Осмог децембра главни противник и главни заговорник нове државе, Русија и САД, изнели су своје ставове у Међународном суду правде.
Историчар-балканиста Јелена Гускова коментарише неке тезе руске делегације у Хагу.
„Декларација о независности српске покрајине коси се са вољом народа.“
– Сматрам да, када је реч о независности аутономне покрајине, треба водити рачуна о мишљењу свих становника државе, али такав референдум није одржан – говори Јелена Гускова. – Узето је у обзир само мишљење Албанаца.
„Озбиљно кршење права Албанаца 90-их година не може да оправда усвајање једностране декларације о независности 2008. године.“
– Формулација руске дипломатије не може изазвати никакве примедбе, али сматрам да је за разговор на ову тему потребно више времена како би се доказало да ли је уопште био геноцид над албанским народом. по мом мишљењу, геноцида није било ни геноцида, ни протеривања огромног броја Албанаца из покрајине. С обзиром на ограничено време, руска страна је искористила тачну формулацију чији је смисао следећи: нећемо говорити о томе шта је било, већ усредсредимо пажњу на суштину резолуције СБ УН бр. 1244. али овде је искрснуо озбиљан проблем. Својевремено, када је усвајан овај документ, једна тачка није дорађена — она у којој се говорило о Косову као неотуђивом делу Југославије. Тада су историчари и правници били у недоумици: зашто се не може написати о „делу Србије“, али већ тада се прогнозирало како ће се земља распадати. САД су искористиле ову тачку резолуције као аргуменат који звучи доста убедљиво.
„Становништво Косова нема права на самоопредељење.“
– САД су предлагале да се уопште не осврће на међународно право и да се Косову прилази као изузетном случају — подсећа гђа Гускова. – Међутим, Русија и даље инсистира на следећем: уколико се косовско питање покреће у Међународном суду, неопходно је полазити од система међународног права који не предвиђа никакве сецесије када се то не тиче бивших колонија или територија које су биле подвргнуте страној окупацији. Наша земља је искористила врло јасне аргументе, док се Американци, по свему судећи, и даље руководе принципом „У праву је тај који је јачи“. Данас има веома много оних који очекују вердикт Међународног суда правде – он ће показати може ли се и даље примењивати „право силе“ приликом решавања замршених међународних питања као што је косовско.
Гђа Гускова, расправа о питању легитимности једностраног проглашења независности Косова ближи се крају. Какав је, по вама, однос снага?
– Аргументи противника независности Косова су јачи и звуче убедљивије, али веома је тешко прогнозирати решење Међународног суда јер се не може искључити притисак на њега. Верујмо да ће међународно право надјачати, али поуке балканске кризе сугеришу: једва да ће суд правде у Хагу бити објективан — закључила је историчар-балканиста Јелена Гускова.