Бањалука – Свештеници Епархије бањалучке данас су у храму Свете Тројице у Бањалуци служили парастос невино страдалим Србима из Републике Српске Крајине у хрватској војно-полицијској акцији “Олуја” 1995. године.

Директор Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је новинарима прије парастоса да ЕУ неће учинити ништа да обезбиједи правду за готово 2.000 страдалих и више од 200.000 протјераних Срба из Републике Српске Крајине.

Он је нагласио да ЕУ није учинила ништа ни док се са Хрватском разговарало о 35 поглавља које је требало затворити прије потписивање приступног споразума, а камоли сада када је Хрватска пуноправна чланица, која менторе има у Њемачкој и Ватикану.

– Правду може донијети ревизија пресуде хрватским генералима за „Олују“ и очекујемо да ће хашку тужилаштво поднијети захтјев суду за покретање ревизије, истакао је Штрбац.

Он је додао да у прилог томе иду и оштре критике на селективну правду овог суда, које су изречене на тематској конференцији у Генералној скупштини УН, као и нове чињенице у случају “Олуја”, а то су ексхумације посмтртних остатака страдалих Срба на гробљима у Задру и Шибенику.

Штрбац је подсјетио да је, према свим доступним подацима, у “Олуји” убијено и нестало 1.838 лица, од чега 64 одсто цивила. Поређења ради, проценат цивила у укупном броју жртава и на хрватској и на српској страни од 1991. до 1995. године је 37 до 38 одсто.

– То говори каква је била „Олуја“ и шта Хрватска слави као најблиставију акцију у својој историји. Од укупног броја страдалих, 29 одсто су жене. Међу цивилима је половина старија од 60 година, а међу женама су двије трећине старије од 60 година, прецизирао је Штрбац.

Он је додао да су страдали углавном људи који су остали у Хрватској, нису могли или нису хтјели да напусте своја огњишта.

Према његовим ријечима, у Хрватској је тренутно око 300 регистрованих гробних мјеста у које су закопани Срби страдали у “Олуји”, а надлежни органи их не ексхумирају.

– Имамо и 400 ексхумираних, а неидентификованих посмртних остатака Срба из „Олује“. За све њих се зна, али Хрватска нема интерес да тај посао приведе крају, напоменуо је Штрбац.

У оквиру обиљежавања 18 година од прогона Срба у акцији “Олуја”, након парастоса, на бањалучком гробљу “Свети Пантелија” положени су вијенци на спомен-плочу погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата.

Вијенце су положили изасланик предсједника Републике Српске Душан Четковић, савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Српске генерал Милан Торбица у име Владе Српске, делегације борачких организација, породица погинулих, “Веритаса”, Удружења несталих из Републике Српске Крајине “Суза”.

Уприличен је и помен у организацији кола Српских сестара.

У Београду служен парастос страдалим Србима

У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима страдалим у акцији хрватске војске и полиције “Олуја” 1995. године.

Парастос је служио Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије са свештенством, а присуствовали су први потпредсједник Владе Србије Александар Вучић, предсједник Скупштине Србије Небојша Стефановић, начелник генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, представници избјегличких удружења, чланови породица убијених и несталих и бројни грађани.

Владика Атанасије је у цркви испуњеној до посљедњег мјеста позвао прогнане Србе да не клону духом и изразио наду да ће се уз труд државе Србије и савјест представника међународне заједнице пронаћи рјешење за повратак Срба на подручја гдје је њихов живот разрушен.

Он је поручио да црква неће посустајати у борби за опстанак Срба на њиховим вјековним огњиштима.

Осврћући се на чињеницу да се у Хрватској “Олуја” слави као побједа, владика Атанасије је нагласио да је парадокс то што се слави протјеривање једног хришћанског народа. “У чему је победа прогон више од 250.000 својих грађана који су Хришћани?”, упитао је владика Атанасије.

Први потпредсједник Владе Србије Александар Вучић изјавио је, поводом 18 година од протјеривања Срба из Хрватске, да је ово тужан дан за цијелу Србију, те апеловао на међународну заједницу да се казне одговорни за најтеже етничко чишћење послије Другог свјетског рата на европском тлу.

