{"id":981,"date":"2012-06-10T05:51:53","date_gmt":"2012-06-10T03:51:53","guid":{"rendered":"http:\/\/37.251.99.59:5000\/?p=981"},"modified":"2012-06-10T05:51:53","modified_gmt":"2012-06-10T03:51:53","slug":"ojii-i-dalje-pobeuju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=981","title":{"rendered":"\u0160oji\u0107i i dalje pobe\u0111uju"},"content":{"rendered":"

\u00a0Radmila RADOSAVLJEVI\u0106<\/span> | 09. jun 2012. 21:05 <\/p>\n

<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

Sini\u0161a Pavi\u0107<\/p>\n<\/p><\/div>\n

<\/div>\n

<\/p>\n

Pisac i scenarista Sini\u0161a Pavi\u0107 o epohama i sistemima koje smo na\u010deli a nismo potro\u0161ili, surovom kapitalizmu u koji smo se vratili… Politi\u010dari stalno vre\u0111aju na\u0161 razum. Talenat, \u010destitost, po\u0161tenje nemaju nikakvu cenu .<\/strong><\/p>\n

KOD Domanovi\u0107a nije kriv samo slepi vo\u0111a koji je poveo narod, ve\u0107 i sa narodom koji ide za slepim vo\u0111om, a zna da on ni\u0161ta ne vidi, tako\u0111e ne\u0161to nije u redu. Danas je najlak\u0161e re\u0107i da su za sve politi\u010dari krivi, oni i jesu najodgovorniji, jer preuzimaju na sebe obavezu da slu\u017ee zemlji, dr\u017eavi, narodu, gra\u0111anima, ali i gra\u0111ani snose izvesnu odgovornost – ka\u017ee u razgovoru za \u201cNovosti\u201d Sini\u0161a Pavi\u0107, scenarist kultnih serijala i filmova, autor brojnih istorijskih drama, i jedan od pisaca koji su rentgentskom precizno\u0161\u0107u u\u0161li u na\u0161 mentalitet.<\/p>\n

\u0160ta su sve pokazali nedavni izbori?<\/strong><\/p>\n

– Ono \u0161to je misle\u0107eg \u010doveka moglo da odbije od svega \u0161to se zove izbori i politi\u010dari bilo je potcenjivanje inteligencije gra\u0111ana, nas kao u\u010desnika u tome. Izborna kampanja bila je marketing, reklamiranje, kao da treba da nam prodaju deterd\u017eent, ili grickalicu, pelene… Ponavljanje nekoliko istih re\u010denica od istih lica li\u010dilo je na popuste u trgovinama – ono 299, kada trgovci smanje cenu za dinar da bi ne\u0161to \u201cuvalili\u201d. Cilj takve neprekidne reklame jeste da u\u0111e u podsvest, i da \u010dovek kad u\u0111e u radnju kupi ba\u0161 tu robu. Tako nas tretiraju politi\u010dari, a to vre\u0111a.<\/p>\n

\u00a0Da li to zna\u010di da politi\u010dke snage, ovakve kakve su, kompromituju svakog misle\u0107eg \u010doveka?<\/strong><\/p>\n

– Nije stvar u tome da imate marketing, prelazite cenzus i ulazite u razne vlade i skup\u0161tine. Gra\u0111ani \u0107e videti da \u0107e i sada, u toj \u201cnovoj\u201d vladi, sve biti poznati ljudi. Kako god da se sastavi vlada, svi su ve\u0107 bili tu, sve ih znamo. Eto, dotle smo do\u0161li. Nave\u0161\u0107u i druga\u010diji primer – da smo, recimo, 1945. imali vi\u0161estrana\u010dki parlamentarni izbor dru\u0161tvena snaga koja je uzela vlast verovatno ne bi pro\u0161la cenzus. Ali, kad se ve\u0107 latila vlasti, ona je tu poru\u0161enu, jadnu zemlju i obnovila, o \u010demu se danas ne pri\u010da – isu\u0161ena su malari\u010dna polja, iskorenjen endemski sifilis u isto\u010dnoj Srbiji, ljudi su opismenjeni, uvedena je elektrika u sela, podignuta pruga od 200 kilometara za devet meseci, i to bez ma\u0161ina i dana\u0161nje tehnologije. Hajde danas podignite prugu za devet meseci, ili auto-put Beograd – Zagreb za dve i po godine. A to je bila 1949, i sam sam bio na radnoj akciji, zemlja je bila gladna, bez kapitala i ma\u0161ina…<\/p>\n

