Dragan Nikolić: Dosta je bilo, idem u penziju!
Čim nađem malo slobodnog vremena, a to će biti uskoro, kad odem u penziju, objaviću knjigu „Sanjao sam…“. Pod taj naslov mogu da podvedem sve, i istine i laži, a da se niko ne ljuti!
Prija mu Vojvodina… Dragan Nikolić u dvorcu Dunđerski
Bard srpskog glumišta Dragan Nikolić provešće radno ostatak leta tumačeći glavnu ulogu u seriju „Sva ta ravnica“.
U intervjuu za Press najlepši srpski Gaga otkriva da uskoro ide u penziju i da će prvi potez po završetku glumačke karijere biti objavljivanje knjige „Sanjao sam…“.
– Čim nađem malo slobodnog vremena, objaviću knjigu, a to će biti uskoro, kad odem u penziju. Moram da zaštitim naslov koji je definitivan, a knjiga će se zvati „Sanjao sam…“. Pod taj naslov mogu da podvedem sve: i istine i laži, a da se niko ne ljuti, jer, na kraju krajeva, sve u njoj je bio moj san.
Šta vam više godi – da vam kažu da ste šmeker ili glumčina?
– Mislim da sam i jedno i drugo, odnosno da sam uspešan na oba fronta. Ja sam hedonista i do kraja ću da živim punom nogom i ugađam sebi.
Pre nekoliko meseci ste postali državljanin Crne Gore, gde imate kuću u Rosama. Da li vam teško pada da radite maskirani i zakopčani do grla, dok se vaša supruga Milena odmara?
– Nimalo mi teško ne pada. U ovom trenutku mi više prija vojvođanski ambijent u kome nisam boravio ranije. Lepše mi je ovde nego na moru. Ovde se i vrućine nekako bolje podnose, a ima i manje turista. U mojim godinama čovek traži neki mir.
–
Od urbanih legendi do grofa Jagodića
Kako ste se pripremali za ulogu u seriji i koliko ste upoznati sa lozama Jagodić i Dunđerski kroz istoriju?
– Imao sam sreću da su mi sve uloge u životu dolazile po logičnom redu. Igrao sam nekako po redu sve što je bilo primamljivo za glumca. U mladim danima sam tumačio urbane gradske tipove, a evo danas igram grofa Jagodića u zamku Dunđerski.
Koliko često sa Milenom pričate o njenim i vašim ulogama?
– Vrlo malo smo pričali o tome kroz karijeru, a pogotovo danas. Možda i u tome leži tajna našeg dugog i uspešnog braka.
Najavljujete odlazak u penziju, ali i dalje sa istim elanom igrate i savetujete mlađe kolege na setu?
– Nikada u životu nisam imao problema na toj relaciji i uvek sam lepo sarađivao sa kolegama. Ukazujem na greške kolegama, ali ne kategorično i ne ultimativno. Prihvatam i ja njihove sugestije kada gledaju scenu i ukažu mi da mi je nešto promaklo. Mislim da su danas glumci mnogo bolji i jači. Mnogo spremniji. Ja sam naravno bio antipevač i antišoumen, ali je i tu bilo nekog šarma.
Kakvo iskustvo nosite sa snimanja serije „Ranjeni orao“?
– Prelepo, jer ipak je to radio Šotra, što već puno govori. On je reditelj s kojim sam najviše u životu radio. Kada pročitam da će Šotra nešto režirati, znam da me neće zaobići. To je na neki način i srećna okolnost jer mi smo i prijatelji, a ne samo glumac i reditelj, i skoro pola veka radimo isti posao.