{"id":9889,"date":"2016-02-07T17:01:55","date_gmt":"2016-02-07T16:01:55","guid":{"rendered":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=9889"},"modified":"2016-02-07T17:01:55","modified_gmt":"2016-02-07T16:01:55","slug":"utamnicen-zbog-srebrenice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/srcekrajine.org\/?p=9889","title":{"rendered":"Utamni\u010den zbog Srebrenice"},"content":{"rendered":"

Dragan Vuji\u010di\u0107<\/span> | 07. februar 2016.<\/p>\n

\"<\/a><\/div>\n

Aleksandar Dorin \/ Foto V. Danilov<\/p>\n

ALEKSANDAR Dorin, \u0161vajcarski publicista sa srpskim korenima, autor tri knjige o doga\u0111anjima oko Srebrenice 1995, koji je od 16. juna 2015. do po\u010detka novembra dr\u017ean u zatvoru u Bazelu, najzad je u Beogradu!<\/p>\n

<\/div>\n

Publicista je pu\u0161ten po\u0161to je Tu\u017eila\u0161tvu u Bazelu stiglo na hiljade pisama srpske dijaspore i po\u0161to se i Organizacija za za\u0161titu ljudskih prava iz ove zemlje, na \u010delu sa Helgom \u0160op, zainteresovala za njegov slu\u010daj. Najve\u0107i posao ipak je obavio advokat Edmund \u0160onenberger, koji je alarmirao advokatsku javnost Evrope, i advokat Stefan Suter, iz Bazela, koji ga i dalje zastupa.<\/p>\n

Dorina su pod okriljem no\u0107i uhapsili pripadnici \u0160vajcarske antiteroristi\u010dke jedinice. Bukvalno je odnet iz stana, po „Gvantanamo obrascu“, vezanih ruku, nogu i o\u010diju. Prvo je dva meseca dr\u017ean u samici, a potom je dva meseca proveo u grupnoj \u0107eliji. Onda je pu\u0161ten, kao da ni\u0161ta nije bilo. Optu\u017enice nema.<\/p>\n

Tu\u017eilac Tomas Homberger na prvom saslu\u0161anju mu je objasnio da je iza re\u0161etaka jer je „tajna“ kamera snimila da se kod njega u domu okupljaju ljudi koji u\u017eivaju marihuanu te se sumnji\u010di da je narko-trafikant. Me\u0111utim, tokom \u010detvoromese\u010dnog saslu\u0161anja zamenike tu\u017eioca jedino je interesovala Srebrenica, odnosno odakle i kako on zna Jugoslava Petru\u0161i\u0107a (u Srbiji poznatog po aferi „Pauk“ i bliskosti sa francuskim obave\u0161tajcima) i kakve mu je ovaj podatke dostavio vezano za ulogu Francuza u streljanju muslimana u okolini Srebrenice koje su izvr\u0161ili pripadnici 10. diverzantskog odreda VRS.<\/p>\n

Po izlasku iz pritvora zabranjeno mu je napu\u0161tanje \u0160vajcarske. On je, me\u0111utim, ipak do\u0161ao u Beograd. Na po\u010detku razgovara za „Novosti“ obja\u0161njava da nije „pobegao“, i da je i u januaru bio u Srbiji, te da mu niko ne pravi problem da putuje. Problem je, me\u0111utim, \u0161to je njegova ku\u0107a u Bazelu i dalje zape\u010da\u0107ena, radni kompjuter mu je u tu\u017eila\u0161tvu, a novac koji ima na ra\u010dunima je zaplenjen. \u017divi u domu u \u0160vajcarskoj koji su mu obezbedili izdava\u010di njegovih knjiga.<\/p>\n

Do poslednjeg rata na prostorima biv\u0161e SFRJ Aleksandar Dorin bio je „obi\u010dni“ d\u017eez muzi\u010dar u Bazelu, od roditelja poreklom iz BiH koji su u zemlju ispod Alpa do\u0161li 1966. Za doga\u0111anja u otad\u017ebini zainteresovao se posle suza majke koja je bila o\u010dajna kako mediji u \u0160vajcarskoj izve\u0161tavaju o ratu u Bosni. Prvu knjigu, „Nebesima krstari tu\u0111i Bog“, napisao je 1997. posle susreta sa oficirima iz Nema\u010dke i SAD koji su slu\u017ebovali u snagama Unprofora u Bosni i koji su mu objasnili da tamo nije bilo onako kako pi\u0161u novine u \u0160vajcarskoj.<\/p>\n

<\/div>\n
\n
\n

Zatvor 2015. je „zaglavio“ rade\u0107i na filmskom projektu o Srebrenici. Prethodno, stupio je u kontakt sa Jugoslavom Petru\u0161i\u0107em, koji mu je obe\u0107ao dokumenta i li\u010dno u\u010destvovanje u razre\u0161enju srebreni\u010dkih misterija.<\/p>\n

– Jugoslav mi je doneo dosta dokumenata za ovaj projekat i neko vreme smo se dru\u017eili dogovaraju\u0107i se da i on uzme u\u010de\u0161\u0107a u filmu – pri\u010da Dorin. – U isto vreme zapazio sam da me prate nepoznati ljudi, a onda je usledilo hap\u0161enje. Oko 15 specijalaca je provalilo u ku\u0107u te no\u0107i i iz tri moja stana izvelo je \u010detvoro stanara. Uzeli su i moj radni kompjuter sa svim dokumentima o srebreni\u010dkim doga\u0111ajima koje sam prikupljao godinama i skicu doga\u0111aja kako je inscenirana muslimanska diverzija na Tuzlanskoj kapiji 1995. kada je poginulo oko 150 Bo\u0161njaka, navodno od srpske mine.<\/p>\n

