Мултинационеалне мировне снаге на Косову под командом НАТО-а завршавају масовно смањење своје бројности. До краја јануара текуће године њихов лични састав ће бројати 10 000 војника, уместо 15 000.

Руководство НАТО-а објашњава овај корак стабилизацијом ситуације на Косову, истовремено проглашавајући главном претњом српске органе самоуправе који постоје на северу покрајине. Логику НАТО стратега покушава да схвати наш коментатор Петар Искендеров.
Изјаву да органи власти косовских Срба предтављају претњу по безбедност Косова, дао је амерички адмирал Марк Фицџералд, командант јужног крила НАТО-а у Европи, који је крајем прошле недеље боравио у Приштини. Сва кршења резолуције 1244 СБ УН ми видимо као претњу по безбедност. Пошто су паралелне структуре валсти у тој резолуцији неприхватљиве, изражавамо забринутост, подвукао је Адмирал.
То да је српско-албански сукоб у стању да поткопа крхко примирје на Ксоову и у другим регионима Балкана, није никаква тајна. Већ у априлу власти Приштине намеравају да објаве формирање у северним регионима насељеним Србима такозване „општине Северна Митровица“. По постојећој информацији, у случају да албански екстремисти провоцирају нови српско-албански конфликт, овај оран треба да преузме на себе пуномоћја власти. Другим речима, да одигра ону улогу коју су грузијске власти својевремено давале марионетској јужноосетинској администрацији Дмитрија Санакоева. Једном речи, управо у априлу се очекује пресуда Међународног суда УН о Косову, која ће, како је уврена Приштина, носити позитиван карактер по њих и одрешити им руке за гушење српског отпора.
На тај начин претња од новог конфикта на северу Косова је више него реална, али полагати кривицу за то на српске структуре значи огрешити се о истину. Још чудније изгледа позивање адмирала Фицџералда на резолуцију СБ УН, којује проглашењем независности прецртала управо Приштина.
Ове нелогичности нису случајне. НАТО прелази на нове методе осигурања својих интереса. Повлачећи се од апстрактног мировног присуства у кризним жариштима, снаге алијансе сада унапред објављују свог непријатеља и концентришу снаге против њега. На Косову су за такве нерпијатеље јасно одабрани Срби, у Босни и Херцеговини то су такође Срби, али босански, у Македонији то могу да постану власти зљме, ако се осмеле да ограниче апетите локалних Албанаца који расту из дана у дан. Слична стратегија прецизних удара омогићиће НАТО-у да држи под контролом ситуацију тамо где је ред на бриселски начин већ делимично уведен, пребацујући ослобођене снаге на нове фронтове, рецимо у Авганистан, сведочи шеф одељења за историју словенских народа Југоисточне Европе у ново време Института за славистику РАН Александар Карасјов, који прогнозира заоштравање ситуације на Косову.
– Најважнији проблеми ће бити са косовским Србима, пошто су натовци већ изјавили да ће они све држати под контролом, постојале су и изјаве САД о томе да неће дозволити Русији и Београду да осујете важну и праведну ствар независности Косова. Наравно, заоштравања унутар Косова ће бити, истиче Александар Карасјов, који сматра да је сасвим вероватна војна антисрпска операција Приштине уз подршку НАТО-а.