POSEDOVANjE, skladištenje i prodaja ličnih podataka u poslednjih nekoliko decenija predstavljaju ozbiljan problem čak i u najuređenijim društvenim okruženjima na planeti. Ma koliko svako od nas ne bi voleo da svoje lične podatke ili bar deo njih, deli sa drugima na bilo koji način procvat društvenih mreža, velike bankarske baze informacija, kao i baze podataka mobilnih operatera dovele su do toga da se do ličnih podataka brzo, lako i suviše jednostavno dolazi. A ko poseduje naše lične podatke u najmanju ruku je dominantan i lako ih može zloupotrebiti za različite potrebe. To je bio razlog zbog koga je Evropska unija donela jednu od najkontraverznijih zakonskih regulativa – Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), koja iz korena menja način poslovanja svih subjekata koji se bave prikupljanjem i obradom ličnih informacija. Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) doneta je 2016. godine, međutim zbog neophodnog adaptacionog perioda njena primena kreće da važi od maja 2018 godine. Iako je sve manje-više u okviru uredbe jasno trenutna situacija na terenu u smislu uvođenja iste je katastrofalna. Prema istraživanjima kompanije „Veritas“ s početka 2017 godine, samo dva odsto ispitanika zaista prilagodilo svoj sistem poslovanja GDPR-u bez obzira što se 31 odsto preduzeća izjasnilo kako je u potpunosti spremmno za primenu GDPR-a. Ostali ili nisu spremni ili ne žele previše da se opterećuju ovom temom, ali to će se svakako promeniti jer EU već uveliko sprovodi sistem kažnjavanja za sve koji svoje poslovanje ne usklađuju sa GDPR propisima. GDPR zahteva od svih individua, institucija i organizacija koje na bilo koji način tretiraju lične podatke njihov popis, kategorizaciju i kodiranje svih informacija o korisnicimakoji se definišu kao njihovi lični podaci – bilo koja kombinacija ličnih činjenica koja skupa posmatrano tačno određuje jednog pojedinca. To su, između ostalog, ime i prezime, podaci o lokaciji, fizički, […]