О томе пише амерички лист Ју Ес Еј тудеј, позивајући се на реферат управе Конгреса о обрачунском извештају владе. Коментар Виктора Јеникејева.
Ниска ефикасност могуће америчке ПРО у Европи одавно је већ постала легенда. То су потврдиле и многобројне пробе компоненти таквог система протеклих година.

У документу на који се позива лист, констатује се да у пет од 13 случајева ракете пресретачи нису могле да погоде циљ и одреде лажне бојеве главе. Шеф друштвене организације Савез забринутих научника САД Дејвид Рајт сматра у вези са тим да Иран или Северна Кореја лако могу да преваре америчку ПРО уз помоћ једноставних и допро познатих узвратних мера. Међутим чак је и ЦИА признала да Иран тренутно нема ни нуклеарно наоружање, ни средства за његово лансирање. А управо неопходношћу заштите од режима у Техерану Вашингтон је објаснио своје планове размештања десет противракета у Пољској и радара у Чешкој.
Проблем је ипак много дубљи и озбиљнији. Ради се о томе да би реализација планова претходне администрације Џорџа Буша могла да наруши војно-стратешки баланс између Русије и САД, да провоцира нову рунду трке у наоружавању. То би неизбежно довело до заоштравања и дестабилизације међународне ситуације у Европи и свету.
Зато се Москва упорно и доследно залагала и залаже против њих. При томе руско руководство је предложило САД и земљама Старог Света да прво заједно проуче постојање реалних, а не измишљених опасности, а затим да предузму консолидоване узвратне мере. На снази остаје и предлог Кремља о заједничком коришћењу радиолокационе станице на југу Русије и изнајмљене у Азарбејџану.
Председник САД Барак Обама је заузео опрезни став у погледу ПРО и више пута је говорио о спремности да се консултује са Русијом о том проблему и узме у обзир њену забринутост. Исте препоруке Белој кући дала је ових дана Независна комисија за проучавање односа са Русијом. Ове измене у ставу нове америчке администрације биле су дочекане у Москви са опрезним оптимизмом. Позитивни сигнали које размењују Русија и САД, између осталог о проблему ПРО, дозвољавају да се надамо реалнијем, конструктивнијем дијалогу међу њима. Састанак председника Медведева и Обаме у Лондону почетком априла може да означи његов старт.