Etničko čišćenje pred očima međunarodnih snaga dogodilo se na Kosmetu prvi put u istoriji mirovnih misija Ujedinjenih nacija. Pod protektoratom UN Šiptari uništili i zapalili 17.000, a zauzeli 28.000 kuća i stanova. Srušeno i zapaljeno 155 srpskih crkava i manastira, a na više od 250 srpskih grobalja uništeno 6.750 spomenika

K. MITROVICA – Danas se navršilo tačno 10 godina ili 3.652 dana od dolaska međunarodne vojne i civilne misije na Kosovo i Metohiju. Istog trenutka pred očima 44.000 vojnika Kfora iz 39 zemalja, 10.000 UN policajaca iz 53 zemlje i više od 10.000 UN administrativaca počeo je masovni egzodus Srba i drugih nealbanaca.

Svi Kforovi generali

Do sada je Kosovom i Metohijom prodefilovalo osam šefova Unmika i 13 komandanata Kfora. Šefovi Unmika su bili: Bernar Kušner, Hans Hekerup, Mihail Štajner, Hari Holkeri, Soren Jesen Petersen, Joakim Riker i sadašnji Lamberto Zanijer.
Komandanti Kfora su bili: Majkl Džekson, Klaus Rajkard, Huan Ortunjo, Karlo Kabiđozo, Torsten Skijaker, Marsel Valenten, Fabio Mini, Iv de Kermabon (sadašnji šef Euleksa), Đuzepe Valoto, Ronald Kater, Gzavije Bo de Marnjak i sadašnji Đuzepe Emilio Gaj.

Proterani

U istoriji Srba ovo je bila ko zna koja po redu velika seoba sa ovih prostora, a u istoriji Ujedinjenih nacija to je prvo etničko čišćenje koje se odigralo pred očima mirovnjaka koji nisu preduzeli ništa da to spreče.
Iza proterivanja više od 300.000 Srba ostalo je ono što je i danas slika kosovskog društva – otvoreni zatvori bez rešetaka takozvane enklave u kojima žive preostali Srbi uglavnom u potpunom okruženju Šiptara i bez elementarnih ljudskih prava.
Da Srbi i drugi nealabnci ni danas nemaju elementarna ljudska prava svedoči i majski izveštaj međunarodne organizacije Amnesti internacional, a i zvanični UNHCR tvrdi da preostali Srbi na Kosmetu žive u ponižavajućim uslovima. Od 30 opština na Kosovu samo u dve – Zvečanu i Leposaviću na krajnjem severu Kosmeta, nije bilo etnički očišćenih srpskih mesta. U pojedinim opštinama ni u jednom selu nije ostao gotovo nijedan Srbin: Glogovac, Mališevo, Kačanik, Klina, Suva Reka, Đakovica… dok je većina gradova potpuno etnički očišćena.
Danas je na Kosmetu ostalo još oko 125.000 Srba koji žive na 22 odsto teritorije Kosmeta od 10.880 kvadratnih kilometara. U desetogodišnjem periodu protektorata UN Šiptari su u južnoj srpskoj pokrajini uništili i zapalili 17.000 srpskih kuća dok su 28.000 srpskih kuća i stanova zauzeli (HABITAT). U ovom periodu Albanci su srušili i zapalili 155 srpskih crkava i manastira, a na više od 250 srpskih grobalja uništili su 6.750 spomenika.
Na teritoriji Srbije živi 206.000 raseljenih sa Kosmeta, u Crnoj Gori ih je 16.000 dok na severu Kosova živi više od 15.000 raseljenih iz svih delova pokrajine. U desetogodišnjem periodu na Kosovo se vratilo tek nešto više od 2.300 proteranih Srba u 48 mesta, uglavnom u Metohiji.

Mnogo sirotinje

Procene Kfora i Unmika govore da danas na Kosmetu živi između 1,8 i 2,4 miliona stanovnika a u procenama se govori iz razloga što Šiptari na popis stanovništva nisu izlazili još od 1981. godine.
Prema izveštaju UNDP iz oktobra 2008. godine, 53 odsto kosovskog stanovništva danas je siromašno, a 13 odsto je ekstremno siromašno jer preživljava sa tek 82 evrocenta dnevno. Međunarodna zajednica je do sada na Kosovu i Metohiji uložila 23 milijarde dolara no ni to nije pomoglo da se smanje ekstremno siromaštvo i nezaposlenost koja sada iznosi 72 odsto. Nezaposlenost Srba u takozvanim enklavama je 93 odsto i to kada se uzme u obzir zaposlenost u prosveti, zdravstvu, lokalnoj samoupravi i drugim ustanovama koje finansira Beograd. Da nije toga Srbi bi imali apsolutnu nezaposlenost.
Kosmet danas 95 odsto svih roba uvozi i za to godišnje izdvaja oko dve milijarde dolara. Zabeleženo je, čime se samozvana vlada u Prištini ponosi, da Kosovo za sada jedino izvozi kornišone i cement. Zbog ekstremne distribucije droge u Evropu i čitav svet, Kosovo se sve češće naziva „Unmikstanom“.