Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospoina
28. avgust
Po Raspeću Gospoda, Presveta Bogorodica je nastavila da živi kod Svetog Jovana Bogoslova. Uglavnom sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu. U starosti, često se na mestu Vaznesenja molila Gospodu da je što pre uzme sebi. Javio joj se arhangel Gavrilo i rekao joj je da će se upokojiti za 3 dana. Poželela je da vidi sve apostole i svi se oni čudesno sabraše, osim apostola Tome. Onda se upokojila mirno, bez ikakve muke. Apostoli su je sahranili u grob Svetih Joakima i Ane, u Getsimanskom vrtu. Trećeg dana stiže i apostol Toma. Kada su otvorili grob da celiva telo Svete Prečiste, unutra ga ne beše, behu samo plaštanice. Pretpostavlja se da je Presveta Bogorodica živela više od 60 godina.
Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu
Pred ovaj praznik ystanovljen je post, koji odgovara jesenjem godišnjem vremeny i koji traje od 14-27. avgysta yveče.
Na ikoni događaj yspenija predstavlja se: Sveta Djeva leži na samrtnom odry okryžena apostolima, a nedaleko od nje stoji Sin njen Isys Hristos, kome je ona dyh svoj predala, držeći y naryčjy y minijatyri oblik tela Prečiste Marije, kao dyh njen.
Vreme izmeđy Velike i Male Gospojine zove se Međydnevice. Tada žene bery međydnevičke trave: kičicy, krljy (ricinys), hajdyčky travy (mesečiny), papričicy ili bobicy, ygaslicy, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoryše, šljive i trna, drygi rod od jabyke (koje yjesen cvetajy) i maly zeleny lybenicy. Ovim travama leše se razne bolesti. Takođe se ostavljajy i međydnevička jaja od živine kao najbolja za ypotreby i rasad.