Prvostepeno veće Tribunala osudilo je 24. jula 2009. Šešelja na 15 meseci zatvora, utvrdivši da je on u jednoj od svojih knjiga obelodanio lične podatke o trojici zaštićenih svedoka optužbe, na osnovu kojih se može otkriti njihov identitet.

Ti svedoci dali su iskaze u glavnom postupku protiv Šešelja po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.

O Šešeljevoj žalbi nije vođena rasprava u sudnici, a presuda je objavljena samo u pisanom obliku.

Sadržaj Šešeljeve žalbe nije bio dostupan javnosti, zato što je u sekretarijatu Tribunala 18. avgusta prošle godine zavedena kao poverljivi dokument.

Iz danas objavljene pravosnažne presude proizlazi da je Šešelj u žalbi naveo da nije dokazana njegova namera da otkrije identitete svedoka, budući da je objavio samo javna dokumenta Tribunala, kao i da osuđujuća presuda nije mogla biti doneta samo na osnovu delova knjige koji su prevedeni na engleski jezik.

Apelaciono veće te argumente je odbacilo, utvrdivši da je Šešelj znao da objavljivanjem podataka o svedocima u prevedenim delovima knjige krši odluku pretresnog veća o zaštiti svedoka.

Prema pravosnažnoj presudi, Šešelj je time počinio delo nepoštovanja suda.

Šešeljev zamenik Dragan Todorović izjavio je večeras da nije iznenađen odlukom žalbenog veće Haškog tribunala.

„Kada je reč o Haškom tribunalu, nema nikakvog iznenađenja. Tamo ne osuđuju zločince, koji su odgovorni za hiljade pobijenih pod njihovom komandom, ali zato oni koji brane istinu o svom narodu moraju da odgovaraju“, rekao je Todorović Tanjugu.

Prema njegovim rečima, Haški tribunal će biti „tamna mrlja u istoriji ljudske civilizacije“, a današnja presuda je, kako je kazao, još jedan dokaz na tom putu.

Tribunal je Šešelja nedavno po drugi put optužio za nepoštovanje suda zato što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio identitete 11 zaštićenih svedoka.

Šešelj je odbio da se izjasni o krivici, a sudija je, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.

Na jednom od zasedanja, Šešelj je potom najavio da će protiv njega biti pokrenuto „bar još 10 postupaka za nepoštovanje suda“, zato što je „tako odlučio“.

Prošle nedelje, sudije su saslušale poslednjeg svedoka koga su same pozvale, čime je okončan dokazni postupak optužbe u glavnom procesu protiv Šešelja.

Administrativna rasprava zakazana je za 14. jun.

Šešelj će, kako je najavio, podneti zahtev za oslobađanje zasnovan na tvrdnji da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu ni po jednoj tački optužnice.

Kako je naznačio predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, rasprava o tom zahtevu biće vođena u septembru.

Šešelj je u pritvoru Tribunala od 24. marta 2003. godine.

Suđenje je, posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, počelo u novembru 2007.

(agencije/MONDO)