Данас се слави 65. годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату. Београдска операција је једна од највећих победа на Балкану, а заједно су је извојевале Народно-ослободилачка Војске Југославије и совјетска Црвена армија. Прославу увеличава присуство руске делегације, на челу са председником Дмитријем Медведевим.

Србија данас, 20. октобра, слави 65. годишњицу ослобођења Београда у Другом светском рату, а прославу увеличава присуство делегације државног врха Русије, коју предводи председник Димитриј Медведев.

Посета руског председника планирана је за тај велики јубилеј будући да су офанзиву за ослобођење Београда заједно водиле Народно-ослободилачка Војске Југославије (НОВЈ) и совјетска Црвена армија.

Београдска операција, представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату, вођена је од 11. до 22. октобра 1944. године и у њој је погинуло 20.000 људи.

Од тога је погинуло 15.000 припадника немачких окупационих снага, док је близу 9.000 заробљено. Прва армијска група НОВЈ имала је око 3.000 погинулих и 4.000 рањених, а четврти корпус Црвене армије изгубио је 960 војника и официра.

Тајни договор Тита и Стаљина

Договор о заједничкој офанзиви са Русима постигао је врховни командант НОВЈ Јосип Броз Тито када је схватио да нема ништа од британског искрцавања на Јадрану и да у земљу треба да уђе Црвена армија која је незаустављиво напредовала на свим фронтовима.

У тајности, без знања Британаца, Тито је у ноћи између 18. и 19. септембра одлетео у Румунију, а затим и у Москву где је 21. септембра склопио договор са Стаљином о заједничким операцијама у Југославији.

Тито је од Руса добио сву логистичку и материјалну помоћ, а замисао о београдској операцији изложио је совјетским генералима Трећег украјинског фронта, док је са начелником штаба генералом Сергејом Семјонивичем Бирјузовим сачинио детаљан план офанзиве.

Када је Црвена армија 6. септембра 1944. поразила Румунију и Бугарску и избила на југословенску границу, истовремено је осам партизанских дивизија напредовало из Санџака преко западне и централне Србије ка северу и Београду.

Припадници НОВЈ и Црвене армије из састава Трећег украјинског фронта срели су се 11. октобра ујутру на левој обали Мораве и заједнички кренули у битку за Београд, која је вођена у три етапе.

У борбама су учестовали Прва армијска група НОВЈ којом је командовао генерал Пеко Дапчевић и 12. ударни корпус са генералом Данилом Лекићем на челу, док су снаге Црвене армије биле под комадом генерала Владимир Ивановича Жданова.

Око 80.000 припадника наше и совјетске армије водило је 11 дана тешке борбе са око 55.000 припадника немачке армијске групе „Шумадија“ којом је командовао генерал Ханс Фелбер.

У уводеним борбама до 14. октобра јединице НОВЈ савладале су отпор Немаца на прилазима Београду и избиле на периферију града.

Освојиле су добро утврђени Обреновац и продужиле ка Београду, до Жаркова и Чукарице. С друге стране, југословенске снаге и Руси заједнички су ослободили Тополу и Младеновац, да би у ноћи између 13. и 14. октобра заузели Авалу, последње немачко спољно упориште.

Почињу тешке уличне борбе

Офанзива за ослобађање самог града, који је изнутра био миниран, започела је 14. октобра и до краја су вођене тешке уличне борбе.

Немачке снаге настојале су грчевито да се одрже, пошто је немачка команда одлучила да Србију и Београд брани по сваку цену ради извлачења око 300.000 војника Армије „Е“ из Грчке.

Првог дана и током ноћи у жестоким борбама заузети су Бањички вис, Дедиње и Топчидер, а ослободиоци су стигли до самог центра. Истовремено је 15. октобра спречен покушај продора немачких појачања из Пожаревца да уђу у Београд.

Увече наредног дана, стигли су до зграде Народног позоришта и угла улица Краља Милана и Кнеза Милоша, 17. октобра заузета је Игуманова палата, а сутрадан и Народно позориште.

Последња етапа ослобађања града почела је 18. октобра, када је уништено неколико хиљада немачких војника на подручју Авале и код Врчина. У самом граду посебно крваве борбе вођене су 19. октобра код Железничког музеја и хотела „Москва“.

Тог дана ослобођене су и зграде Управе града, Министарство саобраћаја и железничка станица, а преостале немачке јединице сабијене су на Калемегдан и уско подручје око Савског моста.

У ноћи између 19. и 20. августа почиње њихово повлачење преко Саве, док ослободиоци заузимају око два сата ујутро Калемегдан, а око осам часова и сам мост и праве мостобран на левој обали Саве.

После неуспелог покушаја противнапада код Земуна и на Бежанијској коси, Немци се 22. октобра повлаче према Руми.

Ослободиоцима помажу Беогерађани и илегалци

У борбама за Београд, ослободиоцима су масовну подршу пружали његови становници, а многи од њих ступали су у бригаде НОВЈ, доносећи и оружје које су отели од Немаца, док су организоване групе отпора од рушења спасле водоводну централу на Белим водома, зграду Радио Београда, Телефонску централу у Палмотићевој…

Једна од тих група у улици Вука Караџића образовала је болницу за борце НОВЈ и Црвене армије, а организовано је и отимање оружја по граду и санитетског материјала по магацинима.

Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација, створена велика ослобођена територија и онемогућено повлачење групе „Е“ немачке армије из Грчке најкраћим правцем, што је било од великог значаја за даље борбе у Југославији, али и за јужно крило Црвене армије у даљим операцијама за слом Вермахта.

На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника НОВЈ, од тога већина (2.092) у заједничкој гробници.

Руски генерали Жданов и Бирјузов, који су учествовали у ослобађању Београда, нису изгинули у борби, али су, нажалост, у њему оставили живот.

Погинули су 20. октобра 1964. године када је, по кишном и магловитом времену, њихов авион ударио у Авалу приликом доласка на прославу годишњице ослобођења наше престонице.