BEOGRAD – Vesti –  četvrtak, 11. mar 2010, 07:30 -> 16:00
Godišnjica smrti Slobodana Miloševića

Polaganjem venaca na grob u Požarevcu, funkcioneri SPS-a, Branko Ružić i Milutin Mrkonjić, obeležili četiri godine od smrti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Na Miloševićev grob cveće je položilo i stotinu građana, ali ne i članovi njegove porodice.

Na četvrtu godišnjicu od smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ, Slobodana Miloševića, njegov grob u Požarevcu posetili su funkcioneri Socijalističke partije Srbije Branko Ružić i Milutin Mrkonjić.
Insert iz filma „Slobodan Milošević – uspon i pad“

Ružić, koji je predsednik Izvršnog odbora SPS-a, rekao je da lider socijalista Ivica Dačić nije mogao da dođe zbog obaveza u parlamentu Srbije.

Ružić je rekao da je Milošević „ostavio veliki pečat“ u novijoj istoriji Srbije, kao i da je za objektivnu ocenu o vremenu u kojem je bio na čelu države potrebno da protekne određeni vremenski period.

„To vreme nam je ostavilo vrednosti poput očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje po pitanju Kosova i Metohije, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, Republiku Srpsku“, naveo je Ružić.

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ocenio je povodom četiri godine od smrti Slobodana Miloševića, da SPS ne može da živi od prošlosti već da građanima Srbije mora da ponudi viziju budućnosti.

Dačić je rekao da sadašnje rukovodstvo SPS-a ne želi da „potpuno negativistički“ gleda na prošlost stranke, ali ni da je „mitologizuje“.

Na pitanje zbog čega danas nije bio u delegaciji SPS-a koja je obišla grob Miloševića u Požarevcu, Dačić je rekao da je imao obaveza u Skupštini Srbije, da nije bio ni na sahrani, a ni prošle godine zbog državnih obaveza.

Cveće na grob položila je i delegacija Udruženje građana „Sloboda“ u kojoj su bili Uroš Šuvaković, Tomica Milenković, Dušan Čukić, Snežana Aleksić i Milorad Radević.

Miloševićev grob u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, obišlo je i oko stotinu građana. Kao ni prethodnih godina, članovi njegove najbliže porodice nisu bili prisutni.

Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Haški proces protiv Miloševića, prekidan više puta zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini.

Politički put Slobodana Miloševića

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine.

Njegov uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. godine posle govora na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, kome je prisustvovalo oko milion ljudi.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji posle Drugog svetskog rata, decembra 1990. godine, izabran je za predsednika Srbije.

Iste godine, na osnivačkom kongresu SPS-a, izabran je za prvog predsednika te stranke, nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a na čelu stranke je bio do smrti.

Na prevremenim izborima, decembra 1992. godine, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i po funkciji član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), u novembru 1995. godine.

Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je, zatim, potpisan decembra 1995. godine u Parizu.

Desetogodišnja vladavina završena 2000. godine

Desetogodišnja vladavina Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića, dva meseca nakon što je NATO počeo da bombarduje SRJ.

Bila je to prva u istoriji optužba Međunarodnog suda protiv aktivnog šefa jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Uhapšen je 31. marta 2001. godine, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

Milošević je tvrdio da je neko u Hagu preduzimao „aktivne i smišljene korake“ da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode iz Haga na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.

Dok su mnogi bliski saradnici bivšeg predsednika i medicinski stručnjaci poverovali u „teoriju“ o trovanju, tužilac Tribunala je tokom suđenja više puta tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.

Njegovo telo dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju „25. maj“ u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Istog dana više od 50.000 Miloševićevih pristalica se okupilo ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.

Sahranjen je u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće.

(po secanju, najmanje 100.000 gradjana…)