BEOGRAD – Teško je u Srbiji naći čoveka koji se ne seća gde je bio i šta je radio 5. oktobra 2000. godine – bio je to jedan od onih dana koji se prepričavaju decenijama, od kojih se računa vreme, koji se spominju kao simboli i kao opomene.
Stari, klimavi režim Slobodana Miloševića, razbijen i spolja i iznutra, opterećen teretom korupcije, u ekonomskom bespuću, medijski satanizovan, trebalo je nekako dokrajčiti.

Pored pritiska „nezavisnih“ medija, atmosfere straha koja je stvarana izjavama poput one da ćemo biti „crna rupa Evrope“ ukoliko Milošević ostane na vlasti, bilo je potrebno još nešto čime će se zadati konačni udarac.
To „nešto“ bila su obećanja. Narod, očajnički želeći da veruje u bolje sutra, „gutao“ je obećanja, mala i velika, realna i nerealna. Spisak, suma ovih obećanja, postao je poznat pod nazivom „Program za demokratsku Srbiju“, a sklepala ga je tada „nevladina organizacija“ G17+, skup samozvanih „ekonomskih eksperata“ koji su se (iz vedra neba) pojavili da bi „spasli Srbiju“. Ironijom sudbine, skoro svi lideri DOS-a su za ovih devet godina sišli sa najviših stepenika vlasti, svi osim Mlađana Dinkića, koji je bio član „ekspertskog“ tima G17+, tvorca „Programa za demokratsku Srbiju“.
Srbima su, dakle, data ova obećanja i Srbi su u njih poverovali. Devet godina posle pada Miloševića nije loše podsetiti se šta su tačno obećavali oni koji su tada došli na vlast. Koliko je toga ispunjeno, procenite sami.     

Kosmet

„Obavezaćemo buduću vladu da odmah podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN kojim bi se omogućila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, očuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovala prava na miran i siguran život svim stanovnicima Kosova i podstakla njegova integracija u nove demokratske institucije zemlje.“

Ukidanje funkcionerskih privilegija

„Kao građani Srbije, a istovremeno i kao kandidati za narodne poslanike želimo da celokupnoj javnosti damo na znanje da, kada budemo izabrani u Skupštinu, nameravamo da ukinemo funkcionerske privilegije.“

Protiv korupcije i siromaštva

„Ovim dokumentom koji potpisujemo s punom odgovornošću obavezujemo se da obnovimo poverenje građana u državu i iskorenimo korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama.
Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika i kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera. Umesto toga, izgradićemo državu koja će štititi siromašne.“

Smanjivanje broja ministarstava

„Donećemo zakon kojim ćemo smanjiti broj ministarstava barem za jednu trećinu, ukinuti sva ministarska mesta „bez portfelja“ i ograničiti broj potpredsedničkih mesta na najviše tri.“

Privatizacija

„Privatizacija mora biti obavljena relativno brzo, zbog ogromnog kašnjenja u odnosu na zemlje u tranziciji.
Privatizacija će biti obavezna.
Proces privatizacije mora biti transparentan.
Privatizacija će biti dominantno vršena kroz direktnu prodaju državne imovine, imajući u vidu ogroman iznos zatečenog javnog duga koji treba izmiriti.“

Kresanje administracije

„Racionalizacija javne administracije kroz ukidanje nepotrebnih ministarstava, državnih privrednih komora i drugih vidova neefikasnog javnog trošenja; uvođenje novih prioriteta i stroge discipline u trošenju budžetskih sredstava (prioriteti: zdravstvo, obrazovanje, sudstvo, pomoć nezaposlenima, njihova prekvalifikacija i novo zapošljavanje, socijalna zaštita, kultura, penzioneri, podsticaji seljacima, reformisana policija).“

Zakon o javnom informisanju

„Novim zakonom o javnom informisanju biće uređen način ostvarivanja ustavnih principa i međunarodnih standarda o slobodi štampe, o zabrani svih oblika cenzure i o pravima građana da slobodno iznose u javnost svoja mišljenja i uverenja, kao i da javno kritikuju rad državnih organa i funkcionera. O eventualnim povredama, prekoračenju ili zloupotrebi slobode štampe kojima se, suprotno Ustavu i zakonu, povređuju privatnost, dostojanstvo, čast i ugled građana, moći će, uz strogo poštovanje materijalnog i procesnog prava, da odlučuju samo redovni sudovi, a ne administrativni i prekršajni organi. Zakonom će biti uređena obaveza državnih medija da funkcionišu kao nestranačka javna glasila. Upravne odbore i direktore državnih medija biraće Skupština.“