BANKE NAŠLE “REŠENJE” Hoće još da zarade na kreditima u francima
Produženje roka otplate kredita moglo bi da pomogne zaduženima u francima, stav je banaka. To znači manju ratu, ali i mnogo više novca za kamatu.
Uveliko se rade kalkulacije. Jedno od rešenja je da se period vraćanja kredita produži za sedam godina, a računica pokazuje da bi tako rata za kredit u francima bila smanjena za oko 16 odsto, koliko je bio jednokratni skok vrednosti “švajcarca”.
– Predložićemo da se rok otplate produži do maksimalne 72. godine starosti, umesto do 65. godine, što je produženje roka za sedam godina – kaže izvor “Blica”.
Otplata duža sedam godina smanjenjila bi ratu za oko 16 odsto, ali povećalo ukupnu sumu. Na primeru kredita od 70.000 franaka, to je skoro 12.000 franaka više za kamatu!
Korisnici kredita morali bi da potpišu novi aneks ugovora sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita. Nakon toga, banke bi izmenile uslove kreditiranja, a obavezale bi se da to učine bez dodatnih troškova. Ali, zarade od kamate se, međutim, ne bi odrekle.
Carić: Kredite prebaciti u evre
Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, juče je predložio da se krediti u francima zamene u evre. Pomoć banke bi mogla da bude da se cena zamene prebaci na kraj otplatnog perioda i da se za toliko smanji rata ili pak da banke dodatno smanje kamatnu stopu na te nove kredite koji će sada biti u evrima, a da država eventualno pomogne bankama u subvenciji kamatne stope.
Predlog je i da Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ne zaračunava dodatne troškove osiguranja, kao i da Služba katastra ne naplaćuje naknade za produženje roka upisanih hipoteka. Zarade bi morali da se odreknu i notari za overu založnih izjava.
– Mali broj građana u Srbiji zadužen je u toj valuti, ali će se Vlada truditi da pronađe rešenje u razgovoru sa bankama i NBS kako bi se nekako pomoglo građanima Srbije. To mora da pokaže našu brigu i da pomognemo građanima i u situaciji kada nešto od nas nije zavisilo i kada nema naše krivice – rekao je Vučić i dodao da Vlada ne snosi nikakvu odgovornost za odnos evra i franka.
Komentarišući jedan od predloga da se fiksira kurs na 102 dinara za švajcarski franak, u NBS smatraju da to nije korektno prema korisnicima kredita koji su bili oprezniji i zadužili se u evrima.
Analitičari ”Admiral Marketsa” predviđaju da bi novi udar švajcarca na deviznom tržištu mogao da usledi već u četvrtak, 22. januara.
Hrvatska zamrzla franak
Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da će Vlada uputiti Saboru izmene Zakona o potrošačkom kreditiranju kojima će u sledećih godinu dana fiksirati kurs švajcarske valute na 6,39 kuna na teret finansijskih institucija.
„Radi se o desetinama hiljada porodica koje sada mogu mirno da spavaju. To je moja državnička odluka“, rekao je Milanović.
Izvor: Blic ekonomija