Ne mali broj ljudi pisao je na listi\u0107ima da glasa za \u0160oji\u0107a, Betmena, \u0106irka…<\/strong><\/p>\n

– Popunjavanje liste komentarima jeste vrsta kriti\u010dke svesti i inteligencije, koja od izbora pravi cini\u010dan i sarkasti\u010dan istup prema svemu \u0161to se doga\u0111a. Jer, pogledajte odziv za predsedni\u010dke izbore u Francuskoj, iza\u0161lo je skoro osamdeset odsto bira\u010da, \u0161to zna\u010di da ljudi tamo vide nekoga kao li\u010dnost koja bi mogla ne\u0161to bitno da promeni.<\/p>\n

\u00a0Kuda sada ide Srbija?<\/strong><\/p>\n

– Mnogo me pitate – ja sam samo pisac. Imali smo ljude koji su videli kraj istorije, ili predvi\u0111ali vek blagostanja, i sve se to uru\u0161ilo. Da ne govorimo o utopijama koje smo ovde kao eksperimente sprovodili.<\/p>\n

\u00a0Da li put Srbije danas uop\u0161te zavisi od nas?<\/strong><\/p>\n

– Mnogo je stranih uticaja i pritisaka koji odre\u0111uju na\u0161 smer kretanja, tako da predvideti odnos snaga na me\u0111unarodnoj sceni, i njihov pritisak koji \u0107e Srbija hteti ili morati da prihvati, vrlo je nezahvalno.<\/p>\n

\u00a0Koliko smo, zapravo,poplavljeni i koliko na\u0161a \u201cla\u0111a\u201d ima rupa?<\/strong><\/p>\n

– Finansijska rupa je glavna, sve druge bi mogle da se popune kada bi se na tome insistiralo. Primera radi – taj spoljni pritisak, pritisak EU za reforme, jeste pozitivan i usmeravaju\u0107i, jer ako neko ho\u0107e da se pribli\u017ei standardima EU treba da poslu\u0161a njen savet i da se prilagodi tom pritisku. Ali, pritisak Evrope nije najja\u010di u pravcu da se Srbija reformi\u0161e, da stvori jake institucije, to se ne postavlja kao bitan uslov. Bitan pritisak najpre je bio Hag, a sada je Kosovo. Samo na tome oni nas uslovljavaju toliko da to postaje \u201cbiti ili ne biti\u201d. Sve drugo je manje va\u017eno, zato i na\u0161e reforme idu ovako traljavo. Jer, na\u0161e najve\u0107e rupe su u nedostatku valjanih institucija – nemamo institucije koje su nezavisne, stabilne, koje imaju sposobnost kontrole nad izvr\u0161nim organima vlasti, koje signaliziraju korupciju, nepotizam i sve ono \u0161to truje ovo dru\u0161tvo.<\/p>\n

\u00a0Postoji li ovde neki demokratski kriti\u010dki korektiv?<\/strong><\/p>\n

– Na\u0161 narod navikao je da politiku vodi u kafani, da tamo ka\u017ee sve \u0161to ima. Demokratski korektiv u dru\u0161tvu nemamo, pored nezavisnih institucija nemamo ni jake, zvu\u010dne, glasne medije, nemamo ljude od integriteta i intelektualce kojima bi veliki broj ljudi verovao i po\u0161tovao njihovu re\u010d. A bez toga ne mo\u017eete imati demokratski korektiv.<\/p>\n

\u00a0Najve\u0107i problem Srbije u ovom trenutku, kako upozoravaju stru\u010dnjaci, jeste prazna dr\u017eavna kasa, mogu\u0107nost gr\u010dkog scenarija… Politi\u010dki lideri to gotovo i ne komentari\u0161u?<\/strong><\/p>\n

– Verovatno je njima najva\u017enije ko \u0107e s kim, gde, kako… Ostap Bender, \u010duveni lik iz romana \u201cZlatno tele\u201d Iljfa i Petrova, jo\u0161 pre \u0161ezdeset godina rekao da je najdublja rupa finansijska i da, koliko god da u nju propadnete, nikada niste do\u0161li do dna. Uvek mo\u017eete propadati jo\u0161 dublje. Mislim da na\u0161e propadanje u tu finansijsku rupu nije zaustavljeno, i ne\u0107e skoro biti. Od onih koji sada to treba da re\u0161avaju niko se ne izja\u0161njava zato \u0161to ne znaju \u0161ta je to u toj rupi i gde je, i za \u0161ta bi mogli da se uhvate da to propadanje stane.<\/p>\n

