zbog kršenja opšte priznatih medjunarodnih normi u oblasti ljudskih prava i ignorisanja činjenica zastrašivanja svedoka.
Na žalost, tempo rada Haškog tribunala nije baš impresivan. U periodu za koji je podnet izveštaj doneto je samo jedno rešenje, i to o procesu koji se završio još u avgustu 2008. U dosjeu Tribunala su, kao i pre, 4 slučaja vezana za 6 optuženih rasprava o kojima nije ni počela.

Niz optuženih u vezi sa ovim slučajevima su na raspolaganju Tribunala od juna 2003. Šest godina iza rešetaka, a rasprava još nije počela! – izjavio je ruski diplomata.
Vitalij Čurkin je govorio o rukovodiocu Službe držane bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i komandantu jedinice za specijalne operacije ove službe Franku Simatoviću koji se nalaze u istražnom zatvoru od početka juna 2003. Ruski ambasador je ovu situaciju okrakterisao kao nedopustivu jer se krše civilizovani standardi pravosudja i opšte priznate norme u oblasti ljudskih prava.
Podsećao da su, prema rezolucijama br. 1503 i 1534 tribunali morali da završe razmatranje svih slučajeva u prvoj instanci do kraja 2008., ali zbog nesposobnosti Haga da ispuni ove obaveze u predvidjenom roku, mandat sudija za slučajeve u prvoj instanci bio je produžen do kraja o. g. Sada rukovodstvo Tribunala tvrdi da neće moći da razmotri sve slučajeve i u ovom roku. Na sinoćnoj sednici SB njegov predsednik Patrik Robinson je najavio neophodnost prolongiranja mandata sudija prve instance i apelacionih sudija. Tribunal smatra da njihov rada treba da se produži do 2012. odnosno 2013. godine.
Našu budnost ne mogu a da ne izazivaju navedeni od strane predsednika Haškog tribunala eventualni datumi završetka rasprava u prvoj instanci i apelacionih postupaka sve do sredine 2013. godine – rekao je Čurkin sa tim u vezi.
On je kritikovao takodje praksu prekida sudskih postupaka do razrešenja slučajeva nepoštovanju suda. Tribunal je manifestovao povećanu principijelnost u pitanju bezbednosti svedoka u slučaju Vojislava Šešelja u vezi sa objavljivanjem njegove knjige, dok je u slučaju bivšeg premijera Kosova Ramuša Harainaja, kada se radilo o fizičkoj likvidaciji jednih i otvorenom zastrašivanju drugih svedoka, Tribunal je, faktički, zatvarao oči pred ovim problemima – objasnio je ruski ambasador.
Podsećamo da je Haradinaj bio optužen za desetine zločina protiv čovečnosti i povredu zakona i obijača vodjenja rata, uključujući ubistva civilnih stanovnika, silovanje, mučenja i proterivanja sa mesta stalnog boravka. On je proglašen nevinim za svih 37 tačaka optužnice u aprilu 2008. iako je sudija Tribunala koji je predsedavao procesom priznao da je na svedoke optužbe vršen pritisak od strane optuženog. Trbinal ga je nekoliko puta puštao pod različitim izgovorima i dozvoljavao da posećuje Kosovo. Po mišljenju, predstavnika Srbije, to je omogućavalo Haradinaju i njegovim saučesnicima da prete onima koji su bili spremni da daju iskaze protiv njega.
Prema podacima istrage srpskih vlasti, albanski ekstremisti su pod rukovodstvom Haradinaja ubili preko 300 i oteli oko 400 stanovnika Kosmeta, uglavnom pripadnika srpske i ciganske narodnosti. Posle NATO-agresije na Jugoslaviju Haradinaj je j aktivno saradjivao sa Alijansom i stao na čelo Korpusa za zaštitu Kosova, privremene vojne formacije stvorene uz podršku Severnoatlantskog bloka. Ruski diplomata je ponovo pozvao Tribunal da se rukovodi rokovima koje je odredio SB UN i da učini sve što je u njegovoj moći da se čitav osnovni rad završi do kraja 2010. godine ukazavši da se odsutnost nekih optuženih u Hagu ne može smatrati pravdanjem neograničenog prolongiranja delatnosti ovih organa. Poslednje se odnosi na generala Ratka Mladića i bivših lidera krajinskih Srba Gorana Hadžića za kojima su raspisane poternice.
Na kraju nekoliko statističkih podataka. Za vreme postojanja Haškog tribunala, a on je osnovan u maju 1993., sprovedena su 142 sudska procesa, od kojih većina, 92, protiv Srba. Osim toga, 33 procesa sprovedena su protiv Hrvata, 8 protiv kosovskih Albanaca, 7 protiv bosanskih muslimana i 2 protiv Makedonaca.