Сутра Сабор СПЦ
Сабор Српске православне цркве изабраће новог патријарха на заседању које почиње сутра. Нови патријарх биће изабран жребом, односно насумичним извлачењем цедуљице са именом једног од три кандидата који су ушли у најужи избор. За поглавара цркве могу бити бирани само епископи који најмање пет година управљају епархијом.
На заседању које почиње сутра, 22. јануара, Сабор Српске православне цркве (СПЦ) изабраће новог патријарха.
Избор новог патријарха
Сабор СПЦ чине митрополит загребачко-љубљански Јован, црногорско-приморски Амфилохије, средњезападноамерички Христофор, дабробосански Николај, епископ британско-скандинавски Доситеј, шабачки Лаврентије, нишки Иринеј, зворничко-тузлански Василије, сремски Василије, рашко – призренски Артемије, бањалучки Јефрем, будимски Лукијан и канадски Георгије.
У избору новог патријарха учествоваће и епископ банатски Никанор, бихаћко-петровачки Хризостом, за Америку и Канаду митрополије новограчаничке Лонгин, источноамерички Митрофан, жички Хризостом, бачки Иринеј, осијечко-пољски и барањски Лукијан, средњеевропски Константин, западноевропски Лука, тимочки Јустин, врањски Пахомије и шумадијски Јован.
У Сабору су и епископ славонски Сава, браничевски Игњатије, милешевски Филарет, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, ваљевски Милутин, западноамерички Максим, горњокарловачки Герасим, аустралијско- новозеландски Иринеј и захумско-херцеговачки Атанасије.
То црквено тело чине и епископ хвостански Атанасије, јегарски Порфирије, липљански Теодосије, диоклијски Јован, моравички Антоније, као и свештеници Охридске архиепископије митрополит скопски Јован, епископ полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко и стобиски Давид.
Нови патријарх биће изабран жребом, односно насумичним извлачењем цедуљице са именом једног од три кандидата који су ушли у најужи избор.
По Уставу Српске православне цркве, патријарх може бити свако ко је „епархијски епископ најмање пет година“.
Сабор СПЦ има 45 чланова, а 37 епископа испуњавању услов да буду кандидовани за новог патријарха.
Процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Сабор, чији су равноправни чланови сви митрополити и епскопи како у Србији, тако и у свету, и то током „Изборног сабора“, за чији рад је потребно учешће најмање две трећине чланова Светог архијерејског сабора.
Тада се они заклињу да ће водити рачуна само о добру и интересу Цркве, народа и отаџбине, те да ће гласати за најбољег.
Потом се гласа тајно, листићима, а сваки од тројице кандидата – који је, потом, кандидат за новог патријарха – мора добити више од половине гласова. Отуда, приликом избора, постоје најмање два круга гласања, а приликом избора патријарха Павла је било и по девет.
Када се сазнају имена тројице кандидата који су добили натполовичне већине гласова, прелази се на бирање жребом, односно „апостолским начином“, који проистиче из новозаветног избора апостола Матеја после Јудиног издајства.
Конкретно, чланови Сабора из Саборске сале прелазе у патријаршијску капелу Светог Симеона Мироточивог – на службу „Призива Светог Духа за избор новог патријарха“, коју служи најстарији архијереј по хиротонији.
Током те службе, три имена стављају се у засебне коверте, а оне у Јеванђеље.
Суштина овог чина је у веровању да су „чланови Сабора одабрали кандидате по људским врлинама, а да је Божја воља који је од њих тројице достојан трона патријарха српског“.
У тачно одређеном делу службе, један од монаха, изабран од Сабора, извлачи коверту у којој је име новог патријарха.
Јасно дефинисаним и прецизним члановима Устава Српске православне цркве и чињеницом да у избору патријарха учествују само архијереји СПЦ, потпуно је искључена могућност да држава или неко други, изван цркве на било који начин утиче на гласање за избор новог поглавара аутокефалне Српске православне цркве. Такав начин избора уведен је 1967. године.
Име новог патријарха први ће сазнати епископ шабачки Лаврентије јер, према црквеним правилима, има изабраног прво чита најстарији по епископском стажу.
Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра и од тада власт у СПЦ врши Синод, односно црквена влада. За чувара трона изабран је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.