BEOGRAD – Boj na Kosovu između srpske i turske vojske 1389. godine, ubistvo sultana Murata, herojski čin Miloša Obilića i mit koji ga prati do danas uskoro će dobiti i šiptarsku verziju! Prema najavama njujorškog izdavača „Palgrejv Makmilan“, 7. jula biće objavljena knjiga „Bitka za Kosovo, 1389: albanski mit“ autorke Ane Di Leljo, bivše savetnice „premijera Kosova“.

Knjiga, prema opisu izdavača, nudi „fantastičnu priču o Muratovom napadu na Kosovo i njegovom ubistvu koje je izvršio „albanski vitez Miloš Kopilik“. Izdavač objašnjava da je Miloš Obilić češće bio prikazivan iz srpske perspektive, koja je isticala čast srpskog viteza Obilića.

Dr Slavenko Terzić za Glas podseća da ovo nije prvi put i da se posle nasilnog otimanja Kosmeta od Srbije želi izvršiti nekakva legalizacija time što će se „dokazati“ da to nije srpska zemlja.

– Slični tekstovi se u svetu pojavljuju gotovo svakog dana. Podsetiću da je i britanski istoričar Nojel Malkom objavio knjigu „Kosovo – kratka istorija“, koja je cela zasnovana na falsifikatima. Sve to je deo organizovane kampanje da bi se poništila opštepoznata znanja u svetskoj i evropskoj nauci da su Kosovo i Metohija bili zemlje najjače demografske i kulturne snage srpskog nauka – ističe Terzić.
Istoričar dr Veselin Đuretić kaže za naš list da je Miloš Obilić istorijski jasno određen kao srpski vitez i da tu nema nikakve dileme.

– Posle bitke na Kosovu veliki deo Srba je rasturen. Jedan deo je završio u današnjoj Albaniji i tu dolazi do masovne islamizacije. Sinovi i unuci onih Srba koji su se borili na Kosovu zauvek su sačuvali uspomene na očeve i dedove – objašnjava Đuretić i dodaje da je u svim relevantnim istorijskim izvorima zabeleženo da je više od osamdeset odsto sadašnjih Šiptara srpskog porekla, odnosno da su oni ti islamizovani Srbi posle kosovskog boja.

I dr Predrag Simić smatra da ovo nije prvi put da se u poslednjih dvadeset godina stvara „instant istorija“.
– Priština želi da uveri svet u svoju istorijsku opravdanost i želi da relativizuje istoriju. Sigurno je da će i dalje biti velikih iskušenja da se istorija Kosova i Metohije napiše iznova. Nažalost, izazov tih „instant istorija“ nije naišao na pravi odgovor u Srbiji i čini mi se da to potcenjivanje počinje da nam se sveti. Zbog toga bi Srbija morala da bude znatno aktivnija u svojoj istoriografiji – jasan je Simić.

Iako nije čuo za ovu knjigu, vladika raško-prizrenski Artemije nimalo nije bio iznenađen još jednim drskim pokušajem Šiptara da ponovo grubo falsifikuju i prekroje srpsku istoriju.
– To su notorne laži i gluposti! Naravno, istorija je jasna, ali Šiptari žele svoj kosovski mit i svoju istorijsku viziju. Ovo je samo nastavak one sramne priče da je naš manastir Visoki Dečani podiglo nekakvo pleme Gaši i da su Nemanjići nastali od „šiptarskog plemena Nimani“ – ističe vladika Artemije.

Istoričar Radoš LJušić kratko nam je rekao da ne želi da komentariše šiptarske „beznačajne laži“.