{"id":976,"date":"2012-06-03T07:11:16","date_gmt":"2012-06-03T05:11:16","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=976"},"modified":"2012-06-03T07:11:16","modified_gmt":"2012-06-03T05:11:16","slug":"umro-sam-ve-dva-puta-i-nije-bolelo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=976","title":{"rendered":"Umro sam ve\u0107 dva puta i nije bolelo"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n
Shvatio sam:<\/strong> Najva\u017enije je da ima\u0161 s kim da popije\u0161 kafu \u00a0 <\/div>\n
Petar Popovi\u0107, \u017eiva legenda srpskog i jugoslovenskog novinarstva i akter stvaranja rokenrola, \u010dovek koji je pre\u017eiveo osam bajpasova, sedam stentova, \u0161est infarkta i dve klini\u010dke smrti, u ispovesti za Pressmagazin otkriva detalje dru\u017eenja sa Kleptonom i Bouvijem, manje poznate detalje o Preletu i Ri\u010dardu Brensonu, ali i o zlom \u017diki Tikvi<\/strong><\/div>\n
\u00a0Bilo bi suvi\u0161e lako, a mo\u017eda i nepravedno, nazvati Petra Popovi\u0107a samo \u010duvenim rok novinarom. Jer i sam ka\u017ee da ni sam ne zna ko je i \u0161ta je sve po zanimanju. Jedno je sigurno – predstavlja prvu generaciju \u017eurnalista koji su u velikoj Jugoslaviji disali i \u017eiveli rokenrol.<\/p>\n

I danas, u 63. godini, u mislima su mu koncerti D\u017eimija Hendriksa, razglednice koje dobija od Dejvida Bouvija, pesme koje su zahvaljuju\u0107i njemu i njegovim prijateljima postali klasici jugoslovenskog gitarskog zvuka.<\/p>\n

Mo\u017eda bi se \u017eivot Petra Popovi\u0107a dao opisati u jednoj re\u010di – borba. Za dobru muziku, za napisanu re\u010d, za snove koje je jedan po jedan ostvarivao. Otkad je napisao svoj prvi pla\u0107eni tekst u 18. godini u listu \u201eGong“. Da se sretne sa Erikom Kleptonom, da u\u017eiva u \u010darima londonskog Sohoa. Sukob sa Komunisti\u010dkom partijom. Da pre\u017eivi osam bajpasova, sedam stentova, \u0161est infarkta i dve klini\u010dke smrti. Dakle, Popovi\u0107 je u dva navrata otputovao sa ovog sveta. I bogu hvala, vratio se da nam ka\u017ee da li je stra\u0161no umreti.<\/p>\n

Za Pressmagazin govori o danima u kojima je sa kolegama stvarao \u010duveni \u201eRok magazin“, pionirski poduhvat koji je, kako ka\u017ee, prevazilazio granice Jugoslavije. Karijera je po\u010dela znatno ranije.<\/p>\n

– Dosadno je kad imate samo jednu biografiju. A mnogo pre fakulteta znao sam da \u0107u da budem novinar. Pravio sam zidne novine u osnovnoj \u0161koli i Desetoj gimnaziji, koje sam nasledio od Bogdana Tirnani\u0107a i Borke Pavi\u0107evi\u0107 – govori Popovi\u0107.<\/p>\n

Onda je usledio rad u \u201eRitmu“, koji je osnovao Mika Anti\u0107, pa u \u201eD\u017euboksu“, u kojem je glavni urednik bio Nikola Karaklaji\u0107. I napominje da \u010desto u \u017eivotu nismo svesni \u0161ta imamo, pa tako i da je \u201eD\u017euboks“ bio najstariji specijalizovani \u010dasopis na svetu. Mladim ljudima koji su radili u \u201eD\u017euboksu“, a me\u0111u njima su bili Dinko Tucakovi\u0107, Mom\u010dilo Rajin, danas najpoznatiji srpski fotoreporter Branislav Ra\u0161i\u0107 i Zoran Marinkovi\u0107, bilo je va\u017eno da osvoje par\u010de medija i da privole nekog da obrati pa\u017enju na to. Da ubede stariju generaciju da ono \u0161to rade vredi.<\/p>\n

Tako je bilo i kasnije, kada je Popovi\u0107 sa 25 godina postao glavni urednik \u201eRok magazina“, mada sa njim nije i\u0161lo ba\u0161 glatko.<\/p>\n

– Jugoslavija je tada imala zanimljivu politi\u010dku poziciju. Bila je glavna zemlja Tre\u0107eg sveta, ni Istok ni Zapad. Radio Beograd se slu\u0161ao u Ma\u0111arskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Rusiji i emisije koje su emitovane imale su velikog uticaja na generacije u isto\u010dnim zemljama.<\/p>\n

