Међународни кривични трибунал за бившу Југославију 23. и 24. фебруара 2010. одржаће у Хагу конференцију Оцена наслеђа Међународног трибунала. Како саопштава информациони центар УН у Москви, циљ конференције су обухватне консултације о кључним елементима наслеђа Међународног трибунала за бившу Југославију и ван њених граница.

Хашки трибунал, како га најчешће називају медији, судски је орган који је утврдио СБ УН, позван да у начелу утврди правду, казни кривце, оправда оклеветане и да искристалише ситуацију која је родила балканске ратове с краја 20. века. Какво је наслеђе трибунала? Одлучили смо да се обратимо са тим питањем експертима.

За време свог постојања од 1992. године – говори балканолог Јелена Гускова – трибунал је важио за необјективан и врло једностран, исполитизован, не суд, већ судилиште. И само неке цифре убедљиво сведоче о томе. 66% свих гоњених од стране трубинала су Срби. У затвору у Шевингену међу 19 преминулих 16 је Срба. Од 27 ухапшених шефова држава, премијера, министара одбране и осталих државних посленика бивше Југославије – 19 је Срба. Срби су осуђени у Тринубалу на укупно 904 године затвора! Хрвати на 171, чак и Македонци који су тамо ратовали свега неколико дана на 12 година укупно. А косовски Албанци на свега 19.
Вапијуће чињенице… Није ваљда да то и јесте наслеђе Хашког трибунала? И како све то треба тумачити? Јелена Гускова сматра да…

Трибунал сасвим очигледно има политички циљ – потврдити кривицу само једног народа у свим ратовима последње балканске кризе. И последњи и главни циљ је да оправда агресију НАТО-а против Југославије 1999. године.
Ипак, ради чега је сазвана ова конференција о наслеђу?

Чини ми се да је један од задатака конференције да покаже како много и марљиво они „раде“ и како је много још случајева остало нерешено и да покаже СБ да је потребно продужити делатност трибунала. По нашем мишљењу, треба затворити овај трибунал, сматра Јелена Гускова.
Наш други експерт, Георгиј Енгељгардт, у многоме се слаже са госпођом Гусковом. Ипак, слависта каже…

Најважније његово наслеђе је то што је Хашки трибунал постао један од кључних инструмената за преформатирање постјугословенског простора. Ма како да се односимо према самом трибуналу, речи Хашки трибунал на читавом простору Југославије људи перципирају сврло опрезно и конкретно. Треба разумети да су практично све државе бивше Југославије, на овај или онај начин, биле приморане да сарађују са трибуналом. А захтев беспоговорне сарадње са Хашким трибуналом прожима читаву новију историју контаката европских међународних организација са Србијом, који ни из далека нису позитивни.
Не треба заборавити да је током читаве делатности овом суду пружана снажна протекција од стране угледних чланова СБ као што су САД, Велика Британија, Француска.
Добија се безалтернативни закључак – Трибунал као да је основан само да би се доказала свеопшта кривица једне нације, која је именована за криву. Иза њега стоје снаге са којима је скупо расправљати, што је Београду било очигледно показано 1999. године. Тако да ако некоме и донесе корист проучавање наслеђа Хашког трибунала, то су само верни следбеници Макијавелија. Ако хоћете да владате светом, уврдите међународни суд и он ће све учинити за вас.