Петнаест година од „Олује“
На данашњи дан, пре 15 година, у нападу на подручје бивше Републике Српске Крајине у Хрватској и 13 општина у БиХ, хрватске и муслиманске снаге убиле око 2.650 и протерале око 340.000 Срба.

Пре петнаест година у војној операцији „Олуја“, на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало близу 2.000 Срба, а протерано око 220.000, док су у наставку акције у суседној БиХ, под називом „Маестрал“, хрватске и муслиманске снаге, убиле још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.
У Цркви светог Марка у 11 часова биће служен парастос убијенима у хрватској оружаној акцији „Олуја“, поводом 15. годишњице те акције и прогона Срба из Хрватске.
Парастосу ће присуствовати председник Србије Борис Тадић и потпредседник Владе Јован Кркобабић.
Премијерка Хрватске Јадранка Косор честитала је грађанима празник Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља који се обележава 5. августа, када је 1995. године окончана акција хрватске војске „Олуја“.
„С поносом се сећамо најсјајније победе Хрватске војске над политиком агресије и окупације“, пише у цеститки премијерке Косор коју преноси агенција Хина.
Дан касније, 5. августа хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре „Олује“ живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је бројала око 30.000 војника.
Народ Републике Српске Крајине, више од 200.000 људи, натеран је на повлачење у правцу Србије и Републике Српске, при чему су избегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.
Они који су остали, а реч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и након формалног завршетка операције „Олуја“ 7. августа.
Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.
Према подацима Документационо-информативног центра „Веритас“ у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције „Олуја“ убијено 670 цивила.
„Брионски транскрипти“
Такозвани „брионски транскрипти“ са састанка хрватског председника Туђмана са војним и државним руководством, уочи „Олује“, откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица „да Србе треба ударити тако снажно да нестану“.
Веродостојност транскрипта је потврђена, а на основу њих, Хашко тужилаштво је у проширеној оптужници против хрватских генерала Чермека и Маркача, оптужило „бројне именоване и неименоване, војне и државне дужноснике“ за кривично дело злочиначког удруживања с циљем „присилног и трајног елиминисања српског становништва из региона Крајина“.
Концепт решења такозваног „српског питања“ у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи „Беспућа повијесне збиљности“, у којој објашњава да „насилне, па и геноцидне промене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе“.

Туђман је прогон Срба након „Олује“, којим је по његовом мишљењу завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, описао у говору на отварању Ратне школе „Бан Јосип Јелачић“ у Загребу 14. децембра 1998. године:
„Српско смо питање, дакле решили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југословена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе“, рекао је тада Туђман.
За злочине почињене у „Олуји“ тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских војних и полицијских генерала, Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак. Суђење је у току, а тужилаштво је за Готовину тражило 27 година затвора, за Маркача 23, а за Чермака 17 година.
Дан када је почела операција „Олуја“ Хрватска обележава као државни празник, док исти датум расељени Срби посвећују сећању на своје страдале сународнике.
Хрватска је крајем јуна 1998. усвојила План за повратак избеглица и прихватила принципе на којима је инсистирала међународна зајендица, посебно УНХЦР.
PTC – 04. авг 2010