„Остајем у Београду са породицом, али једва чекам да одем у Бањалуку и видим своје пријатеље“, рекла је Плавшићева у ексклузивној изјави Радио-телевизији Србије, по доласку у свој стан на Врачару, где је дошла у пратњи  премијера РС Милорада Додика ушла у свој стан у Катанићевој улици на Врачару.

Биљана Плавшић, по доласку у Београд, није давала изјаве новинарима, али је, по доласку у стан ва Врачару, рекла да ће им се ускоро обратити.

На питање новинара како се осећа, она је одговорила: „Слободно“.

Шведско Министарство правде одобрило је превремено пуштање на слободу Биљане Плавшић. Према шведским законима, затвореник може бити ослобођен због доброг владања пошто одслужи најмање две трећине казне.

Хашки трибунал је 15. септембра дао сагласност за њено превремено пуштање на слободу, пошто јој је 24. октобра истицало две трећине казне.

У  извештају Тужилаштва, који је разматран приликом одлучивања у МКСЈ о давању сагласности да Плавшићева буде ослобођена,  наводи се да она „није била од велике помоћи нити је имала неку жељу да сарађује са Тужилаштвом“.

Бивша председница РС, према о споразуму о признању кривице, иначе, није имала обавезу да сведочи у друигим предметима – што је у случају других оптужених који су признавали кривицу било готово правило, али се ипак појавила у процесу против Момчила Крајишника.

Негативну оцену Тужилаштва, коју председник МКСЈ Патрик Робинсон није уважио, Плавшићева је „заслужила“ у  случају Милошевић.

Наиме, она је требало да се појави као сведок тужбе почетком 2004. године, чак је била пребачена из шведског затвора у Хаг, али  „дил“ са тимом Карле дел Понте није постигнут.

Из МКСЈ тада је процурило да је Плавшићева, услед новиих сазнања, радикално променила мишљење и о свом признању и делу српске кривице за рат у Босни па је претила опасност да се од сведока тужбе претвори у сведока  одбране, односно да говори у корист Милошевића – са којим је за врема рата била у лошим односима.

Таква сценарио се није допао тужиоцу Џефри Најсу и Плавшићева је враћена у Шведску где је морала да сачека формално испуњавање услова за превремено ослобађање.

Бивша председница Републике Српске, након нагодбе са Тужилачтвом,  признала је у октобру 2002. године кривицу за прогон муслимана и Хрвата у 37 општина у Босни и Херцеговини у време рата 1992. године.

Трибунал је Плавшићеву у фебруару 2003. године осудио на 11 година затвора.

Претходно, Плавшићева се 10. јануара 2001. године добровољно предала Хашком трибуналу пред којим је 7. априла 2000. оптужена за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине над босанским Муслиманима и Хрватима и тешке повреде Женевске конвенције 1991. и 1992. године у БиХ.

Биљана Плавшић је једина жена осуђена у Хашком трибуналу, због злочина против човечности.