– Данас је тужан дан за целу Србију, не само за крајишке Србе због својих страдалих и због тога што су избегли са својих вековних огњишта, него за грађане Србије, јер народ не можете да делите. Немамо право да заборавимо страшан злочин етничког чишћења, најтежи после Другог светског рата на европском тлу, рекао је Вучић новинарима испред цркве Светог Марка у Београду, гдје је присуствовао парастосу страдалима у “Олуји”.

Вучић је оцијенио да се из тога што се српском народу догодило извлачи поука да се мора створити јака, снажна и моћна Србија, те да је то једини начин да се помогне српском народу.

Он је апеловао на међународну заједницу да одговорни за ове тешке злочине буду кажњени, те изразио наду да ће и други народи на Балкану презрети злочинце у својим редовима.

– Ми Срби имамо право да кажемо да је туга доминантно осећање данас код нас, али ми смо имали довољно снаге да презремо оне који су под нашим именом чинили злочине. Надамо се да ће и други народи на балканском простору имати довољно снаге да презру оне који су у њихово име чинили тешке и најтеже злочине према и против српског народа, рекао је Вучић.

Парастос сваке године у цркви Светог Марка организује Удружење породица несталих и погинулих лица “Суза”.

У хрватској војној акцији “Олуја”, која је почела 4. августа 1995. године, на подручју Републике Српске Крајине убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протјерано око 220.000.

У наставку акције у БиХ, хрватске и муслиманске снаге су убиле још 655 и прогнале око 125.000 српских становника током операције “Маестрал”.

СВИМ ОДБОРИМА И ПРЕДСТАВНИШТВИМА „ПФ“, ПРИЈАТЕЉСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И УДРУЖЕЊИМА:

Главни одбор „Патриотског фронта“ организује дана 04.08.2013. У Новом Саду централну комеморацију посвећену обележавању 18 година од почетка здружене хрватско-НАТО-вске операције“Олуја“, која је резултирала протеривањем више стотина хиљада Срба, уз злочине невиђених размера.
Полагање венаца, паљење свећа и пригодан говор уприличиће се у 11.00 часова на платоу испред дворане СПЕНС-а, код споменика „Жар тица“.
Симболика је што је то први споменик подигнут жртвама рата 1990-1999. у Србији (1996.године), а непуну годину касније оскрнављен, да би се исто поновило неколико пута, а починиоци никада нису пронађени. Споменик је ауторско дело Николе Симијановића, вајара и драмског уметника, саветника „ПФ“ за културу и информисање.
Позвани су и очекује се долазак бројних медија, представника Града, удружења, СПЦ и других организација и грађана.
Сви одбори и представништва „ПФ“ требало би у складу са својим могућностима да обележе овај трагичан датум, паљењем свећа за настрадале, присуствовањем парастосима , полагањем венца или на сличан, достојанствени начин.
Уколико будете у могућности, пошаљите ваше материјале, фотографије и краће текстове како би исто презентовали на званичном сајту удружења.

У прилогу вам достављам текст говора који ће Никола Симијановић прочитати и фотографију оскрнављеног споменика, где ће бити положен венац „ПФ“ и запаљене свеће.

Главни одбор
Зоран Вранешевић

 

 

Govor:

Драге сетре и браћо, представници медија, грађани Новог Сада и Србије,

 

Окупили смо се данас пред овим спомеником, који симболизује овакав какав је , руиниран ,запуштен и напуштен, време пре 18 година и ово место и нас Крајишнике који смо тада , а на жалост и данас изгледали и осећали се баш као ова „Жар тица“ иза мене- сами, запуштени и напуштени.

Ово место, дворана „СПЕНС-а“ у Новом Саду, као и многе друге дворане, школе и обданишта у другим местима Србије и тадашње СРЈ били су нужни смештај за стотине хиљада протераних са својих огњишта, насилно исељених Крајишника пред силом оружја удруженог злочина, незабележеног од времена Другог светског рата.

Срби, Роми и сви они који чија је једина кривица била што су насељавали западне просторе бивше нам , заједничке Југославије, су за само неколико дана у војној операцији на тзв. „заштићене зоне УН“, саркастично названом „Олуја“ у августу те 1995., морали напустити своја огњишта и спас потражити на истоку.

