09. Septembar. 2012 –

Izvor : Tanjug

Parastos je organizovalo Udruženje porodica nestalih i poginulih „Suza“.   To uduženje, kako se podseća u saopštenju, već 15 godina organizuje parastos stradalima u selima Divoselo, Čitluk i Počitelj.

Kako je ranije saopštio Dokumentaciono-informacioni centar Veritas, 9. septembra 1993. hrvatska vojska je iznenada izvršila agresiju na ta srpska sela u Medačkom džepu, južno i jugoistočno od Gospića, koja su već 18 meseci bila pod zaštitom UN. Stradalo je 88 Srba – 46 vojnika, šest milicionera i 36 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina, a među žrtvama je i 17 žena.

Hrvatska je po završenoj akciji predala srpskoj strani 52 tela, a ranjenika u ovoj akciji uopšte nije bilo. Pripadnici UNPROFOR-a su izvukli još 18 tela od kojih je većina bila izmasakrirana ili zapaljena, dva tala su izvukli pripadnici SVK, a jedno telo je pronađeno u aprilu 1994. U maju 2000. istražioci Haškog tribunala pronalaze nove dokaze o ovom zločinu – 11 tela skrivenih u septičkoj jami u nekada srpskom delu Gospića, od kojih je samo šest identifikovano DNK-a metodom.

Od 84 pronađena posmrtna ostatka osam je ostalo neidentifikovano, dok se još traga za četvoricom. Od jula 2001. do aprila 2004. godine Tužilaštvo Haškog tribunala za zločine u akciji Medački džep podiglo je optužnice protiv generala hrvatske vojske Rahima Ademija, Janka Bobetka i Mirka Norca, dok je istraga protiv četvrtog generala Petra Stipetića obustavljena pošto je, prema rečima glavnog tužioca, uspeo da dokaže „paralelnu liniju komandovanja“.

Bobetku zbog bolesti optužnica nije ni uručena, a od izručenja Hagu spasila ga je smrt u aprilu 2003. Predmet Ademi/Norac Haški tribunal je u septembru 2005. prebacio u nadležnost hrvatskog pravosuđa. Domaća optužnica ih je teretila za ubistvo 28 civila i pet vojnika i uništavanje 300 različitih objekata, kompletno ubijanje stoke i trovanje bunara.

Županijski sud u Zagrebu je Ademija oslobodio svih optužbi, a Norca, komadanta operacije „Džep ’93“, proglasio krivim za nesprečavanje, a time i za podržavanje i ohrabrivanje ubistava civila, pljačkanje imovine i ubijanje i mučenje ratnih zarobljenika.

Norac je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od sedam godina koju mu je Vrhovni sud 19. novembra 2009. smanjio na šest godina. Odlukom Vanraspravnog veća Županijskog suda u Rijeci 14. jula 2010. objedinjene su mu kazne za ratne zločine nad Srbima u Gospiću za koje je u jesen 1991. osuđen na 12 godina zatvora i Medačkom džepu na jedinstvenu kaznu od 15 godina zatvora.

Čim su se nakon dve trećine izdržane kazne stekli formalnopravni uslovi, Komisija za uslovni otpust Ministarstva pravosuđa, uprkos protivljenja tužilaštva i nekoliko hrvatskih NVO, odobrila mu je uslovno puštanje na slobodu, na kojoj se nalazi od 25. novembra prošle godine.