\n
\n

VELIKO SRCE – Na\u0161a kardiologija uop\u0161te nije lo\u0161a<\/h3>\n

– Ja se pola \u017eivota le\u010dim od srca. Ali, upoznao sam sve najva\u017enije ljude iz rokenrola, ali i najva\u017enije kardiologe i kardiohirurge. Svi u mojoj porodici su umrli od prvog infarkta. Ja sam najstariji potomak. Kardiologija se razvija i kod nas je razvijena. Bolja je nego \u0161to uslovi pru\u017eaju<\/strong><\/em> – govori Popovi\u0107<\/strong>. <\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

I \u201eRok magazin“ je okupio sjajnu ekipu mladih novinara, me\u0111u kojima su bili Bogdan Tirnani\u0107, Jadranka Jankovi\u0107 i mnogi drugi, a Popovi\u0107 se samo pla\u0161i da nekog ne zaboravi da pomene. Ljudi koji su danas zaposleni u Aso\u0161ijeted presu, na Bi-Bi-Siju. \u010cak i jedan Zoran Todorovi\u0107, koji je dobio najve\u0107e kanadsko nacionalno priznanje za knji\u017eevnost. Za \u201eRok magazin“ su, ka\u017ee on, pisali i jedan Alen Ginzberg i Mika Oklop. Izgleda da to nekom nije bilo po volji. Dovoljno za sr\u010dane probleme.<\/p>\n

– Godine 1984. dobio sam godi\u0161nju nagradu \u201ePolitike“ u okviru koje je izlazio \u201eRok magazin“. A nedugo zatim pojavio se taj dokument na 18 strana, koji je potekao iz Socijalisti\u010dkog saveza radnog naroda Srbije, u kojem je pisalo da ja radim za identifikovane centre mo\u0107i koji ru\u0161e bratstvo i jedinstvo i socijalisti\u010dko samoupravljanje. I da zagovaram i afirmi\u0161em nekakvog Boba Dilana, pazite, to je 1984. godina, koji mo\u017ee da bude uzor na\u0161oj omladini – prise\u0107a se Popovi\u0107.<\/p>\n

Ono \u0161to ga je najvi\u0161e pogodilo jeste \u010dinjenica da je vest o tome objavljena u dnevnom listu \u201ePolitika“ na 5. strani. Iako je prisustvovao kolegijumu svih redakcija te ve\u010deri pre objavljivanja vesti, to mu niko od prisutnih nije pomenuo.<\/p>\n

– To me je jedino zabolelo. \u0160to mi niko nije rekao da \u0107e sutra objaviti poternicu za mnom. Ali, nije bio samo problem u tome, nego i to \u0161to je generacija talentovanih mladih ljudi bila vezana za mene i \u201eRok magazin“. I sad neko tvrdi da su oni zavedeni. Sne\u017eana Golubovi\u0107, Ivan Vejvoda, Slobodan Cicmil. Oni su iza\u0161li iz tog podruma u kojem smo osnovali novine i dokazali da mogu da rade za ceo svet. To je na\u0161 najve\u0107i uspeh – ka\u017ee Popovi\u0107.<\/p>\n

Situacija oko \u201edemaskiranja“ narodnog neprijatelja brzo se slegla i Popovi\u0107 i ostali su mogli da se posvete lep\u0161im stvarima. Pomogao mu je Dragan Markovi\u0107, tada\u0161nji direktor \u201ePolitike“, koji ga je odveo u Socijalisti\u010dki savez. Utvr\u0111eno je da je tekst pisao izvesni \u017dika Tikva, novinar koji je pratio poljoprivredu u \u201eBorbi“. A situacija je re\u0161ena sa dve besplatne karte za koncert koje je obezbedio Peca Popovi\u0107.<\/p>\n

– Izgleda da je 1984. godine trebalo da na\u0111u neprijatelja. A ja nikada nisam bio \u010dlan partije. I pre bih se ubio nego da ne\u0161to radim protiv zemlje u kojoj sam ro\u0111en. I sva svoja putovanja sam sam pla\u0107ao.<\/p>\n

Ipak je bilo mnogo vi\u0161e lepog u Popovi\u0107evoj Jugoslaviji. Kada su ga zvali iz \u201eDe\u010djih novina“ da bude glavni urednik, ponudili su mu grupu saradnika, pod uslovom da ne izabere dvojicu \u201esa strane“. Odmah je rekao da ba\u0161 njih dvojicu uzima. To su bili Vican Vicanovi\u0107 i Milomir Mari\u0107.<\/p>\n

