NOVA PAZOVA – Preostalih 10 porodica iz izbegličkog kampa „Planum barake“ u Novoj Pazovi, koji su posle „Oluje“ prognani iz Hrvatske, najavile su da će uprkos rešenju o isključenju struje i vode kao i rušenju objekata, zakazanom za 18. avgust, ipak ostati tu gde su smešteni poslednjih 14 godina. Naime, Komesarijat za izbeglice najavio je izmeštanje svih objekata i preseljenje porodica na teritoriju opštine Smederevo, čemu su se izbegli Srbi žestoko usprotivili.

– Ne želim da se selim odavde u drugi kamp gde su uslovi za život verovatno očajni kao i ovde. Obećali su nam preseljenje u montažne kuće koje su prema najavama nadležnih iz Komeserajata trebalo već da budu izgrađene na teritoriji Pazove. Ovde smo se socijalizovali, našli zaposlenje i ne treba nam posle svega što smo preživeli da ponovo prolazimo kroz iste muke – kaže jedan od stanara, Nikola Vuković.
Inače, uslovi za život u kampu, bukvalno, nisu dostojni čoveka. Stanovnike kampa, kako tvrde, neće preterano iznenaditi ni najavljeno isključenje struje, jer se tokom zime često događalo da budu bez električne energije. Pored toga, u izdvojenim barakama nalazi se samo jedan zajednički toalet kao i jedno kupatilo koje je do skoro bilo nefunkcionalno jer bojler nije radio. Popravku bojlera finansirao je jedan od stanara. Prostorije u kojima su nastanjene porodice nalaze se u katastrofalnom stanju. Svaka porodica ima samo po jednu malu sobu u kojoj su i kuhinja i kreveti za spavanje. Sa plafona otpada malter, a celom prostorijom se širi neprijatan miris buđi. Uprkos tome, stanari nemaju nameru da se sele.
– Ne idem nigde makar spavala na livadi – kaže sedamdesettrogodišnja Cvijeta Veselinović, koja posle smrti muža živi od njegove penzije i jedva „spaja kraj s krajem“.
– Ništa od obećanog nisu ispunili, a sad će i da nas izbace odavde. Šta ću ja u ovim godinama, kako da ponovo počinjem sve ispočetka – dodaje Veselinovićeva.
Od 1991. godine pa do kraja 2001. pomoć izbeglicama obezbeđivale su Republika Srbija i međunarodna zajednica smeštajem u pomenute kolektivne centre. Od 2002. godine Komesarijat za izbeglice, u saradnji sa međunarodnim agencijama i organizacijama, vladama pojedinih zemalja i lokalnim samoupravama realizovao je programe trajnih rešenja zahvaljujući kojima je mnogim izbeglim licima pružena šansa da započnu nov život na teritoriji Srbije. Međutim, nezadovoljstvo pojedinih koji „nisu zadovoljili uslove“ i dalje raste, a naročito posle najavljenog procesa izmeštanja u nove centre.   

 

 

Autor:

Glas javnosti