Karadžić razbija tvrdnje o Srebrenici
3. август 2009.
Radovan Karadžić
BEOGRAD – Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je na statusnoj konferenciji u četvrtak u Haškom tribunalu da će na suđenju osporavati „apsolutno sve“ navode optužnice o genocidu.
Karadžić je rekao da je u Srebrenici streljano
nekoliko stotina, a ne nekoliko hiljada muslimana.
– Sve što je do sada predstavljeno u vezi sa Srebrenicom je pogrešno – rekao je Karadžić. – To je mit zasnovan na pogrešnim činjenicama. Mi smo uvereni da se tu radi o višestrukom preterivanju i želimo da se utvrdi ko je stvarno stradao.
Karadžić, čije se suđenje očekuje na jesen, rekao je da se i danas pojavljuju živi ljudi čija su imena na spomenicima, i da su „hiljade ljudi sa spiskova žrtava, glasali na prvim izborima u Bosni i Hercegovini“ posle rata.
– Kao žrtve masovnog ubistva u Srebrenici navedeni su i poginuli u sukobima 1992. i 1993. godine, i nastradali u velikim borbama posle oslobođenja Srebrenice, jula 1995. – kazao je nekadašnji predsednik Republike Srpske. – Premeštaju se i groblja i ljudi sahranjuju u Srebrenici, da bi se povećao broj žrtava. Mi tražimo da se utvrdi da li je neko poginuo 1992. ili 1995. i da li je poginuo u borbi ili je bila egzekucija.
On je zatražio od tužilaštva da mu dostavi sve DNK materijale na osnovu kojih je utvrđivan identitet žrtava u Srebrenici. Kako je objasnio Karadžić, eksperti odbrane će ih proveriti, a zatim će se „doći do najvećeg iznenađenja na ovom suđenju“.
– Sve što je do sada predstavljeno u vezi sa Srebrenicom je pogrešno – rekao je Karadžić. – To je mit zasnovan na pogrešnim činjenicama. Mi smo uvereni da se tu radi o višestrukom preterivanju i želimo da se utvrdi ko je stvarno stradao.
Karadžić, čije se suđenje očekuje na jesen, rekao je da se i danas pojavljuju živi ljudi čija su imena na spomenicima, i da su „hiljade ljudi sa spiskova žrtava, glasali na prvim izborima u Bosni i Hercegovini“ posle rata.
– Kao žrtve masovnog ubistva u Srebrenici navedeni su i poginuli u sukobima 1992. i 1993. godine, i nastradali u velikim borbama posle oslobođenja Srebrenice, jula 1995. – kazao je nekadašnji predsednik Republike Srpske. – Premeštaju se i groblja i ljudi sahranjuju u Srebrenici, da bi se povećao broj žrtava. Mi tražimo da se utvrdi da li je neko poginuo 1992. ili 1995. i da li je poginuo u borbi ili je bila egzekucija.
On je zatražio od tužilaštva da mu dostavi sve DNK materijale na osnovu kojih je utvrđivan identitet žrtava u Srebrenici. Kako je objasnio Karadžić, eksperti odbrane će ih proveriti, a zatim će se „doći do najvećeg iznenađenja na ovom suđenju“.
Novosti 23-07-09