Prema izveštaju McKinsey Svetskog instituta “Digitalna globalizacija: Nova era svetskih tokova”, digitalni tokovi i razmena informacija, koji praktično nisu ni postojali pre 15 godina, sada imaju veći uticaj na rast BDP-a nego vekovna trgovina robom. Analizom je utvrđeno da su, tokom samo jedne decenije, različite vrste protoka i razmene podataka zajedno uvećale svetski BDP za 10 odsto. Ipak, ne koriste sve zemlje ovaj potencijal. U istraživanju, koje rangira čak 139 zemalja po prilivu i odlivu robe, usluga, finansija, ljudi i podataka, uočene su velike razlike između nekolicine vodećih zemalja i ostatka sveta. Singapur se nalazi na vrhu najnovije rang-liste, nakon čega slede Holandija, Sjedinjene Američke Države i Nemačka. Kina je zabeležila rast u povezivanju i dospela na sedmo mesto, ali razvijene ekonomije generalno se više povezuju od zemalja u razvoju. Zapravo, svaka vrsta toka koncentrisana je u malom skupu blisko povezanih zemalja. Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, podaci pokazuju da zemlje sa ovog podneblja umnogome zaostaju u odnosu na razvijene zemlje Zapadne Evrope. Kada govorimo o aktivnim internet-korisnicima u odnosu na celokupnu populaciju, uočljive su značajne razlike u regionu Zapadnog Balkana u odnosu na zemlje Zapadne Evrope, od čak 32 odsto. U zemljama Zapadnog Balkana u ovom segmentu prednjači Slovenija, sa 72 odsto, dok se Srbija nalazi na šestom mestu sa 51,5 odsto aktivnih korisnika interneta. Slika je, ipak, potpuno drugačija ako pogledamo podatke o broju mobilnih telefona u odnosu na ukupnu populaciju – Srbija izbija na visoko drugo mesto, odmah iza Crne Gore. Građani Srbije internet koriste uglavnom putem mobilnih telefona – po čemu je Srbija takođe na drugom mestu, dok je, ako uporedimo broj domaćinstava sa pristupom širokopojasnom internetu, naša zemlja na petom mestu. U korišćenju društvenih mreža, u regionu prednjače Makedonija, Crna Gora, Slovenija i Albanija, dok Srbija zauzima peto mesto. […]