MANJAK prehrambenih proizvoda u Srbiji je moguć, upozoravaju stručnjaci, ne samo zbog izuzetne suše koja je ove godine pogodila veći deo planete, pa i naš region, već i zbog bržeg reagovanja komšija na aktuelnu situaciju.

Države u regionu pripremaju mere kojim će sprečiti da njihovi proizvođači izvoze prehrambenu robu i domaće tržište dovedu u situaciju da se suoči sa nestašicama. Tako, recimo, Hrvatska ovih dana uvodi izvozne carine na kukuruz, pšenicu i šećernu repu. U isto vreme, Vlada Hrvatske priprema izmene zakona kojima će predvideti smanjenje uvoznih carina na sve poljoprivredne i prehrambene proizvode.

– U Vladi Srbije još nije bilo razgovora na ovu temu – tvrdi izvor “Novosti” iz Nemanjine 11. – Aktuelna je samo odluka o interventnoj kupovini kukuruza za potrebe robnih rezervi, a razgovarano je i o mogućnosti da, ukoliko se Vlada odluči da zabrani izvoz žitarica, pre svega pšenice, dođe do smanjenja carinskih stopa na uvoz brašna.

O nameri hrvatskih kolega da zaštite svoje tržište prehrambenih proizvoda u Nemanjinoj nije, kako nam je rečeno, razgovarano.

Kako “Novosti” saznaju, u Vladi su sve bliže ideji da se privremeno zabrani izvoz pšenice, ali su jaki proizvođački i izvozni lobiji protiv ovakve odluke. Uz to, srpsko zakonodavstvo ne predviđa deo mera koje planiraju Hrvati. Tako, recimo, u Srbiji nije moguće a da se ne menjaju postojeći zakoni, uvesti izvozne carine.

– Srpski poljoprivredni i deo prehrambenih proizvoda su, kroz CEFTA sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, zaštićeni od konkurencije iz EU i zemalja regiona visokim carinama na uvoz te robe. Taj model je napravljen za situacije koje nisu vanredne, odnosno računalo se da ćemo imati dovoljno robe i za sebe i za izvoz. Zato smo, u pregovorima, davno dobili da naš izvoz na ova tržišta bude što povoljniji, pa je sada uglavnom bez carina – podseća izvor “Novosti”. – Jesu za neku od robe predviđene određene kvote, odnosno izvoz je ograničen, recimo za šećernu repu, meso, vino… Srbija, ni do sada, ove kvote uglavnom nije trošila.

CEFTA sporazum predviđa uglavnom bescarinski promet robe između zemalja potpisnica. Postoje, međutim, slučajevi koji omogućavaju da određena država spreči izvoz svoje robe ili uvoz proizvoda.

– Za ovakve situacije neophodno je pregovarati sa svim članicama CEFTA, ali i sa Briselom – kažu u Vladi Srbije, ali i, nezvanično, podsećaju na poslednji od slučajeva kada je BiH zabranila uvoz određene robe iz Srbije i Hrvatske. Mehanizam CEFTA sporazuma nije, očito, bio dovoljno dobar, pa je ovakva odluka zvaničnika BiH ostala na snazi i bez sankcija.

ŽELE POVLASTICE

TOKOM ovog meseca predstavnike Vlade Srbije očekuju pregovori sa Hrvatima oko eventualnih olakšica koje Zagreb traži od država regiona od momenta kada uđe u Evropsku uniju. Naime, prema važećim sporazumima, za državu koja uđe u Evropsku uniju prestaju da važe svi dotadašnji ugovori o slobodnoj trgovini.

– Oni žele da zadrže deo povlastica koje imaju sada u okviru CEFTA sporazuma – ukazuju u Vladi Srbije. – Evropska komisija je preporučila da Zagreb, i pored ulaska u EU, dobije te povlastice. One svakako neće biti značajne, ali će bar malo smanjiti efekat skuplje proizvodnje sa kojom će se, neminovno, suočiti Hrvatska ulaskom u EU.