Олуја се претворила у Ураган, прећутно од стране међународне заједнице, делом и уз њену подршку, прећутно од стране и матице Србије,  а несрећни народ Крајишки је тражио само спас испред каме агресора који је овај незапамћени злочин с краја двадесетог века назвао „великом победом“. Оно што нису успели силом оружја да униште и протерају, остварили су за зеленим столом уз помоћ моћних савезника. Источна Славонија, Барања и западни Срем нису војно поражени,али су реке избеглица са тог подручја кренуле ка матици непуне три године после.

Кога су победили?

Своје недостојне претке из Јасеновца, Јадовног, Градишке и стотине других масовних стратишта народа који није стигао или имао где да се склони? Победили су математику, проценте и формулу  која се сводила на 3%. Победили су срамоту, јер је не осећају. Победили су истину, јер је искривљују. Победили су себе, јер су једина етнички чиста држава у данашњој Европи. Победили су и Европу, јер је ћутала и данас ћути о прогону преко 340 000 људи, убиству 2650 цивила, нестанку 1011 беспомоћних од којих је преко 330 жена и деце.

Ћуте и ћутали су о опљачканих и запаљених 1100 села и заселака, 87 православних цркава и манастира, 45 парохијских домова, десетинама школа, болница, апотека, домова културе и музеја.

Најмонструознији ратни злочин амнестирали су у 21. веку. Олуја још траје, једнако болна и трагична. Десетине хиљда прогнаних није дочекало да се врати и последњи пут угледа родни праг, а стотине хиљада данас се спречава на све могуће начине, да остваре било каква права на повратак и обнову узурпиране имовине. Крајишници ни данас не знају судбину својих несталих, нити им могу обићи гробове. Фабрикују се оптужнице против Срба и онемогућава повратак; они који су се вратили немају основне услове за егзистенцију, посао, безбедност, једнака права на писмо и језик. У име „добросуседских“ односа и матична нам држава ћути.

 

Ми говоримо јер се сећамо, не заборављамо и не смемо заборавити.

 

Ове свеће што их данас запалисмо су спомен на жртве, али и вапај за живе јер олуја још траје; у тишини нестајемо и као народ и као људи. 18 година је прошло, а Дунав ће тећи и још ће проћи и воде и година, али Крајина и њен народ ће овај злокобни датум памтити и обележавати, због јуче, данас, а нарочито сутра.

 

Нека је вечна слава невиним жртвама!

ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ – ОЛУЈА – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Позив за молитву 4. августа у 11 часова, црква Св.Марка

У недјељу 4. августа 2013. године у 11 сати у цркви Св. Марка у Београду, на Ташмајдану, Булевар Краља Александра 17. биће организован парастос за страдалнике из “Олује”. Прилика да запалимо свијеће настрадалим Србима из Крајине.

30.07.2013. ВИДОВДАН, за ФБР приредила Биљана Диковић

За неколико дана приближава се парастос жртвама злочиначке акције “Олуја” односно холокауста и прогрома српског народа из Книнске Крајине започетог 4. августа 1995. године у раним јутарњим часовима нападом хрватске војске и полиције, у садејству са Петим корпусом муслиманске Армије БиХ и авијациом НАТО Пакта на војне и цивилне објекте који су били у Сјеверној Далмацији, Лици, Банији и Кордуну. Однос снага је био 7:1 у корист агресора! Односно више од 200.000 војника и полицајаца хрватске војске је напало 30.000 војника Српске Војске Крајине.
У тих пар дана из Книнске Крајине је протјерано је више од 250.000 људи из Крајине, а уништено и запаљено је 25.000 кућа и 13.000 привредних објеката, 78 православних светиња, сви индустријски погони су уништени… Сама злочиначка акција “Олуја” је однијела више од 2.600 живота, међу којима је било и мале дјеце.

За овај злочин, нико није кажњен. Напротив! Хрватски генерали Младен Маркач и Анте Готовина су у првостепеној пресуди изреченој 15. априла 2011. године у Хашком трибуналу осуђени на 18, односно 24 године затвора. Да би 16. новембра 2012. године у другостепеној пресуди Хашког трибунала ослобођени свих оптужби!?! Занимљиво је и то да нико од хрватског војног и државног руководства: Јанко Бобетко, Фрањо Туђман, Гојко Шушак, Звонимир Черевенко… нису дочекали суђење, или нису чак ни оптужени, пред Хашким Судом.