BEOGRAD, 07.06.2009.

PRESS

Grob Draže Mihailovića očigledno se krio kako javnost ne bi saznala za još gore zločine posleratnih komunističkih vlasti širom zemlje

s

Za svega nekoliko meseci, od oktobra 1944. do maja 1945. godine, posleratne vlasti u Srbiji su likvidirale najmanje 80.000 ljudi. Većini je presuđeno bez suda i suđenja, bez dokaza i uverljivih svedoka, pa su se pred streljačkim strojem našli i ratni zločinci i nevina deca! I dok EU traži da se ovaj period naše istorije potpuno rasvetli, država kao da za to i ne haje!

Na to, uostalom, upućuju i izjave svedoka koji ovih dana svedoče pred Državnom komisijom za rasvetljavanje činjenica o pogubljenju Draže Mihailovića. Osim tvrdnje da je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini likvidiran i sahranjen u Lisičjem potoku, ponovo je „vaskrsla“ davna sumnja da su na istom mestu, pored njega, streljane i pokopane stotine drugih. Prema rečima istoričara Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, na teritoriji bivše Jugoslavije, od septembra 1944. pa sve do polovine 1945. godine, stradalo je od 180 do 200 hiljada ljudi, od čega samo u Srbiji oko 80.000.

– Teško je navesti tačan broj pogubljenih i lokacija na kojima su zakopavani, ali vodimo se jasnom računicom – skoro da nema mesta u Srbiji u kojem nije bilo egzekucija. U selima su streljane grupe od pet do 40 ljudi. Samo je u Vrčinu, recimo, odjednom streljano 40 osoba. U palankama i varošicama ubijano je od nekoliko desetina do stotinu ljudi, a najteže je utvrditi obim egzekucija u većim gradovima. Tamo se broj likvidiranih kreće od 300 do 400, pa čak i do hiljadu ljudi i više! – govori Cvetković.

Ubijali redom

Cvetković tvrdi da je na području uže Srbije ubijeno tridesetak hiljada ljudi, dok su u Vojvodini u posleratnom periodu najviše stradali Nemci (oko 40.000) i Mađari (oko 6.000). Cvetković podseća i na to da je na Zelengori, u maju 1945. godine, pobijeno oko 9.000 četnika, i da je najmanje još desetak hiljada Srba stradalo tokom povlačenja u Sloveniji.

– Teško je sada stradale razvrstavati po nekom određenom kriterijumu, a to je, po svemu sudeći, i bila namera počinioca. Sa prljavom vodom je izbacivana i čista, pa su se s dokazanim zločincima streljale i potpuno nevine osobe, uz obrazloženje da su „svi isti“ – objašnjava on.

Publicista Miloslav Samardžić, koji se decenijama bavi istraživanjem komunističkih zločina, smatra da su tokom prve posleratne godine nove vlasti u Srbiji streljale „više od 100.000 ljudi“. Najveći problem za istraživanje ovih zločina je, prema njegovim rečima, nedostatak sredstava. „Pogledi“ su svojevremeno osnovali tim od desetak istraživača, ali njihov „Elaborat o istraživanju zločina komunista“ nikada nije naišao na podršku i odobravanje državnih organa i nadležnih ustanova.

Tajnu krije VBA

I Srđan Cvetković, autor više istorijskih priloga i knjiga na ovu temu, ističe da nedostupnost pojedinih fondova znatno otežava utvrđivanje istine o događajima s kraja 1944. i prve polovine 1945. godine. On kaže da ima dosta saradnika u sporednim fondovima, da se dosta radi na terenu, ali da je na najveću opstrukciju naišao u Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA).

– Dugo traje prepiska između našeg instituta i VBA, ali do traženih informacija nismo uspeli da dođemo. Obično se pravdaju da su svi dokumenti dostupni, ali da su „na sređivanju“. Činjenica je, međutim, da će jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju biti i potpuno rasvetljavanje ovog perioda naše istorije. Slovenci su se, na primer, ovoj temi temeljno posvetili, a kod nas još nisu ni otvorena dosijea, rehabilitacija se radi veoma traljavo, restitucija nije ni započeta… – objašnjava Cvetković.

On kaže da postoje najmanje tri razloga zbog koji su zločini komunista i dalje tabu tema za državne organe.

– Prvi je ideološki, jer istraživanja koče potomci onih koji su vršili takve zločine, ali su prisutna i shvatanja da bi takva otkrića kompromitovala Narodno-oslobodilačku borbu i antifašizam u Srbiji. Drugi razlog je finansijski, jer se pretpostavlja da bi to puno koštalo, a treći je krajnje jednostavan: potpuna nezainteresovanost nadležnih – tvrdi Srđan Cvetković.

Draža Mihailović

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:“Table Normal“; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:““; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:“Times New Roman“;} Mošti na sto metara od Tita… Draža u Lisičijem potoku

Veliko otkriće Komisije: PRONAĐENA ARHIVA O UBISTVU DRAŽE

BEOGRAD – U jednom arhivu van teritorije Beograda pronađeni su dokumenti koji će iz korena promeniti dosadašnja saznanja o događajima s kraja 1944. i prve polovine 1945. godine i masovnim streljanjima koje su vršili predstavnici nove komunističke vlasti, saznaje Press nedelje u izvorima bliskim Državnoj komisiji za rasvetljavanje činjenica o pogubljenju Draže Mihailovića.

Prema tim navodima, u pronađenoj arhivi nalaze se zapisnik i fotografije sa egzekucije generala Mihailovića, ali i brojni podaci o streljanjima, učesnicima i naredbodavcima zločina počinjenih prvih dana od dolaska komunista na vlast.

– U pitanju je mala arhiva koja je decenijama bila zatvorena i niko joj nije imao pristup. Pretpostavlja se da su je napravili neki ozbiljni i odgovorni ljudi koji su želeli da se jednog dana ipak otkrije istina o svim zločinima. Biće to veliko iznenađenje za sve, ali je važno da se ta dokumenta sačuvaju, jer ima onih koji bi želeli da ih se dokopaju pre nego što budu obelodanjeni. Mnogi su postali nervozni kad se osetilo da je neko na tragu toj arhivi. O svemu će se više znati narednih dana, ali verujte da će ovi podaci odjeknuti kao bomba – priča naš izvor.

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde i član Komisije, potvrđuje za naš list da je arhiva pronađena i da se u njoj nalaze „širi podaci“, ne samo oni o smrti Draže Mihailovića. On je uveren da ne postoji opasnost da podaci budu „očerupani“ i ističe da bi oni već sutra trebalo da budu dostupni Komisiji.

– U tim dokumentima se, između ostalog, nalaze i fotografije sa streljanja Draže Mihailovića, kompletna dokumentacija i zapisnik o izvršenju smrtne kazne. Ovo su potpuno novi podaci, jer arhiva nije otvarana od 1946. godine. Fotografije su napravljene kako bi se državnom vrhu dokazalo da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna. Arhiva se nalazi van Beograda, ali još ne želimo da kažemo gde tačno- ističe Homen.

S. DEDEIĆ – V. ARSIĆ