О томе зашто је суд донео такву одлуку говорићемо после вести у нашем редакцијском коментару. А сада о другим догађајима.
Али, од теме ратних зличинаца нећемо се много удаљити. Одлука Суда Босне и Херцеговине који је у уторак одбио захтев Хрватске за изручење хрватског посланика Бранимира Главаша, осуђеног у Загребу на 10 година затвора због ратних злочина против Срба и одбеглог у Босну и Херцеговину не значи затварање његовог случаја. Ово је изјавио у четвртак секретар за штампу тужилаштва БиХ Борис Грубешић. Осим хрватског, Главаш поседује и босанско држављанство. Одлука Суда БиХ тицала се захтева о изручењу. Ми настављамо да утврђујемо да ли је Главаш добио босанско држављанство на законским основама, изјавио је Грубешић.

Босански медији саопштавају, позивајући се на анонимне изворе у тужилаштву, да власти гаје озбиљне сумње у законитост поступка којим је Главаш добио држављанство Босне и Херцеговине. Између осталог, Грубешећ је искључио могућност да Главаш, који се тренутно налази на слободи, напусти Босну и Херцеговину. Куд год да дође, свуда ће бити ухапшен на основу међународног налога за хапшење, појаснио је секретар за штампу тужилаштва.
Очигледна је сличност са судбином већ поменутог Агима Чекуа. Очигледно ће господа задуго бити лишена дивота туристичког одмора у иностранству.
Своји, специфични проблеми постоје и код Срба. Стејтдепартмент САД коначно је оповргао тврђења бившег председника Републике Српске Радована Караџића о томе да су САД давале гаранције да он неће бити позван на судску одговорност у замену за одлазак са дужности и прекид сваке јавне делатности.
САД не знају за ту тврдњу и више пута су стављале до знања да никада нису склапале никакве споразуме који би предвиђали имунитет Караџића пред судом. Ни изасланик САД за Балкан Ричард Холбрук, ни било који други представник САД нису имали овлашћења да пруже Караџићу гаранције да му неће бити суђено. Слични предлог није био дат, стоји у изјави стејтдепартмента, коај је стигла у РИА Новости у четвртак.
Да подсетимо, 25. маја Караџић је изјавио Хашком трибуналу, који разматра његов случај, да све оптужбе против њега треба да буду укинуте на основу споразума са Холбруком.
Караџић је потписао изјаву чији текст је разматран у Београду 18. јула 1996. године са изаслаником Холбруком и групом представника владе САД на састанку са представницима српског руководства којем сам Караџић није присуствовао. У овој изјави Караџић обећава да ће дати оставку и прекинути јавну делатност. У документу је немогуће двоструко тумачење, саопштава стејдепартмент. Америчко министарство иностраних послова је такође изјавило да ће отворити доступ неким документима која се тичу овог спорног питања. Збуњује једно – ако је ствар заиста чиста, да ли стејтдепартмент САД треба толико да се ангажује?
Прелазимо на још једну болну тачку Србије. Заоштрени конфликт између косовских Срба и царинске службе Мисије ЕУ треба регулисати путем преговора, изјавио је у интервјуу за РИА Новости старији политички саветник Мисије УН на Косову Андреј Јефимов. Срби чују од стране Еулекса да су достигнути некакви договори са Београдом, мада Београд одриче постојање било каквих договора, додао је дипломата. Јефимов је изјавио да број људи који учествује у акцијама протеста против царинских служби постепено расте. Локални Срби су успоставили својеврсне граничне прелазе који треба да омету пролазак царинских возила Еулекса до административне границе са Србијом, рекао је дипломата.
Одговарајући на питање ко би могао да учествује у таквим преговорима, Јефимов је рекао: Преговори треба да се воде између владе Србије и Мисије УН. Али, ако се узме у обзир чињеница да су царинска питања предата Еулексу, у дијалогу треба да учествује и Мисија ЕУ. Међутим Еулекс је већ одустао од преговора. А и зашто да преговара ако може да користи проверена средства као што су гумени меци и сузавац.
И на крају, информација која може да подигне расположење чак после свих претходних вести.
Лист Форбс је навео десет аутомобила који су изменили свет. Ови аутомобили су променили како уобичајени стил живота, тако и дугорочну стратегију произвођача. Понекада су чак мењали валде, пише издање. На том списку нашла се и српска продукција.
Српски малишан Застава, пише Форбс, преврнуо је америчко тржиште средином 80-их, са невероватном ценом у малопродаји од 3990 долара. Изузетно компактно возило куповало се као алва, пошто је квалитет очигледно премашивао цену. Санкције УН, уведене против Србије 1992. године прекинуле су освајање светских тржишта од стране Заставе, за коју је то била исто тако велика казна као режим тадашњег српског лидера Слободана Милошевића.
Сложићете се, пријатно је наћи се на истом списку са легендама аутомобилске индустрије као што је Порше 911, Форд Мустанг или Фолцваген буба.

