Specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti završio je turneju po Balkanu sa ciljem prikupljanja materijala o ilegalnoj trgovini ljudskih organima na Kosovu. Podsećamo da su se, shodno podacima koje je 2008. godine obelodanila bivši glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte,

ovom trgovinom bavile poglavari albanske OVK i da su organi kod otetih Srba vadjeni u kampovima na severu Albanije. Naš komentator Petar Iskenderov analizira rezultate Martijeve turneje.
Švajcarski parlamentarac se nalazi pred teškim zadatkom – mora, naime, da otkrije lanac monstruoznih zločina prihodi od kojih su, po svoj prilici, ne samo punili kese vodja albanskih ekstremista na Kosovu, već i korišćeni za finansiranje borbe za kosovsku nezavisnost. Jer, shodno podacima Karle del Ponte, na čelu krvavog biznisa bio je aktuelni premijer Kosova Hašim Tači. Pri tome, navode se najmanje 3 stotine Srba koji su postali žrtve dotičnih nedela.
Danas pošto su SAD i vodeće zemlje EU priznale nezavisnost kosovske pseudodržave teško je očekivati da se u zapadnim metropolama podrži istraga Dika Martija. Tim pre što ga Vašington ima na zubu zbog istrage koju je Marti 2006. – 2007. godine takodje u ime Skupštine vršio u vezi sa tajnim zatovrima CIE u Evropi. Prema tome, specijalni izvestilac može da se oslanja samo na svoje kolege-evroposlanike, vlasti Srbije i medjunarodne organizacije boraca za ljudska prava. Neke od njih su već potvrdile informaciju Karle del Ponte. „Hjuman rajs votč“ je još u maju 2008. Ocenila optužbe protiv kosovskih lidera kao ozbiljne i verodostojne.
Zato je zakonomerno to što su rezultati sadašnjia pregovora Dika Martija kontroverzni. Dok su mu vlasti Srbije predale nove materijale o zločinima albanskih ekstremista na Kosovu, dotle je vlada Albanije odbila da saradjuje sa njim i okarakterisala sve podatke o trgovini organima kao neosnovane. U Tirani je Diku Martiju rečeno da vlasti ne nameravaju da vrše istragu na osnovu optužbi od strane Karle del Ponte ili Srbije.
Strah lidera Albanije i Kosova pred istragom o zločinima u koje su, najverovatrnije, bili neposredno umešani i neželja zapadnih sila da miniraju ugled svojih kosovskih štićenika – to su 2 glavna faktora sa kojima Dik Marti mora da računa – smatra šef Odseka za noviju istoriju slovenskih naroda Jugoistočne Evrope u Institutu RAN za slavistiku Aleksandar Karasjov.

Apsolutno je jasno da su svojevremeno Amerikanci obećali kosovskim Albancima nezavisnost i da sada žarko žele da sve to prebace na ledja Evrope, EU. Medjutim, svedočanstva o zločinima vršenim na Kosovu imaju previše ozbiljni karakter da se zanemare. Zato je Parlamentarna skupština Saveta Evrope bila primorana da započne istragu koja jedva da će dovesti do podizanja konkretnih optužbi protiv lidera Kosova i Albanije u medjunarodnim sudovima. Uticajne pristalice albanskih separatista će se pozvati na odsutnost ubedljivih dokaza. Pa ipak, čak i ako Dik Marti samo obelodani prikupljene činjenice u obliku izveštaja na zasedanju Skupštine, to će biti od velikog političkog značaja. To će naterati mnoge Evropljane i njihove vlade na razmišljanja o prirodi tzv. nezavisnog Kosova i njegovih lidera – siguran je Aleksandar Karasjov.