Sudar velikih sila
BEOGRAD – Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država i Rusije juče su prvi put u istoriji sučelili mišljenja o istom predmetu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, učestvujući na usmenoj raspravi o legalnosti Deklaracije o nezavisnosti Kosova.
Rusi su, kao što se i očekivalo, istakli da je Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija, koja garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i dalje na snazi, dok su se Amerikanci, braneći Deklaraciju o nezavisnosti Kosova, pozvali na Povelju o nezavisnosti SAD staru više od 200 godina.
Pravni zastupnik Rusije Kiril Gevorgijan naznačio je da opšte međunarodno pravo „sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost“, budući da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje.
Budžak: Američka zamena teza
Politikolog Goran Budžak kaže da se Amerika pozvala na stavove Badinterove komisije, po čijem modelu se i raspala bivša SFRJ.
– To što Amerikanci porede period kada su bili kolonija Velike Britanije, dakle kolonijalizam sa dešavanjima na Kosmetu je potpuna zamena teza. Po tom sistemu bi i Kvebek imao pravo na otcepljenje od Kanade, pa zato verujem da je ovde u pitanju ne demonstracija prava već sile. Ne treba podsećati da ni Kosovo niti bilo koja republika u bivšoj Jugoslaviji nije bila u kolonijalnom odnosu tako da je ovo poređenje nonsens. S druge strane ruska delegacija se čvrsto držala načela međunarodnog prava, koje priznaje ceo svet – ocenjuje Budžak.
– Rusija smatra da Rezolucija 1244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije koju sadrži – naglasio je Gevorgijan.
On je istakao i da Rezolucija 1244 koja propisuje rešenje statusa Kosova pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabranjuje jednostrane poteze, nije mogla biti „preinačena odlukom“ izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje.
Gevorgijan je podsetio da je privremeni međunarodni režim na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244 mogao da okonča samo Savet bezbednosti UN.
On je negirao tvrdnje zemalja koje podržavaju Kosovo da međunarodno pravo „ne reguliše“ deklaracije o nezavisnosti.
– Često čujemo da međunarodno pravo nije pravo, da se ne odnosi na izuzetke i da je moć pravo. Ovaj slučaj je prilika da pokažemo da međunarodno pravo važi – zaključio je Gevorgijan.
S druge strane, predstavnik SAD Harold Hongđu Ko, pozvao je Međunarodni sud pravde da Deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi netaknutu kao izraz volje kosovskog naroda.
– SAD poziva da sud to učini bilo odbijajući da se izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrđujući da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti – rekao je Ko, apelujući na sud da se ne bavi širim pitanjem samoopredeljenja u međunarodnom pravu ili da, u suprotnom, Kosovo posmatra kao „poseban“ slučaj.
Stav SAD je da međunarodno pravo „ne reguliše“ deklaracije o nezavisnosti, a da je Rezolucija 1244 „anticipirala, iako nije unapred odredila“ nezavisnost Kosova kao ishod.
– Ne postoji nikakvo protivrečje između u miru proglašene Deklaracije o nezavisnosti Kosova i međunarodnog prava, uključujući i Rezoluciju 1244″ – istakao je Ko.
Stav o legalnosti secesije Kosova juče su pred sudom u Hagu izneli i predstavnici Španije i Finske.
– Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova ne može biti u skladu sa međunarodnim pravom zato što narušava princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, koji je uklesan u Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN – rekla je pravna zastupnica Španije Konsepsion Eskobar Hernandez.
Pravna zastupnica Finske Paivi Kaukoranta nazvala je deklaraciju „političkim aktom“ zasnovanom na događajima iz prošlosti.
Nazivajući nezavisnost Kosova „činjenicom“, Kaukoranta je ocenila da je proglašenje nezavisnosti uvek u suprotnosti sa unutrašnjim pravom matične države.
Kaukoranta je naznačila da je nezavisnost Kosova posledica neuspeha pregovora Beograda i Prištine.