\u00a0Jesmo li zaista potro\u0161ili \u201csve epohe i sisteme\u201d?<\/strong><\/p>\n

– Nijedan sistem nismo potro\u0161ili – svaki smo na\u010deli, i vrlo brzo napu\u0161tali. Zbog ratova, revolucija, promenjenih okolnosti svetskih, evropskih… Mi smo imali i sistem kapitalisti\u010dki, i sistem takozvani socijalisti\u010dki, imali smo sistem \u010dak i ratnog komunizma, i sistem takozvanog administrativnog socijalizma posle rata, pa i sistem socijalizma s ljudskim likom – takozvani samoupravni. Ali, nijedan od tih sistema kod nas nije dugo trajao i nije se razvio. Prese\u010den je iz ovog ili onog razloga.<\/p>\n

\u00a0Koji sada sistem \u017eivimo?<\/strong><\/p>\n

– Ako bismo rekli da smo potro\u0161ili kapitalizam, to nikako ne bi moglo da se prihvati kao istina. Jedan moj mladi poznanik, diplomirani ekonomista, zaposlio se u novootvorenoj stranoj fabrici, kod stranog investitora koji je u izbornoj kampanji toliko reklamiran. Radi dvanaest sati dnevno, uklju\u010duju\u0107i i subotu, i zadovoljan je \u0161to uop\u0161te ima posao. Mi, dakle, od kapitalizma sada imamo radno vreme koje je postojalo u doba \u010carlsa Dikensa, u viktorijanskoj Engleskoj. Imamo od kapitalizma apsolutnu zavisnost radnika od poslodavca, odnos koji je katastrofalan, i ono \u0161to ne mo\u017ee u razvijenim kapitalisti\u010dkim zemljama ovde je mogu\u0107e. U fabriku o kojoj govorim \u010dak ne mo\u017ee da u\u0111e na\u0161a sanitarna isnpekcija, ni inspekcija rada. Mi, dakle, nismo potro\u0161ili kapitalizam, mi smo ga sada uveli u obliku koji je kod nas bio s po\u010detka dvadesetog veka, kad su i deca radila po deset sati. U onu najsuroviju, prvobitnu akumulaciju kapitala.<\/p>\n

A mo\u017eemo li da ka\u017eemo da smo potro\u0161ili na\u0161u socijalisti\u010dku utopiju?<\/strong><\/p>\n

– Ni to ne bismo mogli da ka\u017eemo, jer je ta utopija bar razvijala institucije. Kakve god da su bile, bile su ozbiljno postavljene, po\u010dev od vojske, diplomatije… U tom sistemu imali smo jednu od najboljih bezbednosnih situacija u Evropi, ljudi su mogli bezbedno da spavaju u parku, a plja\u010dka ili pronevera bila je tako redak doga\u0111aj da se o tome pisalo kao o senzaciji.<\/p>\n

\u00a0\u0160ta se, zapravo, danas doga\u0111a sa nama, za\u0161to \u0160oji\u0107i tako lako uspevaju?<\/strong><\/p>\n

– U \u201cBeloj la\u0111i\u201d postoji i profesor Had\u017eizdravkovi\u0107, koji u jednoj TV emisiji govori kako se \u0160oji\u0107i razmno\u017eavaju, ima fobiju od \u0160oji\u0107a, intelektualac je i ka\u017ee – oni su svuda. \u0160oji\u0107 \u0107e jednog dana dobiti i Ninovu nagradu, i nagradu za arhitekturu, ali \u0107e pre toga u\u0107i u \u017eiri koji dodeljuje te nagrade. Dakle, kako se oni razmno\u017eavaju? Opet dolazimo do pitanja naroda – U \u201cPorodi\u010dnom blagu\u201d postoji scena kad \u0160pic ka\u017ee \u0110o\u0161i, pokazu\u0107i mu ku\u0107u Paje Tro\u0161ka – nakrao se zlikovac! Ali, on to govori sa zavi\u0161\u0107u, \u010dak i sa izvesnim po\u0161tovanjem za \u010doveka koji ume da se \u201csnabde\u201d, da ukrade, da prevari, da izmanipuli\u0161e, da se \u201cugradi\u201d, ili \u0161ta je ve\u0107 postalo uobi\u010dajeno kod nas. I ta neverica da postoje po\u0161teni ljudi, neverica da se ne\u0161to mo\u017ee ste\u0107i po\u0161tenim radom, ve\u0107 je tradicionalno uverenje, op\u0161te mesto u narodu. To je i razlog kako svi ti, pa i taj \u0160oji\u0107, ovde prolaze cenzus – mnogo je onih kojima njegovo neznanje, lopovluci, manipulacije, prostakluk… ne smetaju, zato \u0161to i sami ne znaju, ne \u010ditaju, zato \u0161to bi i sami \u017eeleli da se domognu ne\u010dega na bilo koji na\u010din, i podvalom, i prevarom.<\/p>\n

