„Krvavi Hari“u Beograd neće, ali bi mogao u Hag

BANJALUKA – Bošnjački član u Predsedništvu BiH Haris Silajdžić izjavio je preksinoć da neće nikada putovati u Srbiju ukoliko iz te zemlje ne stigne „jedno veliko izvinjenje“ za, kako je rekao, zlo koje su učinili građanima BiH tokom prošlog rata.
Silajdžić, ili „krvavi Hari“, kako su ga Srbi zvali tokom rata, u izjavi BN TV rekao je da treba dati odlikovanje članovima ratnog Predsedništva BiH, koji su njegovi ratni drugovi.

– To su moji ratni drugovi i time se ponosim i smatram da zaslužuju medalje, a ne da se povlače po kojekakvim spiskovima, pogotovo ne od one strane za koju celi svet zna da je odgovorna – rekao je Silajdžić.
Podsećamo da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije raspisalo poternice za osumnjičenim za ratne zločine nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine u Sarajevu, među kojima su i članovi ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljuić.
S druge strane, u Beogradu, ova Silajdžićeva izjava naišla je na oštre kritike.
– Silajdžiću je mesto u haškom zatvoru, a ne u Srbiji – rekao je za Glas novinar Miodrag Popov, autor knjige „Suze su iste vere“, u kojoj opisuje događaje u BiH za vreme rata.
Popov primećuje da Silajdžića niko nije ni zvao u Srbiju, mada to, kako je rekao, ne znači da nekom političari neće pasti na pamet takva budalaština.

ONEMOGUĆAVA INTEGRACIJE
Delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Dušanka Majkić izjavila je Srni da Silajdžić čini sve da bi onemogućio regionalne integracije i dogovore, te da čini sve da onemogući da se razgovori između političkih partnera vode na regionalnom nivou kako bi se popravio standard i stvorili bolji uslovi za život svih građana.
Prema njenim rečima, Silajdžićeva izjava potvrđuje da Srbi moraju dobro voditi računa o budućim uticajima tog čoveka.
OPASNA IZJAVA
Silajdžićeva izjava da treba nagraditi njegove ratne drugove, protiv kojih je u Srbiji pokrenuta istraga zbog zločina u Dobrovoljačkoj ulici, opasna je, podgrejava tenzije i ne vodi ničemu, rekao je Srni poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mirko Okolić.
– Iz svih Silajdžićevih postupaka se može videti da je on taj koji ne želi stabilnu BiH. U poslednje vreme radi sve što bi dizalo tenzije, kao da mu je to osnovni zadatak – naglasio je Okolić.

– On sam odgovara na poziv koji mu niko nije ni uputio. Silajdžić traži izvinjenje od Srbije za zločine koje su počinili njegovi ratni drugovi. Paradoksalno je da je, recimo, Šešelj u Hagu zbog verbalnog delikta, a Silajdžić nije. Da li je javnost zaboravila sve one Silajdžićeve gadosti izgovorene na SNN-u i ostalim medijima o srpskim konclogorima ili po stotinama hiljada silovanih muslimanki. To nije govor mržnje, to je bio poziv na linč protiv srpskog i hrvatskog naroda. Silajdžiću je mesto u zatvoru, a ne u Srbiji – zaključio je Popov.
I književnik Brana Crnčević je dobro razumeo Silajdžića.
– Ni ja nikada neću da odem u Sarajevo sve dok se Silajdžić ne izvini Srbiji za sve ono što je tokom rata uradio protiv Srbije i Republike Srpske – rekao je Crnčević.
Analitičar Čedomir Antić misli da se radi o ličnom stavu Harisa Silajdžića i da tako ne misle građani koji su ga birali. Antić ukazuje na još jednu činjenicu koja baca pravo svetlo na Silajdžićevo razmišljanje.
– Silajdžić je jedini političar u Srbiji i Republici Srpskoj koji je bio to i tokom rata koji se za njega, izgleda, nije završio. U ratu su postojale dve strane, a to ni u Hagu nije jasno, a nisu ni razjašnjeni svi uzroci rata – istakao je Antić.
Predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović Silajdžićevu izjavu smatra neprimerenom za jednog političara.
– Raspad Jugoslavije i građanski rat dešavali su se po sistemu spojenih sudova. Silajdžić mora da ima u vidu da i on duguje jedno veliko izvinjenje Srbima – zaključuje Brajović.
Osim ovoga, Silajdžić je naveo i da je Srbije prekršila Rimski sporazum izdavanjem rešenja o sprovođenju istrage. U Tužilaštvu za ratne zločine Srbije Sini je rečeno da ovo predstavlja dalju politizaciju ovog slučaja, te da se o primeni odredbe Rimskog sporazuma može govoriti kada postoji optužnica, a u ovom slučaju je riječ o zahtevu za sprovođenje istrage.
„Ovde nije reč o optužnicama, već o zahtevu za sprovođenje istrage. Očigledno je da su pobrkane procesne faze. Dakle, kada optužnica postoji, tada se može govoriti o primeni odredbe Rimskog sporazuma“, ističu iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije.

Autor:

Ljiljana Stalatović

 

Leave a Comment