У то да ће се догађаји око хапшења Агима Чекуа развијати у унапред утврђеном поретку мало је ко сумњао

Одлука бугарског суда да се он хитно ослободи из притвора била је практично предодређена. Бугарска, која је признала независност Косова, није могла да донесе другу одлуку. Али све је могло да се представи и мање цинично.
И ево неколико посебно непријатних момената по Србију. У изјави преставника тужилаштва у току судског заседања било је истакнуто да у случају Чеку нема довољно доказа да је косовски политичар извршио злочине за које је оптужен. Али и то је недовољно. Представник оптужбе који сам стоји на стражи правосуђа, дозволио је себи да изрази сумње у компетентност спрског суда, који је Чекуа осудио на 20 година затвора због геноцида.
Одмах после објављивања судске одлуке, Чеку је дао низ изјава међу којима се посебно издвајају две. Ја нисам грађанин Србије и никада нисам то био. Србија не може да тражи изручење страних држављана, изјавио је тријумфатор, доавши да би његово изручење погоршало међународне односе.
Свест о сопственој улози и значају за човечанство код косвских политичара увек је присуствовала у довољној мери. Горе је то што се оваква самоувереност код њих појављује не без основа. Јер ако је веровати бугарским медијима, озбиљан притисак на Бугарску извршили су амерички, британски и француски званичници. Није ли било много уложено напора за ослобођење човека оптуженог за убиство око 700 људи?
Тим пре што су свој допринос дали и западни медији. Њујорк тајмс и Стратфор у једном даху зазели су се за судбину косовских Срба, на чију безбедност би изручење Чекуа, прослављеног јунака косовских Албанаца, могло лоше да се одрази. То врло подсећа на увијену претњу. Између осталог, нећемо сумњичити колеге, тим пре што њихова улога ту није главна.
Главни су господари судбина, између осталог судбине Агима Чекуа, који седе у великим кабинетима западних престоница, одакле воде своју велику политичку игру. Улози у тој игри су високи, и такве ситнице као што је убиство преко 700 људи никако не утиче на односе према фавориту. Тим пре што је убијеним све једно.
А живи имају о чему да размисле. Јер Чеку је допутовао у Бугарску на позив бившег министра иностраних послова Бугарске, председника комисије за спољну политику бугарског парламента Соломона Пасија. Озбиљан човек, дипломата, изабраник народа. И он би требало да држи до доброг гласа, а не да пружа руке коме било. А шта ако се одједном испостави да упркос уверавању бугарских тужилаца, спрско правосуђе не греши баш тилико и да је Агим Чеку ипак убио 669 Срба и још 18 лица других националности? Зар им није страшно?
Мени би било. Навешчу сведочење Скота Тејлора, бившег професионалног војника из Канаде, војног репортера, аналитичара и уредника једног од војних листова. За подвиге Чекуа он зна не из чувења – служио је као миротворац у Хрватској за време рата.
И ево једног његовог сећања: Нећу се преварити ако кажем да је то била најжешће етничко чишћење које смо открили. Под командом Агима Чекуа хрватске снаге су заузеле и очистиле 4 српска села у Српској Крајини. Видео сам тада зверства Чекуових људи. Ноћу су биле силоване две девојке, а затим су њихова тела била спаљена. У медачком џепу је било уништено све српско – људи и животиње.
Ево још тога: Људи су под Чекуовом командом зверски убили спрпске избеглице, који су покушали да се сакрију у Книну. Само у једној оваквој акцији било је заклано око 500 људи. И то је само хрватски део војне биографије јунака косовских Албанаца Агима Чекуа. За косовску колико год места да издвојимо, неће бити доста.
Ипак управо овог чоека његов наследник на премијерској дужности Хашим Тачи назива мал те не дипломатом. А Соломон Паси, бивши министар иностраних послова Бугарске позива да лично размотре будуће чланство непостојеће државе у НАТО-у.
О чему се ради? Шта лишава озбиљне политичаре елементарног осећања гадљивости? На то питање исцрпни одговор дао је сам Агим Чеку: Ја сам био важан фактор многих политичких догађаја и моје могуће изручење веома би погоршало сложене међунационалне односе на Косову. И самим тим, довело би у веома незгодан положај све који покушају да докажу да се тамо гради демократска и мултинационална држава. А ако Чеку још одлучи да изнесе сећања на исте те политичке догађаје и улогу неких активних политичара у њима, многима ће позлити. Најбоље је да се изврши притисак на Бугарску. И једноставније је, и губици су мањи.