Нова држава — нова људска права?
У Москви се рачуна на објективност Међународног суда правде у питању о независности Косова – изјавио је јуче званични представник МИП РФ Андреј Нестеренко.
Сигурни смо да ће суд дати одговарајућу оцену аргументима свих учесника процеса
и извести консултативни закључак који ће постати важна етапа у потврђивању превласти права у међународним односима – рекао је дипломата.
Међутим, експерт за међународно право Александар Мезјајев није баш сигуран у то.
– Међународни суд правде је, на жалост, последњих година више пута доносио крајње двосмислена решења — тврдио је, на пример, да нема норме која би забрањивала нуклеарно оружје и зато није дат јасан одговор Генералној скупштини УН о легитимности његове примене. Али суд је при томе потпуно заборавио на постојање норме која забрањује примену неселективних врста оружја.
Зато не бих прогнозирао исход косовског процеса. Решење ће, највероватније, бити неодређено, што ће потпуно задовољити западне државе и ауторе тзв. декларације о независности Косова. Мишљења сам да су у Међународном суду правде од пресудног значаја не правни аргументи, већ политички мотиви.
Подсећамо да је то било мишљење експерта Александра Мезјајева. А сада се осврћемо на јучерашње догађаје у Међународном суду правде.
Представник Румуније која је подржала Србију изјавио је да би подршка изјава да међународно право допушта само једнострано отцепљење и да је принцип територијалног интегритета применљив само у међудржавним односима имала веома озбиљне последице за међународни правни поредак. Богдан Ауреску је нагласио да је реалан проблем који суд мора да реши следећи: дозвољава ли међународно право стварање нових држава путем једностраног отцепљења у насталим околностима које се сада разматрају.
Представника Холандије изјавила је да народ Косова има право на самоопредељење и отцепљење од Србије пошто су власти у Београду више година редовно кршиле права косовских Албанаца. Народи имају право на самоопредељење као последње средство — додала је Лизбет Лајзанд.
Британски представник изјаснио се сликовито. — Србија је јасно ставила на знање да никада неће пристати на независност Косова, док Косово не жели да буде део Србије. Судови не могу да приморају завађене парове да остану у браку.
У петак, последњи дан расправе, своје аргументе суду презентирају Венецуела и Вијетнам који подржавају став Србије према косовском питању.
међувремену, представник Управе високог комесара УН за људска права у Приштини Пол Милер изјављује да ситуација са људским правима на Косову, као и пре, изазива забринутост због неизвршавања закона. — И поред напретка, људска права крше се широм Косова, што је последица рата — рекао је Милер. Он је посебно истакао проблем расељених лица који још увек не могу да се врате у своје куће, као и проблем откривања отетих и несталих људи.