У 19 руских градова 9. маја ће истовремено почети параде и свечане поворке у част 65. годишњице победе у Великом Отаџбинском рату.

  Свакако, главна празнична акција ће бити парада на Црвеном тргу у Москви.

Тај величанствени призор ће се састојати од два дела – историјског и савременог. Први пут током посљедњих година у паради Победе ће учествовати војна техника из времена Великог Отаџбинског рата. У паради ће заједно с  руским јединицама учествовати војна лица антихитеровске коалиције – САД, Француске, Велике Британије, Пољске, као и држава ЗНД – бивших република Совјетског Савеза.

Прва парада на Црвеном тргу у част Победе била је одржана у јуну 1945. године. За месец дана, пружен за припреме, било је сашивено више од 40 хиљада комплета парадних униформи, извршена селекција учесника. Међу њима је било  више од 16 хиљада људи – редови и наредници, официри и генерали. Сви су били учесници борби Веиког Отаџбинског рата. Осим тога, селекција учесника параде се вршила у складу са строгим критеријумима: раст најмање 176 сантиметара, обавезна су била војна одиковања и добра борачка припрема. Сваки од фронта је издвојио по један мешовити пук. Примао је ту прву параду  Победе славни маршал Георгиј Жуков који је јахао белог коња. Кажу  да је прво примати параду  намеравао  Стаљин. Међутим, генералисимус је био тада стар 65 година, те није добро јахао…  Врхунац те параде је било бацање застава  побеђених фашистичких снага код Маузолеја на Црвеном тргу. Та је церемонија била изведена уз ситно добовање, у рукавицама да би се истакло гађење према побеђеном непријатељу. После параде су рукавице биле свечано спаљене. О даљим парадама Победе прича директор информативно-аналитичких програма Фонда историјске перспективе Александар Музафаров.

 1940-х и прве поовине 1950-х година 9. мај је био празник, а није био и нерадни дан. Значај празника победе је истакнут тек 1965. године, када се славиа 20. годишњица победе. Леонид Брежњев је тада био једини совјетски руководилац који је ратовао.  Његов претходник Никита Хрушчов је ратовео веома условно. Он се углавном бавио политиком. Осим тога, с делатношћу Хрушчова у време рата је повезан низ неуспелих операција совјетских снага. Познато је да је он имао веома сложене односе с командом. Међутим, Дан Победе је нераскидиво повезан с оружаним снагама.

1995. године, у складу с  федералним законом о овековечењу Победе совјетског народа у Великом Отаџбинском рату била је обновљена традиција одржавања војних парада у главном граду Русије Москви, градовима-херојима и градовима где су дислоцирани штабови  војних округа и флота. Од 2008. године војна техника поново учествује у паради на Црвеном тргу.

У време ове параде у руској престоници ће бити демонстрирана и најновија борна техника.  Авијација ће обојити небо над Црвеним тргом бело-плаво-црвеним бојама државне заставе. Очекује се присуство свечаностима у част 65. годишњице Велике Победе око 30 шефова држава и влада, многих других страних гостију, ветерана-учесника Великог Отаџбинског рата.