Karadžić traži dokaze o Markalama
Predstavnici Nemačke, Francuske, Hrvatske i Irana tvrde da nemaju dokumenta o naoružavanju bosanskih muslimana od 1992. do 1995. i uzrocima eksplozija na sarajevskoj pijaci
HAG – Optuženi Radovan Karadžić ponovo je juče od Haškog tribunala zatražio da obaveže Nemačku, Francusku, Hrvatsku i Iran da mu dostave dokumente o naoružavanju bosanskih muslimana od 1992. do 1995. i uzrocima eksplozija na pijaci Markale.
Predstavnici tih država odgovorili su da te dokumente nemaju ili da ih ne mogu obelodaniti zbog nacionalne bezbednosti.
Francuski zastupnik Žan-Luj Floran izjavio je da je Francuska pronašla i optuženom dostavila jedan traženi dokument, a da materijale o delovanju svojih službi tokom rata u BiH ne može obelodaniti iz razloga nacionalne bezbednosti.
Podsećajući da je Francuska imala značajne snage u BiH, naročito u Sarajevu, Karadžić je sugerisao da su u njihovom sastavu bili i „timovi za snajpersko delovanje, ubistva i eliminisanje snajperista“.
– Francuska ima dokaze da su muslimanske vlasti ubijale svoje ljude i snajperima i eksplozivom da bi okrivile Srbe – tvrdio je Karadžić, napominjući da su francuski istražitelji bili prvi na mestu eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH.
Karadžić je sudnici potvrdio da je on, zajedno sa vrhom Vojske Republike Srpske, u leto 1995. doneo odluku o napadu na Srebrenicu. Za zločine počinjene u BiH rekao je da ih „nisu naredili komandanti, naredio ih je bes“.
Tokom rasprave, u kojoj su učestvovali predstavnici navedenih država, Karadžić je tvrdio da su te zemlje i SAD – uz „saučesništvo“ međunarodnih snaga i humanitarnih organizacija – bile umešane u organizovano snabdevanje oružjem Armije BiH, kojim je kršen embargo UN.
Na primedbu nemačkog ambasadora Tomasa Lojfera da traženi dokumenti „nisu relevantni“ za optužnicu, Karadžić je uzvratio da su dokumenti vrlo bitni zato što će „pokazati da su zemlje UN kršile embargo na oružje i da je narušena neutralnost UN“ time što je Unprofor podržavao jednu zaraćenu stranu.
Nemačka je odbijanje da dostavi dokumente zasnovala na razlozima nacionalne bezbednosti, ali i na oceni, kako je rekao ambasador Lojfer, da se „ne treba vraćati na političke 1991-95, jer bi tada ovo bila politička vežba, a ne suđenje i Tribunal“.
Ambasador Hrvatske Joško Paro izjavio je da je vlada u Zagrebu dostavila Karadžiću 15 dokumenata i da „ostaje spremna“ da udovolji dodatnim zahtevima odbrane, ako oni budu preciznije sročeni.
Karadžić je uzvratio da je „Hrvatska bila filter i prolazna stanica za oružje“ koje je iz Irana i drugih zemalja dostavljano Armiji BiH od 1992. do 1994. godine.
– Oni znaju za sve, jer je išlo preko njih, a i uzimali su trećinu oružja za sebe – rekao je on.
Precizirao je da traži dokumente o boravku hrvatskog premijera Nikice Valdentića u Iranu 1994. i uzvratnoj poseti Zagrebu iranskog predsednika Ali Akbara Velajatija, tokom kojih su, kako je tvrdio, ugovarane isporuke oružja.
Karadžić, takođe, traži da mu Hrvatska dostavi dokumente o više susreta tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana sa američkim zvaničnicima Ričardom Holbrukom, Piterom Galbrajtom i drugima.
Predstavnik Irana Ali Mokberolsafa izjavio je da je vlada u Teheranu pretražila svoje arhive, ali da nije našla nijedan dokument koji Karadžić traži.
Nastavak suđenja Karadžiću pred Haškim tribunalom zakazan je za 1. mart, kada bi optuženi, koji se zastupa sam, trebalo da održi uvodnu reč odbrane.
Autor:
Agencija BETA