Не треба очекивати да одлука међународног суда у Хагу може брзо и радикално да измени ситуацију око Косова

У среду је стигла информација да ће рапсраве о законитости проглашења независности покрајине Косово у Међународном суду УН у Хагу започети 1. децембра.

Ове јавне расправе, саопштава се у изјави, одржаће се усмено. У току расправа, УН и земље чланице организације, као и представници самопроглашене државе, могу да дају изјаве и коментаре у усменој форми. УН, државе-чланице организаицје и власти Косова које је прогласило независност, до 15. септембра треба да обавесте Суд о намери да учествују у расправама, стоји у документу. Број учесника расправа, као и детаљни распоред њиховог одржавања биће објављени касније.
Међународни суд завршио је пријем аргумената и коментара свих заинтересованих страна 17. јула. Своје мишљење суду, по подацима српских медија, представиле су 33 државе: 18 оних које су признале независност Косова, 15 оних које нису признале. Став Србије су између осталог подржале Русија, Кина, Румунија и Шпанија.
У чију корист ће бити одлука суда, узевши у обзир распоред снага у међународној заједници? Ово питање поставили смо научном сараднику Института за славистику РАН Георгију Енгелгадту.
„Када говоримо о међународном суду, помало прибегавамо лукавости. То је међудржавни суд. И, наравно, САД, велика сила, која је одиграла кључну улогу у стварању независности Косова, уложиће велике напоре да не допусти да се донесе одлука, макар и на нивоу препоруке, која би се косила са њиховом позицијом.
Тешко да ће рестартовање односа између САД и Русије утицати на став САД о косовском питању – наставља експерт за Балкан Героргиј Енгелгардт – рестартовање је посебна политичка стратегија, она се тиче односа Вашингтона са Москвом, Пекингом, са исламским светом. За време своје балканске турнеје потпредседник Бајден је јасно показао – никаква ревизија балканске стратегије САД није предвиђена. Што се тиче подршке Русије, она је, сматрам, врло важна – број утицајних земаља које иступају за или против Србије у том процесу може да утиче на одлуку међународног суда у Хагу: судије не могу да не узму у обзир тежину појединих држава“, сматра наш саговорник.
Власти Србије више пута су изјавиле да је обнова преговора о статусу покрајине могућа после изрицања консултативног мишљења од стране Суда. Београд сматра да ће Суд прогласити одлуку албанских власти незаконитом. Ипак, министар иностраних послова Косова Скендер Хисени ове недеље је изјавио да нових преговора о статусу Косова неће бити.
Колико је одлука суда, ма каква она била, у стању да утиче на ситуацију око Косова? Наш саговорник сматра, не много.
„Не треба очекивати да одлука међународног суда у Хагу може брзо и радикално да измени ситуацију око Косова. Друга је ствар ако одлука буде изречена у корист Београда, она ће помоћи да се сакупе додатни поени за актуалне српске валсти и биће важан фактор у дуготрајном процесу изласка из косовске кризе под условима прихватљивим за Србију“, закључује научни сарадник Института за славистику РАН Герогиј Енгелгардт.
Колико је наш експерт у праву нећемо сазнати ускоро. Очекује се да ће Суд изрећи своје мишљење тек наредне године.