Zmaga Jelinčiča, lidera Slovenske narodne stranke, pamtimo po oštrom protivljenju bombardovanju Srbije, kada je ovaj političar koga smatraju tvrdim nacionalistom u znak solidarnosti sa Srbima doputovao u Beograd.

I ovih dana boravi u Beogradu gde uskoro treba da izađe njegova knjiga o nastanku Jugoslavije u kojoj daje argumente za tezu da su tu državnu tvorevinu stvarale one članice koje su imale državnost među kojima nije Hrvatska. Knjiga kojoj se još ne zna naziv je zapravo magistarski rad Jeliniča koji je odbranio u Beogradu.

Koje su osnovne teze vaše knjige?

Hrvatska je bila ratni plen Srbije i Crne Gore koje su kao delovi sila Antante pobedile u Prvom svetskom ratu. Hrvati su se tada ponašali kao da imaju sopstevnu državnost, ali ih je regent Aleksandar na prijemu povodom proglašenja stavio tamo gde im je mesto.

Naime, potpredsednik Ante Pavelić, koji se zvao kao i predsednik NDH,  rekao je da se država Srba, Hrvata i Slovenaca ujedinjuje sa Kraljevinom Srbijom i  kraljevinom Crnom Gorom. Regent Aleksandar ga je odmah ispravio i rekao: ne, to nije istina. Ujedinjuju se zemlje države Slovenaca, Hrvata i Srba i Kraljevine Srbija i Crna Gora.

Jer, regent je tačno znao da su samo slovenačke zemlje imale sopstevenu državnost na osnovu carskog manifesta iz 1804. godine i kasnije na osnovu manifesta cara Karla od 16. oktobra 1918. godine. Iza svega, što je činjeno u korist Hrvatske, stajali su Vatikan i Nemci.

Vatikan se uvek plašio prodora pravoslavaca prema Evropi i stalno je pokušavao da gurne pravoslavce što niže. Oni su znali da ako Slovenija bude samostalna, onda će Hrvati izgubiti svoj identitet i preći će na pravoslavlje, jer se zna da Hrvati jesu Srbi koji su izdali svoju veru.

Toga su se plašili u Vatikanu i trebao im je jači bedem  prema Srbiji. Sada kada Jugoslavije više nema, sve treba da se vrati na trenutak pre nastanka zajedničke  jugoslovenske države.

Malo posle kraja Prvog svetskog rata Karlo je napravio manifest  koji je dozvolio zemljama austrijskog dela austrougarske monarhije da same osnuju svoje države i upravo tako su Nemci stvorili Dojčosterajh. To je danas republika Austrija, temelji ove države su ovom manifestu.

Mi Slovenci nismo to uradili, pritisak Vatikana je bio prejak i tu smo pogrešili. Danas kada se treba vratiti u ono vreme, Slovenija mora da ima mogućnost da se formira u drugom obliku uz kompletnu Istru i tri kvarnerska otoka Krk, Cres i Lošinj, a na severu u Pomurju oblik teritorije vreti u vreme kada je i Čakovec bio slovenački.

Taj deo su nam oduzeli kasnije, kada su osnovali banovine 1929. godine. Za Hrvate se zna da im je bio potreban dogovor sa Srbijom  koja je bila pobednik Prvog Svetskog rata.

Dalmacija je imala sopstvenu državnost jer nije bila deo Mađarske, slično je bila i BiH koja je bila forma za sebe, imala je upravu i u Budimpešti i Beču. Hrvatska kao država nikad nije postojala, Ono što su oni zvali Kraljevina  Hrvatska, Kraljevina Slavonija i Kraljevina Dalmacija, to su gluposti.

Dalmacija nije bila jer nije bila unutar Mađarskog odnosno Ugarskog dela monarhje, a što se tiče Kraljevine Slavonije i Kraljevine Hrvatske, to su samo epitafi koji nemaju težinu.

Hrvati često falsifikuju svoju istoriju isto tako kao što su falsifikovalli takozvanu listu pakta konventa iz 1102. godine. To se danas na Zapadu zna i svi zapadni istoričari znaju da je to falsifitakat iz 15. veka, ali hrvatski istoričari ne žele da se to zna.

To je problematika kojom se ova knjiga bavi. Njeni zaključci su da i srpska i slovenska politika treba da uzmu u obzir međunarodne pravne fakte prema kojima može da se postigne novi dogovor gde bi se Srbija slobodno mogla da se vrati u svoj okvir Baranju.

Dolazimo i do pitanja Rijeke koja je bila Mađarska koju su Mađari izgubili, takođe tu je i pitanje Zadra koji je bio italijanski jer su Italijani otkupili zemlju. To će Italijani tražiti.

Izvor: Vestinet.rs