. Datum 25. januar 1991. je dan kojim je definitivno po\u010delo ru\u0161enje Jugoslavije. Tragi\u010dan proma\u0161aj JNA sa onim filmom o ilegalnom uvozu oru\u017eja u Hrvatsku, snimali su film umesto da spre\u010de taj uvoz.<\/p>\n

Pod uslovom da je vojska smenila sva politi\u010dka rukovodstva u republikama, na koga biste se oslonili u vr\u0161enju vlasti?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Iznenadili biste se ko nam se sve nudio za tu opciju. Imali smo vrlo kvalitetne ljude za to. U svim republikama SFRJ. Znate, ljudi idu za odlu\u010dnima, idu za pobednicima. A da je JNA postigla neki ja\u010di po\u010detni uspeh, svi bi joj se priklonili. No, Kadijevi\u0107 se odlu\u010dio za Milo\u0161evi\u0107a. Moja je odgovornost \u0161to sam ga predlo\u017eio za ministra odbrane.<\/p>\n

Poraz JNA u Sloveniji?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Vojno trapavo planirana i vo\u0111ena operacija. No, Milo\u0161evi\u0107 i Ku\u010dan jo\u0161 su se u januaru 1991. dogovorili o izlasku Slovenije iz SFRJ. Generali Kadijevi\u0107, Kol\u0161ek i Ad\u017ei\u0107 nisu bili na nivou zadatka, Ad\u017ei\u0107 je izdavao konfuzna nare\u0111enja, Kadijevi\u0107 mi je u trenucima o\u010daja rekao da je spreman da podnese ostavku i da se ubije da bi spasio \u010dast Armije. Zamislite, on kao ministar odbrane u vreme kada se planira nova operacija u Sloveniji, u kabinetu u Beogradu prima telefonske pozive ministara spoljnih poslova Nema\u010dke i Velike Britanije, Gen\u0161era i Herda. \u0160ta on ima da razgovara sa njima? On je sa \u0161tabom Vrhovne komande morao da ode na ratno komandno mesto u Konjic, da iza\u0111e iz Beograda, jer tamo vi\u0161e nije bilo uslova za rad, a ne da ga svaki \u010das zivkaju iz vlade i ispiraju mu mozak, da mu roditelji ispod kabineta tra\u017ee \u201eda se deca vrate iz Slovenije\u201c, da mu opozicija, ali i vlast sabotiraju mobilizaciju, da se svaki ulazak u zgrade General\u0161taba i SSNO-a bele\u017ei i snima od strane inostranih obave\u0161tajnih slu\u017ebi, da mu se Jovi\u0107 i Milo\u0161evi\u0107 me\u0161aju u izgradnju stavova Armije. Milo\u0161evi\u0107 i Jovi\u0107 slomili su Kadijevi\u0107a, Jovi\u0107 o tome i pi\u0161e u svojoj knjizi. On i Milo\u0161evi\u0107 zatra\u017eili su izlazak JNA iz Slovenije i posle odluke Predsedni\u0161tva SFRJ od 18. jula 1991. Jugoslavija vi\u0161e ne postoji. JNA je izgubila svoj jugoslovenski karakter i to je bio kraj i te dr\u017eave i te armije. Kakve je to reperkusije imalo onda u Hrvatskoj, pa ako ho\u0107ete i na Kosovu, svi znamo.<\/p>\n

Vukovar i Dubrovnik?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Vukovar se uop\u0161te nije morao dogoditi, to je bio d\u017eep, kao i Osijek, koji se morao zaobi\u0107i. JNA je imala sasvim dovoljno snaga da iz najmanje dva pravca stigne do Zagreba, tamo su se stvari i re\u0161avale. Porazna je bila politika da JNA stane na etni\u010dke granice Srba i da se ratuje sa Hrvatima. Dugoro\u010dno to nije bila nikakva strategija, trebalo je na vreme deblokirati kasarne JNA u Hrvatskoj, razoru\u017eati sve paravojne formacije i onda pregovarati, \u0161to bi imalo kao posledicu i odlaganje i me\u0111unarodnog priznanja Slovenije. Rat JNA oko Dubrovnika najmanje je jasan i logi\u010dan, sramota je \u0161ta je sve tamo ra\u0111eno.<\/p>\n

Program jugoslovenske atomske bombe?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Projekat je postojao i ja sam bio \u010dlan komisije za to. Ali ne bih o tome detaljnije ni\u0161ta govorio. Bili smo nekada velika i jaka zemlja i ovom prilikom \u017eelim da na 70. godi\u0161njicu JNA podsetim sve jugoslovenske narode na njihovo veliko zajedni\u010dko delo, bez obzira na tragi\u010dan kraj zajedni\u010dke dr\u017eave i armije.<\/p>\n

———————————————————–<\/p>\n

Dolan\u010deve upadice<\/strong><\/p>\n

Stane Dolanc je prilikom Titove posete SSSR-u 1978. u razgovorima sa Bre\u017enjevom poku\u0161avao da se upadicama nadme\u0107e sa Titom oko kriti\u010dkih stavova prema SSSR-u. Bre\u017enjev je na trenutak prekinuo razgovor, pogledao Tita i upitao: \u201eKo je ovaj \u010dovek?\u201c Na povratku u Jugoslaviju Dolac je Titu rekao da \u0107e sazvati partijski vrh da izvesti o razgovorima u Moskvi i razlikama izme\u0111u Tita i njega. Tito mu je odbrusio da on ne\u0107e vi\u0161e ni\u0161ta sazivati, da je smenjen.<\/p>\n<\/div>\n

Miroslav Lazanski<\/div>\n
objavljeno: 26.12.2011<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Intervju: Branko Mamula, admiral flote u penziji (2)Milo\u0161evi\u0107 je slomio JNA Drugi deo ekskluzivnog intervjua s jednim od poslednjih \u017eivih najvi\u0161ih vojnih rukovodilaca biv\u0161e SFRJ Foto M. Lazanski<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/873"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=873"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/873\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=873"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=873"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=873"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}