– Mo\u017eda i zato imam osam bajpasova. I dobro sam pro\u0161ao kako su neki prolazili – ka\u017ee Popovi\u0107.<\/p>\n

U jedan od svojih ve\u0107ih uspeha ubraja rad na stvaranju Bum festivala, koji je prvi put ugovoren u Zagrebu 1971. godine. Popovi\u0107 je bio zadu\u017een za dovo\u0111enje bendova iz Engleske jer je odrastao u \u0160kotskoj i \u017eiveo na relaciji Glazgov-London.<\/p>\n

– To je bio putuju\u0107i festival, koji se selio od Maribora, Ljubljane, Zagreba, Beograda do Novog Sada. Tako smo otkrili da u Novom Sadu postoji jedan \u0110or\u0111e Bala\u0161evi\u0107. Tu sam upoznao i momke koji su do\u0161li i pitali da li mogu da sviraju na festivalu. Rekli su da znaju dve pesme, pa sam im kazao da nau\u010de jo\u0161 tri i mo\u017ee. Tako je i bilo. Na kraju su mi rekli i ime. Bila je to \u201ePekin\u0161ka patka“ – govori Popovi\u0107.<\/p>\n

Nizale su se godine, a sa Bum festivala su izlazili majstori gitare. Godine 1972. \u201eJu grupa“. Slede\u0107e Josipa Lisac, \u201eBijelo dugme“, \u201eBuldo\u017eer“, \u201eSmak“, \u201eLeb i sol“ i \u201eRiblja \u010dorba“. I svi su oni puno i vredno radili. \u201eDugmi\u0107i“ su svirali 200 koncerata godi\u0161nje. \u201eRiblja \u010dorba“ je preorala svaku njivu i svako selo dok nije postala poznata. I svako je uspeo, onako kako Bog zapoveda u rokenrolu.<\/p>\n

\n

JEDINSTVENO – \u201eSvojeru\u010dno“, knjiga iz pera najve\u0107ih muzi\u010dara<\/strong><\/p>\n

Petar Popovi\u0107 planira da sa Draganom Stefanovi\u0107em, za koga ka\u017ee da je najbolji dizajner u Jugoslaviji, a koji od 1984. godine \u017eivi u Lozani, napravi knjigu koja \u0107e se zvati \u201eSvojeru\u010dno“, jedinstvenu po svemu. U njoj \u0107e biti pesme velikih rok muzi\u010dara sa ovih prostora, koji \u0107e po sopstvenom izboru dati jednu svoju pesmu, napisanu njihovom rukom.<\/p>\n

– To \u0107e biti na\u0161i autori, a mo\u017eda \u0107emo dobiti i pesme iz sveta. Imamo originalni tekst pesme \u201e\u0160ta bi dao da si na mom mestu?“, koju je Du\u0161ko Trifunovi\u0107 napisao na ekavici. Arsen Dedi\u0107, najve\u0107i pesnik u popularnoj muzici na ovim prostorima, dao nam je pesmu koja jo\u0161 nije otpevana. Dragan \u0107e je ilustrovati – najavljuje Popovi\u0107. <\/p>\n

– Oni su krenuli iz gara\u017ee, pa su postali poznati u svojoj ulici, pa u gradu, pa u dr\u017eavi. I niko nije uspeo ako nije imao dobru pesmu. Danas imate mnogo popularnih, ali niko ne zna \u0161ta pevaju. Zato znaju koliko koja peva\u010dica ima silikona u sisama, dupetu i usnama. U svetu je i dalje klju\u010d pesma – prime\u0107uje Popovi\u0107.<\/p>\n

Klju\u010d je bio i u velikom srcu, koje je imao Du\u0161an Prelevi\u0107 Prele, veliki Popovi\u0107ev prijatelj. Sa setom u glasu govori kako je Prele sve radio do kraja: kad je pisao, pisao je najbolje, kad je pevao, pevao je najbolje, bio je najzabavniji kad treba i pio je najvi\u0161e kad je tako hteo. Igrao je fudbal u Crvenoj zvezdi, a branio u Partizanu. Ro\u0111en je i umro u srcu Beograda. I malo ko je pisao o njemu kao Prele: da boli na grad, da smrdi na grad, da miri\u0161e na grad.<\/p>\n

