„Oluja“ zapalila sveće
„Nek Bog ne dozvoli više ’Oluja’, poručio je u četvrtak u Crkvi Svetog Marka patrijarh srpski Irinej, služeći parastos ubijenima u hrvatskoj oružanoj akciji na području bivše Republike Srpske Krajine, 4. avgusta 1995. godine.
Povodom 15. godišnjice od jednog od najvećih stradanja srpskog življa na ovom području, na platou i unutar crkve okupilo se oko 4.000 mahom prognanih. Neki kažu došli su iz inata, a neki iz nemoći da prežale svoje nastradale očeve, braću, stričeve… Došle su porodice iz gotovo svih kninskih zaseoka – Drče, Šuše, Travice…, ali i njihovi sunarodnici sa Banije, Korduna, Like… Dostojanstveno i u miru, palili su sveće, krstili se, izgovarali molitve upola glasa.
Uz vernike i porodice onih koji su svoje najmilije ostavili na spaljenim ognjištima, stajali su i predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, generalni sekretar Skupštine Srbije Veljko Odalović, komesar za izbeglice Vladimir Cucić… U tišini, pognutih glava sećali su se tragičnih dana srpske istorije u kojima je sa kućnih pragova prognano oko 200.000 Srba, a 2.000 ih na dovratku ostavilo živote. U nastavku brutalne akcije u BiH, pod nazivom „Maestral“, hrvatske oružane snage, u sadejstvu sa Petim korpusom muslimanske armije BiH, ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika, čime se crni bilans još više zacrnio.
– Danas smo se okupili da bismo se molitveno setili onih nedužnih, koji su pre 15 godina stradali, a čija je jedina krivica bila to što su pravoslavni, i što su Srbi – rekao je patrijarh srpski, posle parastosa. – A taj se zločin nastavlja. I to u vremenu u kojem se gordimo i ponosimo naukom, demokratijom, filosofijom, umetnošću… Što je najtragičnije, nastavlja se i – traje. A svet to gleda i ništa ne čini da se onima koji su nestali nađu grobovi…
Patrijarh Irinej je dodao i da su oni koji su proterani „danas na strašnim mukama jer čeznu da se vrate svojim domovima, ali im se to ne omogućava“.
Poginulih krajiških Srba sećali su se u četvrtak i u Republici Srpskoj. U banjalučkom hramu Svete trojice održan je parastos ubijenima, a na banjalučkom groblju svetog Pantelija položeni su venci na spomen-obležja poginulih srpskih boraca i civila.
Slavila je samo Hrvatska. Čestitke i govori svih čelnih ljudi povodom „Dana pobjede“ obojeni su veseljem i likovanjem. U Kninu je za četvrtak zakazan defile veterana, podizanje državne zastave na kninskoj tvrđavi, postrojavanje pred državnim vrhom na fudbalskom stadionu, letački slet ratnog vazduhoplovstva, besplatne porcije pasulja za građanstvo i večernji koncerti. Program, nalik svakom prethodnom, biće „obogaćen“ prijemom za sve komandante i komandire jedinica koje su učestvovale u „Oluji“. Samo oni malobrojni, preostali Srbi, u četvrtak će u svojim pravoslavnim hramovima držati parastose. I pomoliti se da se „Oluja“ nikad više ne ponovi.