{"id":9071,"date":"2015-12-05T08:44:38","date_gmt":"2015-12-05T07:44:38","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=9071"},"modified":"2015-12-05T08:44:53","modified_gmt":"2015-12-05T07:44:53","slug":"mala-moja-iz-bosanske-krupe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=9071","title":{"rendered":"„Mala moja iz Bosanske Krupe“"},"content":{"rendered":"

Radmila Radosavljevi\u0107<\/span>\u00a0| 04. decembar 2015.<\/p>\n

\"<\/a><\/p>\n

KAKO su izgledala poslednja dva sata u \u017eivotu Branka \u0106opi\u0107a, jednog od najzna\u010dajnijih pisaca srpske knji\u017eevnosti koji se ubio 26. marta 1984. godine, mogla je da vidi publika Festivala autorskog filma u dokumentarcu „Mala moja iz Bosanske Krupe“.<\/p>\n

Ovo, po prvim kritikama remek-delo reditelja i scenariste Puri\u0161e \u0110or\u0111evi\u0107a premijerno je prikazano u sredu, 2. decembra. Polusatna pri\u010da zasniva se na dirljivom svedo\u010denju Mom\u010dila Sre\u0107kovi\u0107a, iz sela Zabre\u017eja kod Obrenovca, koga su \u0106opi\u0107 i njegova \u017eena Bogdanka kao de\u010daka \u0161kolovali u Beogradu. Dokumentarac se zavr\u0161ava filmskom poemom „Grob u \u017eitu“, koju je po \u0106opi\u0107evim stihovima \u0110or\u0111evi\u0107 snimio 1951, i koja do sada nikada nije prikazana.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i Sre\u0107kovi\u0107u, kome je \u0106opi\u0107 u to vreme pomogao da zavr\u0161i novinarsku \u0161kolu i po\u010dne da radi kao novinar (uz Ingrid Lotarijus bio je jedan od osniva\u010da Studija B), „Novosti“ su do\u0161le do pro\u0161irene verzije njegovog svedo\u010denja.<\/p>\n

– Branka sam upoznao 14. jula 1964. kada sam primao nagradu „Poletarca“ za najbolju pesmu, a on je bio \u010dlan \u017eirija. Ni\u00a0danas\u00a0ne znam zbog \u010dega sam mu se dopao, tek, Branko i njegova \u017eena Bogdanka do\u0161li su u selo i predlo\u017eili mojim roditeljima da pre\u0111em kod njih da me \u0161koluju – ka\u017ee Sre\u0107kovi\u0107. – Proveo sam u njihovoj ku\u0107i skoro pet godina, prihvatili su me kao ro\u0111enog sina i nau\u010dili su me svemu vrednom u \u017eivotu. Bio sam pla\u0161ljiv, smu\u0161en, nosio sam kredu u d\u017eepu i obele\u017eavao svaki \u0107o\u0161ak kad izlazim iz stana, jer nisam poznavao Beograd, i nisam znao da se vratim ku\u0107i. Branko mi je dosta pri\u010dao o sebi, pa i to kako je 1935. prvi put do\u0161ao u Beograd, kako ga na stanici nije sa\u010dekao Milo\u0161 Baji\u0107, budu\u0107i slikar, i po\u0161to nikog drugog nije poznavao, preno\u0107io je ispod savskog mosta… U tim pri\u010dama se\u0107ao se svega – govorio mi je o svom detinjstvu, porodici, prvim ljubavima, kako je po\u010deo da pi\u0161e, svemu va\u017enom \u0161to mu se de\u0161avalo u \u017eivotu. Nije me oslovljavao imenom, nego sa „jarane moj“…<\/p>\n

<\/div>\n

Tog ponedeljka, 26. marta 1984, kada je definitivno odlu\u010dio da okon\u010da \u017eivot, \u0106opi\u0107 se javio upravo Mom\u010dilu.<\/p>\n

– Branko me je oko dva po podne pozvao telefonom da hitno do\u0111em, jer ima ne\u0161to va\u017eno da mi pri\u010da. Odmah sam krenuo za Beograd, a kad sam stigao, on ve\u0107 nije bio kod ku\u0107e. Cica mi je rekla da je u depresiji i da sedi u parku. Na\u0161ao sam ga na klupi, nije okretao glavu, samo mi je rekao: „Tu\u017ean sam ti, jarane moj. Dobio sam novi poziv za policijsko saslu\u0161anje, ho\u0107e da mi ogule ko\u017eu. Ali ne\u0107e oni vi\u0161e da mi zagor\u010davaju \u017eivot. Jarane moj, zatvaram svoj ‘du\u0107an’, a tebi ostavljam klju\u010deve da ih baci\u0161 u Savu.“ Onda je predlo\u017eio da pro\u0161etamo. Kora\u010dali smo od Terazija ka hotelu „Moskva“, pa je hteo da sedimo u ba\u0161ti i popijemo po „koktu“. Branko je mnogo i brzo pri\u010dao, od toga da su mu najdra\u017ei „Do\u017eivljaji ma\u010dka To\u0161e“ i da je proza njegov domen, rudnik, do toga da nikada ni na koji na\u010din ne treba da se bavim politikom. Na njegovo insistiranje krenuli smo ka Zelenom vencu, iako je ve\u0107 bilo sedam uve\u010de. Nije prestajao da pri\u010da – govorio je da su njegove bajke ukradene, nedosanjane, da su na naivne slike ljudi koje je imao pali studen i magla, a da su sve pri\u010de koje je napisao u spomen narodu koji ume da pljucka smrti u brk…<\/p>\n

