Granić je pred Tribunalom za ratne zločine počinjene na prostoru bivšu Jugoslaviju svedok odbrane generala Hrvatske vojske (HV) Mladena Markača kome se zajedno sa još dvojicom generala Antom Gotovinom i Ivanom Čermakom sudi za zločine nad srpskim civilima za vreme i posle „Oluje“ u avgustu 1995. Po Graniću, hrvatske vlasti su svaki dan bile u kontaktu sa zvaničnicima SAD na diplomatskom, vojnom i obaveštajnom nivou i za sve vreme nikakav korak nije učinjen bez konsultacija sa SAD.
Granić je potvrdio da je Gotovina na terenu provodio ono što je sa Vašingtonom dogovoreno na strateškom nivou jer je bio „sjajan, disciplinovan general za najteže zadatke“.
Granić je u iskazu tvrdio da su se „Oluja“ i ofanzivne operacije HV u BiH koje su sledile posle toga, strateški „uklapale u američku mirovnu inicijativu“ da predsednici Srbije i Republike Srpske (RS) Slobodan Milošević i Radovan Karadžić budu vojno poraženi i prisiljeni na pregovore koji su kasnije urodili Dejtonskim sporazumom.
Kao primer američko-hrvatske saradnje, Granić je naveo da su njega i tadašnjeg predsednika Franju Tuđmana u oktobru 1995. kad su se hrvatske snage nalazile pred Banjalukom zvali američki državni sekretar Voren Kristofer i izaslanik Ričard Holbruk tražeći da zaustave akcije jer bi osvajanje tog grada u RS izazvalo humanitarnu katastrofu i uzdrmalo pozicije Miloševića uoči Dejtonskih pregovora.
Granić je tvrdio i da je tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak svakodnevno kontaktirao s američkim kolegom Vilijemom Perijem.
Granić, koji je na diplomatskom poljui pripremao vojne akcije, u svom iskazu tvrdio je da se Oluji i operacijama u BiH iz strateških razloga protivila Velika Britanija.
Lomndon je optužbama da je Hrvatska u Oluji sprovela etničko čišćenje želela da diksredituje HV i sprečiti njene zajedničke operacije s Armijom BiH i Hrvatskim većem obrane, paravojskom bosanskih Hrvata, protiv RS.
Suprotstavljanje Londona je Granić doveo u kontekst sukoba dve strategije – britanske koja je bila za promene međunarodnih granica Hrvatske i BiH i američke koja je mir želela da postigne bez toga.
Granić je pomenuo da je jedan od posrednika u sukobu, lorda Ovena 1994. u Njujorku rekao da nije moguće postići reintegraciju okupiranih područja bez teritorijalnih ustupaka Hrvatske.
Po Graniću, lord Oven je smatrao da Srbima u BiH treba dati izlaz na more, zatim koridor od 20 kilometara ispod Županje, da Baranja pripadne Saveznoj Republici Jugoslaviji, istočna Slavonija bude kondominijum.
Holbruk je bio protiv promene granica, rekao je Granić.
Granić je u svedočenju priznao da su nad srpskim civilima i zarobljenicima počinjeni mnogi zločini, objašnjavajući da se u Zagrebu na medijske tvrdnje i diplomatska upozorenja odgovaralo da se radi o medijskoj kampanji, ali je krajem avgusta shvaćeno da ih je bilo „i to u značajnom opsegu“.

Tanjug 19.11.2009