\u00a0Da li \u0160oji\u0107i tako lakouspevaju i na Zapadu?<\/strong><\/p>\n

– Sumnjam da kod njih dr\u017eavu mo\u017ee da vodi neobrazovan, polupismen \u010dovek. Ali, isto tako, te\u0161ko vi\u0161e mo\u017ee da do\u0111e na vlast i \u010dovek ve\u0107eg duhovnog gabarita, \u010dvr\u0161\u0107ih moralnih principa i karaktera. I kad do\u0111u kod nas, sa tim titulama, visoki predstavnik ovoga, visoki predstavnik onoga, mislite da je ne\u0161to jako visoko, a nije. Vrlo je prizemno, pragmati\u010dno i vrlo \u010dinovni\u010dki, za veliku platu.<\/p>\n

\u00a0\u0160ta zna\u010di biti optimista u Srbiji?<\/strong><\/p>\n

– Zna\u010di poverovati u neko od predizbornih obe\u0107anja<\/em>. <\/p>\n

\u0160TA MI ULIVA NADU<\/strong> <\/em>AKO kao narod jo\u0161 nismo \u201cdiplomirali\u201d, ako smo \u201cotpisani\u201d kao ozbiljni ljudi, ako decenijama stalno \u010dekamo bolji \u017eivot, ako se sre\u0107nim ljudima ovde smatraju oni koji nekako pre\u017eivljavaju iz meseca u mesec, gde je \u0161ansa?
– Ne bih nikome savetovao ni\u0161ta osim onoga \u0161to mogu samom sebi da preporu\u010dim kao pona\u0161anje, a Vuk Karad\u017ei\u0107 ima tu misao: Ako svako uradi ono \u0161to mo\u017ee, narod ne\u0107e propasti. Ova zemlja puna je vrednih i talentovanih ljudi, to se za sada mahom iskazuje u sportu i u nekim delatnostima gde su ljudi mladi, dok jo\u0161 ne u\u0111u u sistem. Na\u0161i najbolji matemati\u010dari, najbolji pravnici idu na svetska takmi\u010denja, teniseri su najbolji na svetu, a ne znam koliko teniskih terena ima u Srbiji, imamo najbolje vaterpoliste, a nemamo more… Ali, sve \u0161to je kod nas stvoreno poslednjih decenija jeste indivudualni napor. Ovo dru\u0161tvo ne stimuli\u0161e talenat, \u010destitost i po\u0161tenje. Na ceni su manipulatori. Zato, ako negde vidim \u0161ansu i izlaz, to je da se ljudi okrenu sopstvenom poslu. Kao onaj moj poznanik koji je sre\u0107an, iako radi dvanaest sati dnevno, on mi uliva nadu. <\/em><\/p>\n

DNO DNA JO\u0160 NISMO DOTAKLI<\/strong>\u00a0 DA li smo do\u0161li do dna?
– Na\u0161a rupa nije samo finansijska, ona je moralna, i veoma je duboka, nema dno. Kad ka\u017eemo \u201covo je dno dna\u201d, zapravo, vidimo da dna nema. Jer, moralna rupa mo\u017ee da ide beskrajno duboko, a mi jo\u0161 nismo do\u0161li dotle da se ljudima sve to zgadi potpuno, do te mere da vi\u0161e ne pristaju da \u017eive u takvom dru\u0161tvu. Da li \u0107e do toga do\u0107i, ne znam. Sve \u0161to u ovoj zemlji postoji, \u0161to je za\u017eivelo, \u0161to je primljeno, \u0161to funkcioni\u0161e, na\u017ealost, radi protiv toga <\/em><\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0Radmila RADOSAVLJEVI\u0106 | 09. jun 2012. 21:05 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Sini\u0161a Pavi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/981"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=981"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/981\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=981"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=981"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=981"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}