Po Sre\u0107kovi\u0107evom svedo\u010denju, tako su stigli i do savskog mosta – Branko je \u017eeleo da mu poka\u017ee kamenu klupu na kojoj je proveo prvu no\u0107 u Beogradu, i kako je bio nagnut, nao\u010dari su mu pale dole…<\/p>\n

– Otr\u010dao sam stepenicama da ih na\u0111em, a kad sam se vratio gore, Branka vi\u0161e nije bilo. Okretao sam se u mraku okolo, kad sam ga kona\u010dno primetio, on je ve\u0107 pre\u0161ao polovinu mosta ka Novom Beogradu. Po\u010deo sam da tr\u010dim i da ga dozivam, ali od zvona sa Saborne crkve koja su u tom trenutku zvonila nije mogao da me \u010duje. Ono \u0161to je za mene ostalo najstra\u0161nije je to \u0161to sam stigao desetak koraka iza Branka kada sam video kako se naginje ka metalnoj ogradi i nestaje. Bio sam u \u0161oku, odjurio sam dole skoro bez svesti, Branko je le\u017eao u lokvi krvi, a o\u010di su mu bile \u0161irom otvorene…<\/p>\n

Stigla je policija i Hitna pomo\u0107, i kako isti\u010de, tada je usledio novi \u0161ok – ispitivali su ga za\u0161to nije spre\u010dio \u0106opi\u0107evo samoubistvo, ili da li ga je on mo\u017eda gurnuo sa mosta… Ispitivanje je prestalo tek kada je Bogdanka do\u0161la u stanicu policije sa opro\u0161tajnim pismom koje je Branko ostavio, a koje je prona\u0161la tek te no\u0107i…<\/p>\n

– Ogromnu nepravdu je Branko do\u017eiveo i veliko zlo. Skoro svi su ga ostavili i izdali – brojne kolege – pisci, mnogi drugovi – saborci, prijatelji. Njegova smrt pro\u0161la je sasvim tiho, a film Puri\u0161e \u0110or\u0111evi\u0107a donekle ispravlja tu nepravdu i rasvetljava istinu o tome za\u0161to se Branko ubio.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

Reditelj Puri\u0161a \u0110or\u0111evi\u0107 i svedok Mom\u010dilo Sre\u0107kovi\u0107<\/b><\/i><\/p>\n

U NESVEST ZBOG ANDRI\u0106A- \u017dao mi je \u0161to se tako malo pri\u010da o Bogdanki – ka\u017ee Sre\u0107kovi\u0107. – Bila je izuzetan lekar – pedijatar, mnogo je volela decu, a njihova ku\u0107a za mene je bila najve\u0107a \u0161kola. Kad me je Branko upoznao sa Andri\u0107em, samo \u0161to se nisam onesvestio! Ja sam to poverenje uzvratio po\u0161tovanjem i ljubavlju, pa i kasnije, kad sam oti\u0161ao iz njihove ku\u0107e i vratio se u selo, uvek sam se trudio da ne uradim bilo \u0161ta \u0161to bi moglo na bilo koji na\u010din da ih izbruka. Ostali smo bliski prijatelji do kraja njihovog \u017eivota. Branko je poslednjih godina \u010desto dolazio kod nas u selo i ostajao po nekoliko dana, jer vi\u0161e nije imao \u017eelju da se vi\u0111a sa ljudima…<\/span><\/p>\n

BES TITA I \u0110ILASA<\/b><\/p>\n

SRE\u0106KOVI\u0106 isti\u010de da „partijski drugovi“ nisu proganjali, pratili i saslu\u0161avali \u0106opi\u0107a samo zbog „Jereti\u010dke pri\u010de“ objavljene u „Knji\u017eevnim novinama“, iako je Tito tada li\u010dno pozvao na „obra\u010dunavanje“ sa njim, nego i zbog humoreske „Ko s \u0111avolom pri\u010de pi\u0161e“.<\/p>\n

– Po\u010detkom maja 1979. u Brankovom stanu upoznao sam Ljubi\u0161u Manojlovi\u0107a, biv\u0161eg uradnika „Je\u017ea“, koji je 1950. objavio humoresku, a ona je bila ilustrovana karikaturom Zuke D\u017eumhura. Manojlovi\u0107 je svedo\u010dio koliko se stra\u0161nih stvari de\u0161avalo zato \u0161to se Tito razgnevio. A naro\u010dito \u0110ido, Milovan \u0110ilas, koji je u to vreme bio zadu\u017een za agitaciju i propagandu u Jugoslaviji. On je bio toliko besan da je bio spreman i da ih strelja, kako je rekao Manojlovi\u0107, samo da ih je na\u0161ao u trenutku kad je pro\u010ditao humoresku.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radmila Radosavljevi\u0107\u00a0| 04. decembar 2015. KAKO su izgledala poslednja dva sata u \u017eivotu Branka \u0106opi\u0107a, jednog od najzna\u010dajnijih pisaca srpske knji\u017eevnosti koji se ubio 26. marta 1984. godine, mogla je da vidi publika Festivala autorskog filma u dokumentarcu „Mala moja iz Bosanske Krupe“.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9071"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9071"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9071\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9073,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9071\/revisions\/9073"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9071"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9071"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9071"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}