У Москви, у Фонду Словенске писмености и културе, одржан је форум Србија-Русија: духовно јединство као основа културне и пословне сарадње.

Њен гост био је Краљевски Ред Витезова, неполитичка и невладина организација која делује под покровитељством принцезе Линде Карађорђевић и уз благослов новог Патријарха Српског Иринеја.

Необична историја председника ордена, глумца Хаџи Зорана Душанова Мрђеновића: он је проживео 32 године у Паризу и допутовао је у родну Србију петнаестог дана после почетка бомбардовања.

      Ја сам као глумац, који је у Француској радио са највећим редитељем Патрисом Леконтом, схватио, да не знам шта радим, да чиним нешто важно. Различитим стварима сам се бавио на Западу, као и модом, и ни ту нисам имао права схватања, чиме сам се бавио. И кад сам стигао у Србију,  кад је био сукоб добра и зла, тада се све искристализовало.

  Зоран је схватио: за њега је важно да препороди у свом народу древне традиције, дух предака, чистоту и веру, да се бори против разузданости и цинизма. Управо из тог разлога један од главних пројеката Краљевског реда витезова је филм о деспоту Стефану. Овај јунак управо ствара архтетип словенског витеза, који се бори против Зла, много јачег по снази, и побеђује га снагом Божијом. Најупечатљивије тема борбе добра и зла се открива у приказивању две епохалне битке руске и српске историје – Косовске и Куликовске.

Настављајући тему кинематографије: Краљевски ред витезова је једина организација којој је игуман Сретенског манастира у Москви, отац Тихон Шевкунов, предао права за приказивање свог филма Погибија империје: поуке Византије у Србији. Монах манастира отац Игнатиј овако се сећа тог давнашњег догађаја.

То је била одлична презентација у Палати Федерације. Догађај је осветљавала телевизија, о томе су писале све централне новине. Искрено, нисам ни сам очекивао од Зорана и његових пријатеља такву активност.

Најважније што недостаје и Русима и Србима је умеће да доведу посао до краја. Често имамо гранциозне планове, ми се њима узностимо, добро о томе говоримо. И у Русији сада на пољу руско-српске сарадње настаје много братстава, савеза, они много говоре, али ако нешто раде, онда врло мало. Зоран је редак пример оног човека који чини све ради достизања постављеног циља.

Какви још задаци стоје пред Витезима, говори Зоран Мрђеновић.

    Ми смо засада конкретно започели два пројекта. Издаваштво руско српског часописа смо почели са Свето–Тихоновим Универзитетом. И књигу о Патријарху Павлу ћемо сад да издамо, филм о владики Николају и један CD византијске музике Дивне Љубојевић. Сад долазе руски кадети за Видовдан, и са нима се договарамо да буду наши гости тамо. Водићемо их у манастире, у  Раваницу, Манасију. И направићемо, ако Бог да, једну визиту српских тврђава. То је за децу доста занимљиво – Смедерево, Голубац, Маглич.