– On je za mene bio i ostao beogradska planeta. Trebalo je videti kako se pona\u0161ao sa autorima \u201eKose“ i kako se provodio s njima. Ali je znao da d\u017eukcu ka\u017ee \u0161ta misli o njemu. Tako je bilo kada je jedan peva\u010d otpevao pesmu \u201eRolingstonsa“. Mi smo mu se smejali, a on je doneo Preletu fla\u0161u viskija. Prele ga je ga\u0111ao tom fla\u0161om, pod obja\u0161njenjem da ne mo\u017ee \u201eStonse“ da peva neki d\u017eukac. Nema vi\u0161e beogradskih autoriteta: Tirketa, Preleta, Kapora. Tu je Puri\u0161a \u0110or\u0111evi\u0107, koji i u 88. godini ima jaja da ka\u017ee \u0161ta misli, a da ne uvredi Beograd – govori Popovi\u0107.<\/p>\n

Dok je \u017eiveo u Londonu, Peca Popovi\u0107 je stanovao u Sohou, jedinom kraju u koji italijanska mafija nije zalazila jer su ga oduvek dr\u017eali Portorikanci. Dejvid Bouvi je bio tu, kao i Ri\u010dard Brenson, koji je prodavao plo\u010de. Jedan prijatelj Pece Popovi\u0107a, Vin\u010da, na\u0161 \u010dovek, ubedio ga je da instrumentalna muzika mo\u017ee da se prodaje. Posle je Brenson napravio diskografsku ku\u0107u \u201eVird\u017ein“ i objavio album Majka Oldfilda.<\/p>\n

Te\u0161ko da i\u0161ta mo\u017ee da zameni Pecino se\u0107anje na koncert \u201ePink Flojda“, koji je gledao dok jo\u0161 niko nije znao za njih. Ili poslednja dva koncerta koje je odsvirao Hendriks. Poznanstvo sa velikim i nesre\u0107nim Sidom Baretom. Posle svega, treba imati sre\u0107e. I sanjati. Jer, najgore je kada se san ostvari, pa nema\u0161 vi\u0161e \u0161ta da sanja\u0161. A Popovi\u0107 je uvek sanjao ne\u0161to lepo, zanimljivo i va\u017eno.<\/p>\n

U borbi sa sopstvenim srcem dva puta je do\u017eiveo klini\u010dku smrt. Kako izgleda umreti?<\/p>\n

– Vrlo lep ose\u0107aj. Zaista. Ceo svet se pretvori u jednu belu ta\u010dku i sve postane ljubi\u010dasto. Povratak je gori, kada vas vrate u \u017eivot posle 11 minuta. Vi se vra\u0107ate u bol. \u0160alim se sa \u017eenom. Pre toga sam joj govorio: \u201eSve sam ti uradio, samo ti jo\u0161 nisam umro.“ A kad se i to desilo, rekao sam: \u201eE sad stvarno vi\u0161e nema prostora da te iznenadim“ – s osmehom veli Popovi\u0107.<\/p>\n

\n
<\/div>\n
\n

PORUKA MLADIMA – Rok je bitniji od sporta i politike<\/strong><\/p>\n

Putovao sam autostopom tih godina, bila je hipi-era. Se\u0107am se da je Dragi Jeli\u0107 iz \u201eJu grupe“ odbio da svira za \u201eTi-rekse“. Objasnio im je da ve\u0107 ima svoj posao, u Beogradu. Nije pogre\u0161io. Bojim se za mlade ljude. \u010cini mi se da rade bolje nego mi. Mo\u017eda i sviraju bolje od nas. Ali ne znaju da na\u0111u \u0161ta je dobro za njih. Nekada je bio va\u017ean rokenrol, a danas je to sport. I politika, smatra Petar Popovi\u0107. <\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\u017divot je lep. Veliko putovanje. Popovi\u0107 ka\u017ee da na kraju ostaju prijateljstva. I lepo je kada mu Megi Bel, legendarna \u0161kotska peva\u010dica, po\u0161alje \u010destitku za Bo\u017ei\u0107, a Dejvid Bouvi neku razglednicu. Kada mu se javi Sem Endrju, gitarista i peva\u010d benda \u201eBig brader end holding kompani“, da mu javi da \u0107e slede\u0107e nedelje biti u Beogradu. Ili \u0161to je Leonard Koen uvrstio Popovi\u0107ev tekst u knjigu sa najlep\u0161im tekstovima o Koenu.<\/p>\n

– Sve je to lepo. Ali je najlep\u0161e kada ostarite i kad imate koga da dr\u017eite za ruku. Da imate s kim kafu da pijete. Sve ostalo malo vredi. Da, jo\u0161 ne\u0161to va\u017eno: vredi da nekog \u010doveka iznenadite dobrotom.<\/p>\n

Stanko Stamenkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/p>\n<\/div>\n

\u00a0<\/p>\n<\/div>\n

\u00a0<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Shvatio sam: Najva\u017enije je da ima\u0161 s kim da popije\u0161 kafu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/976"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=976"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/976\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=976"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=976"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=976"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}