Dorin pri\u010da dalje da ga je javni tu\u017eilac na prvom saslu\u0161anju obavestio da je uhap\u0161en zbog sumnje da je narko-bos koji prodaje marihunu. Od toga se brzo odustalo, pa su ga zamenici tu\u017eioca, koji su preuzeli slu\u010daj, propitivali samo za doga\u0111aje oko Srebrenice. Interesovalo ih je sve o Petru\u0161i\u0107u – \u0161ta je pri\u010dao o Francuskoj obave\u0161tajnoj slu\u017ebi, o ulozi ove agenture u ratu u BiH…<\/p>\n

Dva meseca proveo je u samici dva sa dva. Tvrdi da se ose\u0107ao kao Jozef K. iz Kafkinog „Procesa“ ne znaju\u0107i \u0161ta uop\u0161te tra\u017ee od njega. I danas se tako ose\u0107a. U \u0160vajcarskoj se, po zakonu, zatvorenik najvi\u0161e 15 dana mo\u017ee dr\u017eati u ovakvim uslovima, ali za Dorina to nije va\u017eilo.<\/p>\n

Pu\u0161ten je posle velike „galame“ na evropskim internet-forumima, bez optu\u017enice, zakazanog su\u0111enja, samo sa merom da ne sme da napusti zemlju. Po\u0161to \u0160vajcarci ne podi\u017eu optu\u017enicu protiv njega, ka\u017ee, sprema se tu\u017eba protiv ove zemlje u \u017denevi zbog kr\u0161enja elementarnih ljudskih prava.<\/p>\n

\"\"<\/div>\n

– Nastavio sam da radim na svojim istra\u017eivanjima i ne pla\u0161im se za svoju sudbinu – uverava Dorin.<\/p>\n

Nastavi\u0107e da se bori za istinu o Srebrenici.<\/p>\n

\"\"<\/b><\/div>\n

<\/p>\n

SMRT PRIJATELjA<\/p>\n

<\/b>Dorin veli da je imao niz neprijatnosti od kada se bavi ispitivanjem ratnih doga\u0111aja u BiH.<\/p>\n

Najtira\u017eniji dnevnik u \u0160vajcarskoj objavio je 2003. njegovu sliku i ogroman tekst kao o srpskom nacionalisti koji negira genocid po\u010dinjen u BiH. Tekst je napisan kao poternica. Godine 2005. uhap\u0161en je u Bazelu i tokom hap\u0161enja policija ga je tako pretukla da je osam meseci le\u017eao u bolnici.<\/p>\n

Najve\u0107a tragedija desila se 2010. godine, kada mu je „iznenada“ preminuo prijatelj Zoran Jovanovi\u0107, koautor knjige „Srebrenica, kako je zaista bilo“. Dorin ka\u017ee da mu je Jovanovi\u0107 dan ranije javio da je upravo nabavio dokumenta o navodnim streljanjima 1995. u isto\u010dnoj Bosni.<\/p>\n

 <\/p>\n

SLU\u010cAJ BIO HIT NA INTERNETU<\/b><\/span><\/div>\n
– Dorin je bio zato\u010denik \u0161vajcarske dr\u017eave i ne bi bio pu\u0161ten da se nije digla velika gu\u017eva u tamo\u0161njim i evropskim advokatskim krugovima i da njegovo utamni\u010denje nije postalo hit na internetu. Iza\u0161ao je tek kada je ba\u0161 svima postalo apsurdno kako i za\u0161to je uhap\u0161en i kako se dr\u017eavni organi moje zemlje pona\u0161aju – ka\u017ee za „Novosti“ advokat Edmund \u0160onenberger (na slici). \u0160oneneberger navodi da je za slu\u010daj utamni\u010denog srpskog publiciste \u010duo od na\u0161e zemljakinje i da je, kada je oti\u0161ao u Bazel, zatra\u017eio od tu\u017eioca Hombergera da ga poseti. Ovaj je to glatko odbio pravdaju\u0107i se da Dorin ne \u017eeli posete, a potom je usledila prepiska koja se zavr\u0161ila tek po\u0161to se \u0160onenberger pozvao na stav 11 Povelje o ljudskim pravima EU.<\/span><\/div>\n
\n
\n

Potom je napisao knjige „Srebrenica, istorija salonskog rasizma“ 2007. godine i 2010. „Srebrenica, kako se zaista zbilo“, koje su prevedene na pet jezika.<\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\u00a0<\/span><\/div>\n<\/div>\n

\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragan Vuji\u010di\u0107 | 07. februar 2016. Aleksandar Dorin \/ Foto V. Danilov ALEKSANDAR Dorin, \u0161vajcarski publicista sa srpskim korenima, autor tri knjige o doga\u0111anjima oko Srebrenice 1995, koji je od 16. juna 2015. do po\u010detka novembra dr\u017ean u zatvoru u Bazelu, najzad je u Beogradu!<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9889"}],"collection":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9889"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9889\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9890,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9889\/revisions\/9890"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9889"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9889"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/srcekrajine.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9889"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}